Region Danas
Dok je muškarcu (37), koji je bio na ivici života i smrti, u Beogradu presađivano srce, u Novom Sadu rodila se beba, bratovljev prvenac.
Dva nova života istovremeno!
Odlazak u intenzivnu negu Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije ovog puta bio je pravo zadovoljstvo – dvojica čilih i veselih ljudi u boksu.
Prikačeni na monitore, sa zavojima, svakakvim cevčicama, kesama… a opet srećni i puni života.
U dva dana pod bile su dve transplantacije srca.
Dosad neviđeno. Na radost svih i uz veliku zahvalnost nekima koji su izgubili voljene osobe, a ipak rekli “da” doniranju njihovih organa.
On je otac devojčice od sedam godina i sina od dve. Kod kuće ga čeka i supruga. Za njega brinu i otac, brat, sestra od strica, rodbina, prijatelji… Uskoro će im se vratiti drugi čovek – onaj koji ima šansu.
Jer do 23. novembra bio je čovek čije je srce radilo samo 10 odsto.
Gotovo pa da je stalo.
– Problemi su krenuli od 2019. i samo su se gomilali. Ipak, dosta dobro sam se nosio psihofizički sa svim tim. Do pre pola godine sam radio, predao sam za invalidsku penziju. Međutim, stanje se naglo pogoršava u septembru. I tek tad sam shvatio kakav dobitak zapravo čekamo. I kako je vreme odmicalo, ta moja “sedmica na lotou” bila je sve dalje i dalje. A opet, neretko sam sanjao da dobijam novo srce – priča on, koji je pre toga dobio jedan poziv u avgustu:
– Dan pred ćerkin rođendan, svi smo bili u selu, i zove me doktorka da kaže da imaju potencijalnog donora. Stampedo u kući, ne znam ko gde udara, šta treba da radi. Međutim, kroz pola sata javlja da porodica nije dala saglasnost. Iako su mi svi govorili da će sve biti okej, pomirio sam se sa sudbinom i rekao sebi: “Ako je suđeno da dobijem novo srce od donora, dobiću ga.”
“Imao sam godinu dana kada mi je mama umrla od iste dijagnoze”
Ostao je sa svega godinu dana bez majke, koja je izgubila bitku s kardiomiopatiom.
A 36 godina kasnije dobiće istu bitku.
– Mama je imala 26 godina kada je preminula, a ja sam bio napunio tek godinu dana. Isto je imala kardiomiopatiju, pa sam ja verovatno od nje nasledio isti problem i dijagnozu. Iako godinama nisam ništa osećao i sve je bilo u redu, kardiomiopatija se pojavila, ali sam imao sreće da dobijem novo srce i novi život, da moja deca imaju oca – ističe on.
– Tog 22. novembra bio sam kod kuće kada me je pozvala doktorka Ana da imamo potencijalnog donora, ali i tražila da sačekamo do ujutru. Vest je ujutru bila da su dobili saglasnost porodice i u subotu uveče, tog 23. novembra, počela je transplantacija. A dok je trajala moja operacija, snajka se porađala i rano ujutru 24. novembra postao sam stric, rođeni brat je dobio sina. Dva života u isto vreme. Nisam mogao da verujem – sa osmehom priča Dragan.
Veruje u Boga i molio mu se za život, a bratanca je dobio na veliki praznik – Svetog Stefana Dečanskog.
– Tek juče sam ga prvi put video putem video-poziva. Supruga nije mogla odmah da mi javi jer nije direktno komunicirala sa mnom, a ja sam sve vreme razmišljao: “Bože, zašto mi ništa ne javljaju, šta se desilo?” Međutim, čekali su da malo dođem k sebi. Dva nova života, dva početka. Srećan sam i zahvalan Bogu, porodici donora i svim ovim ljudima oko nas – kaže on za koga imamo iznenađenje.
Da su istovremeno u porodicu stigla dva nova života, saznali smo od njegove sestre od strica, koja se od transplantacije još nije čula s njim. Super je raspoložen, okrećemo video-poziv. Iznenađenje! Za oboje!
– Ćao, seko! Super sam, ne brini!
– Jao, lepi moj – šalje sestra poljupce.
I suze će. Samo kratko, i mi moramo da idemo. Ne zadržava se puno kod ovih pacijenata.
– Ona mi je kao mama. Svaki put je bila uz mene, za sve teške i lepe momente. Znao sam da će naći način da dođe do mene – smeje se on.
Kardiolog asis. dr Emilija Nestorović, načelnica Centra za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu Klinike za kardiohirurgiju UKCS, ističe da su prvi put urađene dve transplantacije srca.
