Evropa u debeloj krizi: Za Francusku se ova nedelja može nazvati "trenutkom istine"

Za Francusku se ova nedelja može nazvati ‘trenutkom istine’. Uostalom, te reči je upotrebio francuski premijer Mihael Barnije nakon što je postalo očigledno da je Marin le Pen odlučila da pomogne pobednicima izbora, levici, da izglasaju nepoverenje francuskoj vladi.

Francuska je na ivici fiskalnog ponora zbog pet uzastopnih godina sa ekstremno visokim fiskalnim deficitima, pa su prinosi na njene 10-godišnje obveznice u jednom trenutku premašili one koje mora da plaća Grčka. Drugoj evropskoj ekonomskoj sili hitno je potreban proračun kako bi investitorima pokazali da imaju bilo kakav plan za zaustavljanje urušavanja javnih finansija, ali on se ne može usvojiti jer Emanuel Makron potpuno ignoriše rezultate izbora za nacionalnu skupštinu, što je kao da se sopstvenim rukama nestručno poigrava s dve političko-ekonomske “ručne bombe”:

-fiskalna implozija
-kaskadni efekat fiskalnog kolapsa Francuske na druge prezadužene članice EU.

Barnije, kao premijer kojeg je Makron postavio bez ikakve podrške, više nije imao izbora.

–U ponedeljak je iskoristio ustavni mehanizam, poznat kao član 49.3, koji omogućava donošenje zakona bez glasanja, ali otvara mogućnost podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja. Podrška Nacionalnog okupljanja omogućila bi mu usvajanje zakona (donošenje budžeta) uz zadržavanje mogućnosti preživljavanja glasanja o nepovjerenju – piše Blumberg.

Dok Barnije najavljuje rušenje u francuskom parlamentu, kako bi Francuska mogla da obezbedi finansijska sredstva i izbegne olujnu krizu, Makron i dalje ne pokazuje znake spremnosti da prizna rezultate izbora, jer mu to dozvoljava ustavno-pravni položaj.

Makron – jak samo na rečima

Nejasno je zašto Emanuel Makron meša svoju ličnost sa ličnošću velikog francuskog predsednika Šarla de Galua; francuskog oficira koji se borio protiv nacista u Drugom svetskom ratu, kome su visoka predsednička ovlašćenja pristajala kao dobro odabrane cipele. Makron, može se pretpostaviti, misli da je iznad demokratije jer je sklon epskim izjavama.

Kada je najavio čizmu evropskih vojnika na ruskoj teritoriji, pokušavao je da zvuči kao Napoleon Bonaparta, ali je izazvao širu političku paniku među vojnim saveznicima i političkim prijateljima jer se odjednom otvorilo pitanje šta ako ozloglašeni Putin shvati Makronov politički PR kao realnu pretnju.

Cena koju Francuzi trenutno plaćaju zbog Makronovog protesta protiv ishoda izbora je tragična; ako vam cena finansiranja poraste iznad cene koju plaća Grčka, to znači da će kamate pojesti novac za socijalu, obrazovanje, investicije… a Makron poručuje da su svi, i levica i desnica, toliko politički neodgovorni da sami ne smeju da preuzmu vlast. To je “osećaj” za demokratiju kakav u Evropi nije viđen od 1930-ih.

Događaji u Francuskoj su potvrda da nije moguće biti ‘salonski državnik’, odnosno pretvarati se da vodite odgovorne javne politike. Apsurd situacije je, objašnjava, teza Njujork tajmsa da Francuska zahvaljujući čvrstim ustavno-pravnim rešenjima hipotetički ne bi trebalo da završi u institucionalnoj krizi, niti kao SAD kada njeni političari ne mogu da se dogovore oko finansiranja, pa se zatvaraju javne službe jer ne mogu da izdvajaju novac za plate miliona državnih službenika:

“Francuski ustav nudi nekoliko scenarija koji bi mogli održati državne poslove više-manje pod kontrolom. Francuske institucije su relativno jake, a zakoni zemlje dozvoljavaju kontinuitet u slučaju odsustva vlade i budžeta”, upozorava NJT.

On je jedini kriv

Uopšte nema sumnje da je glavni krivac za punu političku i finansijsku krizu Emanuel Makron. Francuska je u fiskalnoj krizi nakon dugog perioda sa Makronom na vlasti. Nejasno je odakle francuskom predsedniku teza da je samo njegovo mišljenje ispravno, pa je bukvalno suspendovao demokratiju i onemogućio izbornim pobednicima, levici, da formiraju vladu jer su njihove ideje previše opasne, tj. neprihvatljive.

Nametnuo je Barnijea, a sada sa njim pokušava da izgradi atmosferu da su svi ostali neodgovorni, a posebno Mari le Pen, koja bi, po svemu sudeći, radije rizikovala da produbi finansijske probleme Francuske sa levicom nego da nastavi saradnju sa Jelisejskom palatom.

-“Mali” problem velike francuske političke svađe je u tome što je trenutno nejasno koliko daleko mogu pasti francuske obveznice, odnosno koliku će jačinu imati zemljotres na evropskim tržištima kapitala ako pad Barnijeove vlade, odnosno vlade bez stvarnog političkog legitimiteta, izaziva novu, maničnu rasprodaju francuskih vrednosnih hartija, onakvu  kakvu smo već gledali tokom protekle nedelje. Ukoliko dođe do dramatične rasprodaje francuskih obveznica, evro bi mogao da pretrpi jedan od najtežih šokova od kada je pušten u javni promet pre 22 godine u prvih 12 članica evrozone. To su bile Belgija, Nemačka, Grčka, Španija, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Austrija, Portugal, Finska.

Tržišta se prirodno plaše haosa. Izglasavanje nepoverenja očekuje se već u sredu i verovatno će biti usvojeno. Barnije će podneti ostavku, a mandat vlade će postati tehnički. Da li francuska riznica može da preživi uzbudljivu političku nedelju neoštećena, teško je pitanje. Čak i da je Barnije uspeo da progura budžet, pitanje je kako bi ga tržišta ocenila. Le Pen najavljuje zemljotres.

Le Pen najavljuje zemljotres

-Barnije nije popustio u vezi s vladinim planom za ostvarivanje značajnih ušteda odlaganjem indeksacije penzija u skladu sa inflacijom. Nacionalno okupljanje podnelo je amandman za ukidanje te mere, ali on nije na vreme integrisan – navodi se u saopštenju zvaničnika Ministarstva finansija, prenosi Blumberg.