[ad_1]
Notr Dam katedrala u Parizu se sprema za ponovno otvaranje više od pet godina nakon požara
Više od 2.000 stručnjaka radilo je na restauraciji katedrale, ali uzrok požara i dalje nije potpuno jasan
Notr Dam katedrala će danas, više od pet godina nakon što je uništena u požaru, ponovo biti otvorena. Ceremoniji će prisustvovati oko 50 šefova država i vlada, uključujući novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa.
Više od 2.000 stručnjaka radilo je na restauraciji katedrale Notr Dam – tesali su ogromne drvene grede, rezbarili i popravljali kamene skulpture, te ponovo podesili 8.000 cevi Velikih orgulja. Ali, šta je tačno izazvalo požar 15. aprila 2019 – i danas je svojevrsna misterija, piše “Vašington post”.
Blic preporučuje
Šta je uzrokovalo požar u Notr Damu?
Istražitelji su rekli da je plamen verovatno izbio slučajno, a ne kao posledica zlonamernog čina.
– Sve mogućnosti, uključujući hipotezu o ljudskoj ulozi u nastanku ovog požara, istražene su od početka istrage. Ali, tačno je da, što se potraga više približavala mestu izbijanja požara i što više rezultata analiza dolazi u ovoj istrazi – to teorija o nesreći dobija više na težini – rekla je u aprilu tužiteljka Pariza Lor Bekju.
Tužioci su ranije sugerisali da je plamen mogao da nastane usled električnog kvara, nemarno odbačene cigarete ili nečeg drugog povezanog sa radovima na renoviranju koji su bili u toku. Ali, pet godina kasnije – ništa nije dokazano.
Kancelarija tužioca u Parizu je prošlog meseca rekla “Vašington postu” da su istražitelji završili forenzičku analizu lokacije i da će koristiti 3D modelovanje za testiranje hipopoteza o tome kako je počeo požar. Taj proces bi mogao da potraje “još nekoliko meseci”, navodi se.
Istražitelji znaju da je požar počeo u potkrovlju katedrale, u složenoj strukturi drvenih greda poznatih kao “šuma “. Problemi u komunikaciji su usporili reakciju. Nakon početnog oglašavanja detektora za dim, obezbeđenje je na kraju proverilo pogrešan objekt u kompleksu katedrale. Dok su shvatili grešku, plamen se pojačao, a u prostoriji nije bilo prskalica, niti protivpožarnih zidova.
Remi Ec, tužilac Pariza u vreme požara, rekao je da su, iako nema dokaza o krivičnoj odgovornosti, “određeni propusti” možda doprineli “razmeri katastrofe”.
Šta je izgubljeno u požaru?
Nakon što je dim izbio kroz krov Notr dama, a jarko narandžasti plamen uskoro zahvatio podnožje tornja, vatrogasci su uspeli da spase katedralu od rušenja. Čitave noći su gasili plamen koji je zapretio severnom tornju i sprečili su da se zvona u njemu sruše. Ali, nisu uspeli da spreče rušenje tornja rano uveče. Krov prekriven olovom se takođe istopio, a konstrukcija od hrastovih greda ispod njega, izgrađena u Srednjem veku, je uništena.
Kad je vatra ugašena, većina od onog što je ostalo je bilo prekrivena čađi, olovnom prašinom i drugim. Restauratori su spasili ono što se spasiti moglo od kamenog plafona, ali je na kraju trebalo 7.000 novih blokova da bi se zidovi i plafon ponovo spojili.
Arheološko otkriće ispod katedrale Notr Dam
Izgradnja Notr Dama je trajala vekovima. Nakon požara, neki su se žalili da su izgubljeni slojevi arhitektonske istorije. Ipak, arheolozi su nakon požara imali retku priliku da kopaju ispod strukture katedrale.
Otkrili su čak 1.035 fragmenata istorijskih umetničkih dela i stotinu grobova, čime je rekord katedrale povećan na preko 500 grobnih mesta. Mnogi od kovčega, zajedno sa raštrkanim kostima, ostaju neidentifikovani. Kako navodi Artnews.com, olovni sarkofag koji možda pripada pesniku Žoašenu di Beleu, jedno je od značajnijih grobnih mesta. Takođe su nađene glave i trupovi krečnjačkih statua u prirodnoj veličini, uključujući jednu Hrista.
Dok se restauracijom nastojalo da se Notru Damu vrati pređašnji izgled, očišćeni krečnjak je sada svetliji, a vitraži življih boja nego što su bili, navodi “Vašington post”.
Kada se otvara Notr Dam?
Foto: Tanjug/AP
Predsednik Francuske Emanuel Makron obećao je da će Notr Dam biti otvoren u roku od pet godina nakon požara. Nadao se da bi to moglo da se desi pre Letnjih olimpijskih igara u Parizu. Pandemija kovida je pomerila otvaranje na kraj 2024.
Katedrala će se ponovo otvoriti u subotu 7. decembra, sa televizijskim prenosom ceremonije kojoj će prisustvovati zvaničnici i donatori.
Ko će prisustvovati ceremoniji?
AP navodi da će oko 50 šefova država prisustvovati ponovnom otvaranju čuvene katedrale. Među njima se očekuje i Donald Tramp, koji je svoje prvo putovanje u inostranstvo od izborne pobede u novembru najavio na mreži “Truth social”.
– Čast mi je da najavim da ću u subotu otputovati u Pariz, Francusku, kako bih prisustvovao ponovnom otvaranju veličanstvene i Istorijske katedrale Notr Dam, koja je u potpunosti obnovljena nakon razornog požara pre pet godina. Predsednik Emanuel Makron uradio je izvanredan posao kako bi osigurao da Notr Damu bude vraćen stari sjaj, i čak više od toga. Biće to poseban dan za sve! – napisao je Tramp.
Ceremoniji će prisustvovati i Džil Bajden, supruga odlazećeg predsednika SAD Džoa Bajdena, preneo je “Politiko”. Nije poznato da li će i aktuelni predsednik Amerike doći u Pariz na svečano otvaranje.
Foto: Tanjug/AP
Makron će se obratiti VIP gostima na ceremoniji, navodi AP.
Šta će biti na otvaranju?
Ponovno otvaranje biće događaj na visokom nivou bezbednosti, uz ponavljanje nekih mera korišćenih tokom Olimpijskih igara u Parizu i zatvaranje ostrva Site na kojem se nalazi katedrala za turiste. Samo će oni sa pozivnicama i stanovnici područja imati pristup ostrvu na reci Seni.
Foto: Tanjug/AP
U subotu će pariski nadbiskup tokom ceremonije simbolično udariti svojim štapom u vrata kako bi “probudio” gromoglasne Velike orgulje Notr Dama. Nakon službe, nastupiće operski pevači Priti Jende iz Južne Afrike i Žuli Fuks iz Francuske, te kineski pijanista Lang Lang, čelista Jo Jo Ma, pevačica poreklom iz Benina Angelik Kidžo, libanski pevač Hiba Tavaji i drugi, navodi AP.
Prva misa i osveštavanje novog oltara će se održati u nedelju ujutro, sa skoro 170 katoličkih biskupa na klupama.
Nakon toga će se katedrala otvoriti široj javnosti. S obzirom da se očekuje velika posećenost, potrebne su rezervacije za mise i posete.
Blic