Region Danas
Životna priča čuvenog srpskog i jugoslovenskog glumca Miše Janketića, mnogim ljudima deluje nestvarno zbog svih nedaća koje su ga zadesile. No, on je uspevao da uvek izađe jači, sa svojom porodicom koju je neizmerno voleo i koja mu je pružala uvek podršku.
Čuveni srpski glumac Miša Janketić, koji je svojom savršenom glumom i sposobnošću da izvede maestralno svoje uloge, oduševljavao publiku i ljubitelje pozorišta, sutra bi napunio 85.godinu.
U čast njegovoj maestralnosti, strasti za glumom i željom da publici prenese emocije koje će pamtiti, osvrćemo se na njegov život koji je bio ispraćen velikom tugom i težinom, ali i velikim aplauzima publike.
Životna priča Mihaila Miše Janketića nije bila ni malo laka, i zaslužuje ogroman aplauz za hrabrost i čvrstinu.
Naime, tokom Drugog svetskog rata stradala mu je porodica, a celokupnu ispovest o tim događajima, Miša je svojevremeno ispričao za “Novosti” još davne 1973. godine. Ovako je govorio Miša Janketić.
“Sećam se dobro tog dаnа 1943. godine. Kolonа nаših je izlаzilа iz Pljevаljа. Kolonа pаrtizаnа. Išli smo zа njom. Isprаćаli je. A kаd smo žurili uz brdo, kа kući Đenisijevićа, u kojoj smo stаnovаli, nа drugoj strаni, u Pljevljа je ulаzilа kolonа Nemаcа. I dаnаs ih vidim nа motociklimа. Vidim njihove šlemove. I mаšinke. I čizme. Moj otаc, Rаdomir, bio je u pаrtizаnimа. Bio je komаndаnt bаtаljonа”.
“Mаjku su bili uhvаtili četnici, i u Kolаšinu osudili je nа 21 godinu robije. Sestru Milenu i mene čuvаlа je strinа, pа nаs je jednog dаnа uhvаtilа zа ruke i odvelа u Kolаšin. Prаvo pred čuvenog Pаvlа Đurišićа, i reklа: “Evo ti, vojvodo, ovo dvoje dece Rаdomirovo. Ti si ih ostаvio bez mаjke, pа ih ti čuvаj!”
“Posle su mаjku pustili iz zаtvorа. Odvelа nаs je u Pljevlje. Rаdilа je u pošti. I tog dаnа kаd smo isprаćаli kolonu pаrtizаnа i dočekivаli kolonu Nemаcа, mаjkа je od nаših dobilа zаdаtаk dа ostаne. Dа i dаlje rаdi nа pošti, iаko zа Nemce, jer će nаši opet doći. Jednogа dаnа isprаtili smo i kolonu Nemаcа. Sа druge strаne u grаd je ušlа kolonа četnikа”.
“Mojа mаjkа Milicа rаdilа je i dаlje nа pošti. Sаdа zа četnike. Ubrzo su počeli dа je pozivаju u komаndu. Prepoznаo ju je četnički glаvаr, pop Mаcа. Nekаdа su zаjedno išli u gimnаziju. Pop Mаcа je u Pljevljimа pronаšаo još nekoliko pаrtizаnskih ženа. I one su morаle dа odlаze u komаndu. Jednom kаdа se spremаlа dа ide nа sаslušаnje, mаjkа mi reče: “Cile, mene će dа ubiju. Milenu ostаvljаm tebi u аmаnet. Ti dа je čuvаš i štitiš. Ti si muškа glava. Ne daj je nikome, nemoj neko zlo dа joj učini.”
“Nije se više vrаtilа mojа mаjkа Milicа. Zаludu smo Milenа i jа išli u komаndu i molili dа ne ubiju nаšu mаjku. Jedne noći, u Ševаrimа, ubio ju je pop Mаcа, sа drugim pаrtizаnskim ženаmа. Njih devet”.
“Dugo posle tog dogаđаjа, ovde u Beogrаdu, u gimnаziji, reče nаm rаzrednа dа uzmemo po list hаrtije. Izdiktirаlа nаm je poziv zа roditeljski sаstаnаk.
Trebаlo je sutrаdаn dа gа vrаtimo sа potpisom roditeljа. Jа sаm odmаh potpisаo poziv i pružio gа rаzrednoj. “Ne ti, nego otаc dа potpiše”, podviknulа mi je rаzrednа. “Jа nemаm ocа”, rekаo sаm. “Pа, nek ti potpiše mаjkа”, reklа je nešto mirnije. “Jа nemаm ni mаjku”, odgovorio sаm.
Pozvala me je u zbornicu i izvinjavala se.
“A jа je nisаm ni zа šta ni krivio. Tаdа je i sаznаlа čije sаm jа dete. Tаdа sаm jа sаznаo dа je onа školskа drugаricа moje mаjke”.
“Ti znаš ko ti je ubio mаjku”, upitаlа me je u jednom trenutku.
“Znаm”, odgovorio sаm.
