GLAS AFRIKE: Nigerijski pesnik u poseti Srbiji

Niji Osundare, vodeći pesnik Nigerije, najbolji pesnik afričkog kontinenta, kako pišu ugledni afrički i svetski književni kritičari, posetio je Adligat u Beogradu

– Ovo je svetski značajan muzej, blago međunarodnog značaja – izjavio je posetivši Adligatov Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.

Osundare je i doktor nauka, autor dvadesetak knjiga poezije, više pozorišnih komada, dve knjige eseja, više monografija, prikaza i članaka o književnosti i kulturi.

Veruje da je poezija performans. Pesmama daje ritam, ponekad zapeva, a često detaljno objašnjava kontekst iz kojeg su nastale. To je činio i u Adligatu, kada smo od slavnog pesnika saznali da mu je dom 2005. godine poplavljen kada je Nju Orleans, u kojem povremeno živi od 1995. godine, zadesio uragan Katarina. Njegov dom je odoleo naletima uragana koji su potopili celu njegovu biblioteku, računar sa više od tri stotine neobjavljenih pesama…

Uragan

– Bio sam sa suprugom u podrumu, noge su nam bile u vodi. Visili smo zakačeni za plafon, očekujući brzu pomoć. Tako smo je čekali dvadeset i šest sati, ohrabrujući jedno drugo.

Na mesto nestalih trista pesama nastao je ciklus poezije o uraganu. Više od hiljadu i osamsto njegovih sugrađana uragan je tad rastavio sa životom. Ali ne i nigerijskog pesnika. Komšija Meksikanac, koji jedva da je znao nekoliko reči engleskog, znao je da je pesnik u kući sa suprugom i čim je situacija to dozvolila, došao mu je u pomoć. U Nigeriji njegov brat je menjao kanal svaki put kad bi se pričalo o uraganu kako mu se majka ne bi brinula, tako da nije znala šta se dešava. Kada se posle još nekoliko dana konačno dokopao toplog kreveta, čvrsto je zaspao. U tom prvom posturaganskom snu došla mu je upravo majka, pevajući nigerijske pesme i igrajući uz njih. Jasno je čuo njenu poruku: „Vode te u stranoj zemlji odneti neće!“

Niji Osundare je skroman, visok, dobrodušan crnac. Takva mu je i supruga, s kojom putuje po svetu, koja s ljubavlju sluša skoro svaki njegov nastup:

– Ja sam mu supruga, ali sam mu i sekretarica. Dužnost je žene pesnika da umetniku budu kopča sa stvarnošću. Inspiracija sam mu i muza, ali i organizator svakodnevnog života. Pesnici su kao ptice, tek povremeno dodiruju zemlju, uglavnom su u oblacima.

Među desetinama afričkih maski Muzeja knjige i putovanja supruga slavnog pesnika je sa uzbuđenjem prepoznala maske svog naroda.
Nigerijske pesme zapevala je usred programa Milica Milović, članica Adligata, kantautorka s neobičnim talentom, izvanrednim sluhom koji joj omogućava da lako zapeva na jezicima koje ne poznaje, ali čije reči savršeno interpretira, izazivajući nevericu i suze naših gostiju.
Dugačak je spisak nagrada koje je dobio Osundare kao vodeća ličnost nigerijske poezije i performansa. Dobitnik je prestižne nagrade za poeziju Udruženja nigerijskih pisaca, Komonvelt nagrade za poeziju, Noma nagrade (najuvaženije afričke nagrade za knjigu) i najvišeg afričkog pesničkog priznanja „Čikaja U Tam’si“. Nosilac je dva počasna doktorata – u SAD i Francuskoj. Pesme su mu prevođene na desetak jezika, izvođene na Olimpijadi, postavljane na više od dve hiljade mesta u javnim prostorima, uključujući i londonski metro.
Osundare je glas Afrike. Moćan, nepokolebljiv, tanano osećajan. Osundare je vesnik dolazećih generacija. Pesnik pravde, vatreni borac za ljudska prava i ekologiju. U Adligatu je čitao niz pesama sa ekološkom tematikom i zadivio publiku dubinom, razumevanjem i jasnoćom misli. Redovan profesor s nizom laskavih titula prikazao nam se kao običan čovek, blizak nam kao prvi komšija, srdačan kao rođeni brat sa sokratovskom dubinom misli, s glasom afričkih ptica, šumom džungli i roptanjem uzburkanih vulkana i jecanjem roblja u neobičnim stihovima. Sada je Osundare postao počasni član Adligata i time, kako sam kaže, zauvek postao vezan za Srbiju.

Viktor Lazić