Region Danas
[ad_1]
Francuska u političkom haosu nakon što je pala vlada
Nemačka takođe suočena sa političkom krizom nakon kolapsa vlade u novembru
Francuska i Evropa zašle su u nepoznate vode političkog haosa nakon što je pala vlada Mišela Barnijea. Posledice će i te kako osetiti predsednik jedne od dve najveće sile Evropske unije – Emanuel Makron, na čiju ostavku neki već pozivaju – a prema anketama dve trećine Francuza to podržava – ali i Ukrajina i Evropa, gde se neizvesnost nadvila nad kontinentom svega nedeljama nakon kolapsa nemačke vlade, a neposredno pre ulaska novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću.
Francuski parlament juče je izglasao nepoverenje Barnijeovoj vladi, zbog čega je on postao premijer sa najkraćim stažom u istoriji moderne Francuske. Kolaps vlade ubacio je zemlju u politički haos i podstakao strahove u vezi druge najveće ekonomije EU.
Blic preporučuje
Dve najmoćnije nacije EU oslabljene, a Tramp dolazi
Previranja u Francuskoj – skoro tačno mesec dana nakon kolapsa nemačke vlade – prete da ostave dve najmoćnije evropske nacije bez kormila, dok zvaničnici upozoravaju da moraju da se pripreme za udar ukoliko Tramp pokrene trgovinski rat ili smanji pomoć za Ukrajinu.
Foto: Profimedia
– Postoje dve velike sile u Evropi, Francuska i Nemačka, a obe su sada oslabljene – rekao je Nik Riz, analitičar tržišta u “Moneksu Evropa”, preneo je “Skaj njuz”.
Naime, nemačka vladajuća “semafor koalicija” srušila se početkom novembra, nakon što je kancelar Olaf Šolc smenio ministra finansija Kristijana Lindnera. Šolc je najavio da će zatražiti da se 15. januara u Bundestagu glasa o poverenju vladi. Ukoliko joj se – kako se očekuje – izglasa nepoverenje, novi izbori mogli bi da se održe najkasnije krajem marta 2025.
Šta će biti sa Francuskom?
Nakon odlaska Barnijea, jedna od najvećih sila EU suočena je sa periodom duboke političke neizvesnosti. U riziku je da uđe u novu godinu bez vlade ili budžeta, nakon protivljenja Barnijeovom fiskalnom planu za 2025. koji je ciljao na smanjenje francuskog deficita, a zbog kojeg mu je i izglasano nepoverenje.
Makron bi mogao da imenuje novog premijera veoma brzo, kako su Rojtersu rekli izvori iz njegovog tabora. Jedan od njih je dodao da Makron želi da imenuje premijera pre ceremonije ponovnog otvaranja katedrale Notr Dam u subotu, na kojem se očekuje prisustvo Trampa. Predsednik Francuske zatražio je od Barnijea da ostane na funkciji do imenovanja novog premijera.
Foto: Christophe Ena / Tanjug/AP
Dva imena se kotiraju kao potencijalna zamena za Barnijea, a oba su Makronovi saveznici – aktuelni ministar odbrane Sebastijan Lekorn i Fransoa Bajru, istaknuti političar i kandidat na predsedničkim izborima 2002, 2007. i 2012.
Novi parlamentarni izbori ne mogu se održati pre jula. Makron bi mogao zatražiti od Barnijea i njegovih ministara da obavljaju dužnosti dok on ne imenuje novog premijera. Ipak, kako piše “Skaj njuz”, bilo koji novi premijer suočiće se sa istim izazovima kao Barnije, uključujući budžet za 2025.
Takođe, opasnost po Makrona je što bi njegovi protivnici mogli da obaraju jednog premijera za drugim, navodi portal. Smenu Barnijea iniciralo je ekstremno desničarsko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Žordana Bardele, a podržala ekstremno levičarska koalicija Novi narodni franot (NNF) Žan Lik Melanšona.
Foto: Matt Rourke / Tanjug/AP
Šta će biti sa Makronom?
Makronovi rivali kažu da je jedini smisleni način okončanja političke krize njegova ostavka. Parlament ne može da ga natera na to, a on insistira da odsluži svoj mandat do 2027.
