Region Danas
Neverovatan, ubedljiv trijumf Donalda Trampa ili, kako je to upravo pobednik američkih predsedničkih izbora rekao, “politička pobeda kakvu Amerika nikada nije videla” u Srbiji je, bez ikakve sumnje, dočekana više nego blagonaklono. Naime, novi/stari predsednik SAD ima ubedljivo najveću podršku u Srbiji u poređenju sa ostalim zemljama regiona: skoro polovina građana priželjkivala je njega na čelu Amerike, dok je Kamala Haris imala najmanju podršku, od samo 13 odsto, pokazalo je istraživanje kompanije “Valikon”.
I analitičari smatraju da je izbor Donalda Trampa za predsednika Amerike povoljan ishod za Srbiju.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da se tako nešto može zaključiti i iz Trampovog prethodnog mandata.
“Naročito kada su u pitanju srpski interesi u vezi sa Kosovom i Metohijom, kao i kada je reč o usvajanju nekih mehanizama i kompromisa. U Trampovom okruženju će biti ljudi koji su se tim pitanjem već bavili i imali više razumevanja za srpsku stranu, pre svega Ričard Grenel. Druga važna stvar je da su Srbi u SAD listom glasali za republikance i Trampa, što daje vetar u leđa srpskom lobiju, za razliku od albanskog, koji je svoju podršku pružio gospođi Kamali Haris. To će dati veću šansu srpskom korpusu u američkoj administraciji”, kaže Milivojević.
On dodaje da je Trampova pobeda vetar u leđa suverenističkoj politici u Evropi, koja podržava i srpsku stranu.
“Predstavnici te politike su Viktor Orban, Robert Fico, desnica u Nemačkoj i Francuskoj, a to se indirektno može odraziti i na stav prema Srbiji. Najzad, nova administracija nastupa sa strategijom mira, a ne rata, i biće korekcija u odnosu prema Evropi i ratu u Ukrajini. Za nas će SAD ostati važne. Neće menjati stav o nezavisnosti tzv. Republike Kosovo, ali će pristupati na konstruktivniji način, i uvek treba računati na SAD. Ova administracija neće koristiti posrednike, kao što su to demokrate činile, već će se i ta garnitura promeniti. SAD će ići direktno, a taj pristup je genetski prisutan kod Donalda Trampa”, rekao je Milivojević.
Vladimir Marinković, predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, smatra da će odnosi na relaciji Srbija-SAD s novim predsednikom biti relaksiraniji i da će biti malo više razumevanja za srpsku poziciju.
“Očigledno će ta administracija imati većinu i u Senatu, kao i u Kongresu, tako da će iskustvo koje smo imali u prvom Trampovom mandatu biti ponovljeno. Pristup Donalda Trampa će biti da je glavni interes SAD stabilnost i imaće jednake aršine za obe strane kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine. Njegova administracija svakako ne bi dozvolila ono što rade Aljbin Kurti i privremene prištinske institucije u odnosu prema Srbima i prema samom dijalogu, ali očekujem da će se aktivirati i Vašingtonski sporazum, koji je bio dobar i polazna osnova da se odnosi relaksiraju, a dijalog nastavi u dobroj veri”, ocenjuje Marinković.
Što se tiče srpskog lobija u SAD, Marinković misli da će republikanska većina u Senatu i Kongresu imati više razumevanja za poziciju Srbije, “koja nimalo nije laka”.
“Više će se usmeriti na ekonomsku saradnju i investicije, kao i jačanje veza između SAD i Srbije, imajući u vidu da upravo Srbija treba da bude najveći saveznik Sjedinjenih Država u ovom regionu”, istakao je Marinković.
Vašingtonski sporazum: Četiri godine od sporazuma iz Bele kuće
Prošle su četiri godine otkad su septembra 2020. u Beloj kući, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti potpisali Vašingtonski sporazum. Tada je ocenjeno da je sporazum nova šansa za izgradnju trajnog mira i dugoročne stabilnosti, ne samo kada je reč o odnosima Beograda i Prištine nego i u kontekstu čitavog regiona Zapadnog Balkana.
Dokument iz Bele kuće ubrzo je pao u zaborav: Donald Tramp izgubio je na izborima od Džozefa Bajdena, a na čelo prištinske vlade u martu 2021. došao je Aljbin Kurti. Tako je propuštena dobra prilika koja je mogla da dovede do napretka u normalizaciji odnosa Srba i Albanaca.
Srbija Danas/Kurir/Autori: Milica Crnogorac, Antonio Ćorović