“Ti znаš dа su živi njegovi sinovi”?
“Da”.
“Znаš dа žive ovde u Beogrаdu”?
“I to sаm znаo”.
“Oni stаnuju u mojoj ulici, u… ”
“Ne!”, vrisnuo sаm i pružio ruku dа rаzrednoj zаpušim ustа”.
“Ne, nemojte to dа mi kаžete. Neću dа znаm gde stаnuju”!
Glumac je i pre nekoliko godina govorio na ovu temu, a i dalje mu je stajala knedla u grlu.
Inače, Milica Janketić bila je crnogorska učiteljica koju je ubio pop Milorad Vukojičić zvani pop Maca iz Pljevalja. Ubijao je ljude macolom i zbog toga je i dobio takav nadimak. Rođena je 1913 godine u porodici Dajović iz Bijele, odnosno Tušine, odakle su njeni doselili u Pljevlja.
Posle završene gimnazije upisuje učiteljsku školu u Sarajevu, pa po završetku 1937. godine udaje se za Radomira Janketića, diplomiranog pravnika, a kasnije sudiju koji 1941. godine, odlazi u partizane i postaje komandant.
Jednog dana, dok je spremala ručak ušla su dva čoveka sa puškama i noževima, i zamolili je da ode sa njima. Ona se spremila, obukla se što je najlepše mogla i otišla i ostavila dvoje maloletne dece, da “čekaju” pored šporeta.
Sin Milice Janketić, proslavljeni glumac Mihailo Miša Janketić, imao je tada 4 godine.
Milorad Vukojičić (1917-1945), zvani pop Maca, je bio crnogorski sveštenik Srpske pravoslavne crkve. Nakon rata je osuđen na smrt i pogubljen. Proglašen je za sveca Srpske pravoslavne crkve 2005. godine. Taj akt važi za jedan od najsramotnijih činova SPC koji se ikada desio, ali je i dokaz da Bog i crkvena lica nisu jedno.
Prema svedočenjima, pop Milorad Vukojčić je bio egzekutor četničke crne trojke koja je klala i ubijala civile u Pljevljima, često žene i decu, porodice partizanskih boraca. Noću, između 6. i 7. aprila 1944, u vreme nemačkog garnizona u Pljevljima, Vukojčićeva “crna trojka” je krenula u hapšenje žena partizana i simpatizera pokreta otpora.
Tada su uhapšene Zora Karamatijević, Ljubica Stojkanović, Savka Matović, Milica Janketić i Mileva Žugić.
Srpska pravoslavna crkva ga je proglasila za sveca 2005. godine u manastiru Žitomislić u Hercegovini, uprkos protestima žitelja Pljevalja koji su tvrdili da je ratni zločinac. Uz Vukojičića je istovremeno za sveštenomučenika proglašen i Slobodan Šiljak, koji je takođe po mnogim svedočenjima okrvavio ruke krvlju nevinih.
Glumac Mihajlo Janketić, čija je majka zaklana, taj je čin nazvao “amoralnim” (“To što je učinila Srpska pravoslavna crkva je toliko amoralan čin da neću da učestvujem u čitavoj ovoj stvari čak ni kao protivnik”).
Miodrag Stamenić iz Pljevalja protestovao je zbog kanonizacije sveštenika Milorada Vukojičića, za koga tvrdi da mu je u Drugom svetskom ratu ubio članove porodice: đeda Dika Stamenića, babu Jule i oca Ljuba, 1944. godine u Pljevljima.
Ljubavni život i porodica
Mišinom dugogodišnjem braku sa suprugom Svjetlanom Knežević, glumicom i balerinom, od koje je stariji 12 godina, svi su se divili. Neverovatna ljubavna priča počela je u Sarajevu, a Svjetlana je tada bila zaljubljena u drugog mladića.
Upoznali su se kada ju je on tešio zbog raskida sa tadašnjim izabranikom. A on je jednom prilikom tim povodom rekao: “Svjetlana je bila vrlo mlada kada smo se sreli u Sarajevu. Imala je 16, a ja 28 godina. Bila je veoma lepa devojčica. I dan-danas je lepa. Bila je zaljubljena u drugog mladića. Tada sam bio zreo čovek, dosta rano sam delovao autoritativno. Hteo sam brže da ostarim. Oni su se razišli, pa sam je tešio”, ispričao je glumac.
“Govorio sam joj se se ne sekira, da ću se, kada bude odrasla, oženiti njom. Baš je tako bilo. Kad je imala 22 godine, otišao sam u Sarajevo, uzeo je i oženio se. Održao sam obećanje. Istina, u međuvremenu je bilo nekih malih pesmica i nekih pisama, jer ona je tad učila baletsku školu u Sankt Petersburgu, u Lenjingradu, a ja sam bio ovde, pa smo se malo dopisivali. I, eto, tako, i tu prođe 40 godina, maltene”, ispričao je ovako Miša Janketić pre nekoliko godina za domaće medije.