Francuska opozicija je podeljena oko toga. Žordan Bardela, lider krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, rekao je da Makron “poštuje institucije” i da u “u ovom trenutku nema opravdanja da predsednik republike ode”. Ali, Erik Kokerel, lider Nepokorene Francuske, vodeće partije levog krila Novog narodnog fronta (NFP) pozvao je na nove predsedničke izbore. Njegov zamenik Manuel Bompard rekao je za “RTL Francuska” da je Makronov odlazak “jedino rešenje da se vrati stabilnost” u zemlju.
– Makronisti su izgubili evropske izbore. Izgubili su parlamentarne izbore. A ipak, Emanuel Makron razmatra da ponovo postavi makronistu. Ovde postoji demokratski problem – naveo je on na mreži “Iks”.
Foto: LUDOVIC MARIN – POOL / EPA;
Bivši lider Unije za narodni pokret (UMP) Žan-Fransoa Kope rekao je da Makron mora otići sledeće godine da omogući rane predsedničke izbore u junu. On je rekao da “nema smisla” da Makron odmah podnese ostavku, ali da neće moći da iznese mandat kako je rekao da hoće.
– Nećemo moći ovako da nastavimo do 2027. godine – rekao je Kope i dodao da je Makron “modernizovao Francusku”, ali da je raspuštanjem parlamenta “sam slomio sve za jedno veče”.
-To nije bila mala taktička greška koju je počinio, bacio je zemlju na kolena – rekao je on.
Prema anketi RTL-a, sprovedenoj nekoliko sati nakon što je Barnijeova vlada izgubila glasanje o poverenju, 64% ispitanika – skoro dve trećine je za ostavku Makrona. U svakom slučaju, analitičari su složni da će pritisak na Makrona samo rasti.
Šta ovo znači za Evropu?
Francuska je jedna od najvećih svetskih ekonomija i druga najveća ekonomska sila EU – ispred nje je samo Nemačka. Stoga je kolaps njene vlade uzbunio finansijska tržišta još pre pada vlade.
Foto: Michel Euler / Tanjug/AP
Bez vlade koja je stabilna, Francuska ne može da se bavi “velikom rupom” u svojim javnim finansijama ili da rešava neizvesnost koja ima potencijal da uplaši tržišta i optereti druge ekonomije evrozone, piše “Vašington post”. Predviđeno je da će budžetski deficit zemlje dostići 6,1 odsto BDP-a u 2024, dvostruko više od iznosa koji dozvoljava Evropska komisija. CNN piše da zabrinuti investitori već smatraju da su francuski krediti jednako rizični kao grčki.
Evro je odmah pao , ali se i dalje kreće oko svog dvogodišnjeg minimuma, dok tržišta strahuju od dalje dalje političke nestabilnosti u Francuskoj. Matje Savari, glavni investicioni strateg u “BSA riserču”, rekao je da “paraliza ostati dominantna karakteristika francuske politike u naredne dve godine”, preneo je “Skaj njuz.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard je na pitanje da li bi ECB uskočila Francuskoj u pomoć u slučaju da se tržišne turbulencije pojačaju rekla samo da je finansijska stabilnost relevantan faktor stabilnosti cena”.
Foto: Russian Defense Ministry Press Service / Tanjug/AP
Šta ovo znači za Ukrajinu?
Do kolapsa francuske vlade – koji je Dominik Veghorn u analizi za “Skaj njuz” opisao kao “šok za sistem” koji ostavlja “mnogo neizvesnosti” u srcu EU – došlo je u trenutku kad se Nemačka takođe priprema za izbore, a evropske sile ističu da moraju da ostanu uz Ukrajinu zbog ruske agresije, dok svet čeka ulazak Trampa u Belu kuću.
Pad francuske vlade i neuspeh u usvajanju budžeta mogao bi da oteža Parizu jačanje podrške Ukrajini, uprkos obećanjima Makrona da će pomoći Kijevu koliko god to bude potrebno, piše Rojters. Ministar Lekorn – potencijalni budući premijer – rekao je još u oktobru da Francuska neće ispuniti obećanje od tri milijarde evra za 2024, i da će cifra biti iznad dve milijarde.
Lekorn je uoči glasanja o nepoverenju vladi rekao da će to uticati na francusku podršku Ukrajini.
– Veliki deo ukrajinske podrške je transfer stare opreme francuske vojske koja se potom zamenjuje novom. Ako usporimo narudžbu nove opreme, onda će usporiti isporuke za Ukrajinu – rekao je on “Le Parizijenu”.
Blic
