IMA IH VIŠE OD 120, ZA VEĆINU NIKO NIJE ČUO Stranke u Srbiji niču kao pečurke posle kiše, a građani ne znaju da postoje: “Cenzus je premali, a ni njega ne mogu da prođu”

Legitimno je pravo da neko osnuje svoju stranku. Međutim, Srbija ima 7 miliona stanovnika i 123 registrovane političke partije. Formiranjem Radničke partije koju su najavili poslanici Željko Veselinović i Đorđo Đorđić, Srbija bi dobila 124. političku stranku. Time se nepotrebno stvara konfuzija u političkom životu, ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković gostujući u emisiji “Blic uživo” na “Blic” TV .

Poređenja radi, navodi Stanković, u Velikoj Britaniji koja ima dugu tradiciju parlamentarizma trenutno postoje samo četiri relevantne stranke.

– Ovo ukazuje na potrebu za reformom političkog sistema u Srbiji, kako bi se smanjila fragmentacija i poboljšala politička stabilnost – ističe Dejan Vuk Stanković.

Kako kaže, imamo ekstremnu stranačku raznovrsnost, koja je proizašla iz više faktora, kao i da nam to onemogućava da koristimo prednosti demokratskog sistema. Dodaje i da je Željko Veselinović nedavno izašao iz Stranke slobode i pravde (SSP), gde nije mogao da unutar te stranke realizuje svoje ciljeve kao poslanik.

– Ovo ukazuje da postoji problem unutrašnje organizacije i nedemokratsko funkcionisanje partije. Raspad stranke je njen poraz. A stranke se raspadaju, jer postoji jedan autoritarni ključ koji njima upravlja – kaže Stanković.

On smatra da je ključno da stranke artikulišu jasne političke vrednosti kako bi se mogle uspešno boriti za svoje ciljeve. Ova situacija ukazuje na potrebu za reformom unutar stranaka kako bi se poboljšalo njihovo funkcionisanje i povećala demokratija u političkom životu.

Problem poruka koje se šalju građanima

Dejan Vuk Stanković naglašava da opozicione političke stranke često šalju zbunjujuće poruke građanima, što nije pozitivno za prikupljanje i animaciju biračkog tela.

– U toj trci između lidera stranaka, dominiraju negativne kampanje koje se vode neprekidno, a najviše uspeha imaju stranke koje već imaju određenu moć, kao što je vladajuća stranka SNS – kaže Vuk Stanković.

Napominje i da je zanimljivo koje sve stranke izlaze pod listom SNS.

– Mnoge manje stranke koje izlaze na izbore u okviru SNS ne bi nikada prešle cenzus, niti one često bitno utiču na izborni rezultat SNS. Međutim, to je dobro za imidž, jer ukazuje na simboličku važnost različitih stranaka koje se pridružuju SNS, kao što su stranke koje zastupaju interese penzionera ili nacionalnih manjina. Ovakvim pristupom stvara iluzija o relevantnosti tih stranaka, dok one zapravo nemaju čvrsto uporište u biračkom telu – objašnjava on.

Zašto postoji toliko političkih stranaka

Postavlja se pitanje zašto postoji toliko političkih stranaka, a odgovor bi mogao da bude taj da su manje stranke često lojalnije od članova unutar velikih stranaka, smatra Stanković. On ističe prednost demokratije koja se ne koristi u našem slučaju zbog velike stranačke raznovrsnosti.

Foto: Strahinja Aćimović / Tanjug

– U idealnoj situaciji, kada bi postojalo manje stranaka, građani bi imali jasniji račun sa vlastima. Kada postoji mnogo političkih aktera, odgovornost se deli, što otežava kontrolu vlade i artikulaciju interesa različitih društvenih slojeva – kaže Vuk Stanković i dodaje:

– Kada bismo umesto 125 stranaka imali 5 stranaka, od kojih bi jedna recimo bila laborističkog senzibiliteta ili radničkog senzibiliteta, pitanje je da li bi recimo imali tako slabe sindikate – kaže Vuk Stanković.

Ekološki aktivisti i grupe građana

Kada je reč o ekološkim aktivistima u srpskoj politici, Vuk Stanković smatra da su oni postali “in” od kada se pojavila priča o reaktivaciji projekta Jadar.

Govoreći o grupama građana, Vuk Stanković se osvrnuo i na dr Dragana Milića iz Niša.

– A onaj ko je napravio neki najveći uspeh na tom opozicionom nebu, a da je skoro ušao u politiku, je dr Dragan Milić, koji je u Nišu, na lokalnim izborima, osvojio 25 odsto. Uzeo je najveću nišku opštinu Medijana. Ali ceo grad nije uspeo – kaže Stanković.

Foto: Branko Janačković / Ringier

Prema njegovom mišljenju, Milić treba da u stvari pokuša da ide ka Nišu i ka okolini.

– Imali ste dva ranija slučaja. Recimo, Velimir Ilić, koji je bio jak u Čačku, bio jak u još nekim gradovima u Srbiji, ali nikad nije napravio stranku na nacionalnom nivou koja bi bila jaka. Imali ste Čanka, koji je prisutan 30 nešto godina na političkoj sceni, ali nikad nije napravio stranku na nacionalnom nivou – dodao je Vuk Stanković.

Rešenje u promeni propisa?

Budući da Srbija ima tako političkih partija, postavlja se pitanje šta je rešenje?

– Mislim da zakonodavac mora da promeni te propise. Iz prostog razloga što mora da se podigne cenzus. Ovaj od tri odsto je zaista premalo, a ni njega ne mogu da prođu. Koalicije moraju da imaju drugačiji cenzus nego stranke koje pojedinačno nastupaju. Zato što ne možete da imate isto pravilo ako na različite načine učestvujete u trci, smatra Dejan Vuk Stanković.