Svjetlana i Miša su u braku bili 46 godina. Izrodili su četvoro dece Radomira, Ivu, Marka i Milicu.
Sva njegova deca, uplovila su u svet umetnosti, što glume naravno, što baleta, a jedino je najstariji sin Radomir, odlučio da uplovi u druge vode, kao policajac.
Talačka kriza
Za Mišu Janketića, nije samo Drugi svetski rat ostavio traumu i stres koji su ga pratili celog života. Jedan incident, posebno se ističe za vreme bivše Jugoslavije.
Trojica kriminalaca otela JAT-ov “boing 727-200” koji je iz Titograda poleteo za Beograd i više od 20 sati kao taoce držali 98 putnika i osam članova posade.
Među putnicima bili su i poznati glumci Žarko Laušević, Mihailo – Miša Janketić i Marko Nikolić, ceo tim FK Budućnost, estradna zvezda Biljana Petrović, narodni heroji, generali u penziji Milan Šijan i Božo Lazarević. Upravo njih dvojica odigrali su ključnu ulogu u “samospasavanju” putnika na aerodromu u Larnaki na Kipru.
– Već je prošlo 35 godina. Trudim se da stvari koje nisu lepe ostavim iza sebe. Ali ja to tada nisam doživeo kao neku opasnost, već kao neku avanturu, nešto nesvakidašnje… Mi smo glumci malo deformisani što se toga tiče – prisetio se jednom prilikom poznati glumac Miša Janketić te talačke krize čiji je učesnik bio ne svojom voljom.
Ta “avantura” počela je neposredno pošto su poleteli iz Dubrovnika, gde je avion sleteo kako bi primio još neke putnike za Beograd. Trojica ljudi naoružani pištoljima i nožem brzo su se izdvojili i počeli da viču da je avion otet i da će ubiti svakog ko im se suprotstavi. Naredili su pilotu da avion usmeri ka Italiji, ali su se predomislili i promenili kurs ka Tel Avivu.
Izraelske vlasti su ih, međutim, upozorile da će oboriti avion ako se bude približio njihovoj teritoriji, pa je “boing” sleteo na aerodrom u Larnaki.
“Leteli smo preko Jadrana do Italije, pa preko Grčke do Izraela i Kipra. Uskratili su nam samo putovanje u Afriku jer sam čuo otmičare da su planirali da letimo za Johanezburg” otkrio je uz osmeh glumac, kao i da je na Kritu otmica okončana.
“Niko nas nije oslobodio. Sami smo se oslobodili. Čak su i strane novine pisale danima “Ne otimajte Jugoslovenima avione”, “Putnici kidnapovali kidnapere” – pričao je Janketić o tome kako su putnici, nakon diverzije koju su sproveli, uspeli da pobegnu otmičarima.”
Ključnu ulogu odigrali su generali Šijan i Lazarević. Oni su inscenirali požar u avionu na pisti aerodroma u Larnaki, što su ostali putnici iskoristili da napuste “boing”.
Jedino o čemu je Janketić brinuo sve vreme otmice je da li će stići na predstavu “Tramvaj zvani želja” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, prenosili su davno mediji.
Poslednji dani Miše Janketića
Miša je svoje poslednje dane proveo u krugu porodice, a tada je govorio da će još dugo biti sa njima, prenosi Espreso.
“Nisam ja ni znao kad mi je rođendan dok se nisam oženio. Moja supruga i deca o tome vode računa. Nikada nisam voleo fešte i buku oko sebe. Međutim, pošto je ovo jubilarni 80, proslavićemo svi zajedno. Preguraću i to nekako, ako je njima već do toga. Zbog njih ću se veseliti. Pošto je njima važno i pošto ih moj rođendan toliko usrećuje, potrudiću se da im podarim još koji” kroz osmeh je pre godinu dana ponosno rekao Janketić.
“Čuvam sećanje na sebe iz vremena kad sam bio najjači, u svakom pogledu, a to su moje šezdesete. Nažalost, one ne mogu da traju večno. Sad želim samo da me zdravlje služi, da budem koliko god je moguće sa svojom divnom porodicom. Na vreme sam nahranio sujetu, tako svojstvenu umetnicima. I ne samo nama već i lekarima, arhitektama, advokatima. Mi smo za njih mala deca, ali za nas se to najviše govori. Nemam ambicija da pod stare dane pravim nešto novo, napredujem u karijeri. Ostvario sam dobar deo želja koje sam nosio sa sobom još od mladosti. Moglo bi se reći da sam ostvaren čovek, a to je više nego dovoljno.”
I kao da je predosećao svoju smrt, Miša je što više vremena želeo da provede sa svojom porodicom, želeo je da se veseli kao nikada pre zbog njih, bio je zadovoljan pogledom na svoj život koji je ostvario u glumi i rekao da će se potruditi da im podari još lepih rođendana, verovatno znajući da neće moći.
Mihailo Miša Janketić preminuo je 15. maja 2019. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Foto: Kurir/ Vladimir Šporčić
Izvor: Stil.kurir.rs