– Ove godine četiri transplantacije u UKCS i sedam ukupno u Srbiji jesu mali korak ka velikom cilju. Ali ako uzmemo u obzir da je samo 30% porodica potencijalnih donora dalo saglasnost, generalno ne možemo da budemo zadovoljni. U Srbiji oko 2.000 ljudi čeka na neku transplantaciju, a oko 60 pacijenata je na listi za srce. Taj broj se svaki dan menja, novi pacijenti dolaze, neke pacijente uspevamo da premestimo mehaničkim potporama, a nažalost, neki umiru. I kad vidimo da se lista smanjuje jer je neko umro, ne možemo biti zadovoljni. Zato i dalje moramo da radimo na razvijanju svesti građana – priča nam dr Nestorović, pa ističe:
– Njih dvojica su svetla tačka na kraju tunela. Dobro se oporavljaju. Njemu je slava, nadamo se da će sledeću dočekati s porodicom. Drugi je postao stric u danu kada je dobio šansu za novi život. Zahvaljujemo porodicama donora, čitavom timu ljudi i transplantiranim pacijentima, udruženju transplantiranih pacijenata, koja se jako bore da i drugi dobiju organe. A tu je Ministarstvo zdravlja, koje ulaže velike napore da ovaj program ide u pravom smeru.
Krsna slava u bolnici!
Muškarac (48) iz Blaca kod Prokuplja krsnu slavu Svetog Alimpija ove godine dočekuje u bolnici. A
li kao novi čovek! Sad ima šansu da živi, što sa 10 odsto rada sopstvenog srca nije imao.
– Težak infarkt imao sam 2016, koji je saniran u Nišu, gde sam tada živeo. Život sam nastavio u Beogradu, a kada sam 2023. izgubio svest u kupatilu, više nisam mogao da radim, dobio sam invalidsku penziju. I došao ovde na obradu za transplantaciju – priča on, koji najpre želi da zahvali porodici donora, koji je preminuo u Urgentnom centru UKCS:
– Hvala neizmerno, udahnuli su mi novi život. To što su rekli “da” je stvarno veliki čin. Duboko sam verovao da će se ovo i desiti. Nikad nisam gubio nadu. Iako sam 25 dana pre transplantacije imao jedan poziv, ta porodica nije dala pristanak. Ipak, drugi poziv bio je uspešan. Veliko hvala tim divnim ljudima, a i svem osoblju ovde.
Njih dvojica mašu na odlasku, a potonji nas ispraća rečima:
– Hej, jeste videli, dve transplantacije u dva dana. Nas dvojica živi. Ima li veće sreće?! Ima li većih ljudi od onih koji su nam podarili život…
Njegova sestra od strica ističe da se cela porodica do poslednjeg momenta nadala da će dobiti srce.
– Lečio se u Sremskoj Kamenici, sve su učinili za ovih pet godina, ugradili i pejsmejker, ali smo znali da je jedini spas novo srce. Kako je kod nas svest o doniranju organa niska, bojali smo se i razmatrali transplantaciju u Belorusiji. Bio je jako loše i srce je stiglo u poslednjem momentu. Ne treba gubiti nadu! Neko je učinio najhumaniji čin i nije spasen samo on već još života. A njegova deca su dobila šansu da imaju oca, njegov otac da ima sina i svi mi zajedno da imamo njega. Hvala porodici donora, koji je preminuo u UKC Vojvodine, na ovom velikom, ljudskom gestu, kao i celom transplantacionom timu – ističe Branislava.
Pre pet godina sam dobio srce, sad baš uživam
Na krevetima pred izolovanim boksom, a opet u intenzivnoj nezi jedan momak opušteno čita knjigu. Ispostaviće se da je muškarac (34) iz Kraljeva pre pet godina dobio drugi život. U kome sad uživa. A na kliniku dolazi samo radi kontrola.
– Transplantirano mi je srce u julu 2019. I od tada mi je skroz promenjen život. Živim veoma prijatno i lepo – uživam. Baš uživam – kaže on,koji je kao i svi u istoj muci u invalidskoj penziji.
A dr Nestorović ističe da su i njih trojica i svi ostali ono što ih drži i tera napred, iako su razočarani što građani nemaju razvijenu svest o donorstvu:
– Eto, u petak su nam javili da je jedan transplantirani pacijent postao ponosni tata devojčice. To su lepe vesti i nešto što nam daje motivaciju da dalje radimo.
Srbija Danas/Kurir
