"Dugovao sam 30.000 evra, bio sam na ivici" Naš glumac godinama krpio kraj s krajem, a onda u njegov život ušla osoba koja je promenila sve

Glumac Siniša Ubović već godinama je prisutan na javnoj sceni. Televizijskoj publici je najpoznatiji po ulozi u seriji “Miris kiše na Balkanu”, koju je dobio sa 35 godina i predstavlja pravu prekretnicu u njegovom životu.

– Pitao sam se da li treba da se obesim – otkrio je ranije glumac.

Tokom tih godina, Siniša je radio u pozorištu, na radiju, televiziji, ali i u mnogim drugim poslovima.

– Radio sam u pozorištu, na radiju, televiziji, ali nisam uvek bio zadovoljan, na mnoge poslove sam morao da pristajem jer sam od toga živeo. To je dovodilo do toga da sam se pitao da li sam ja kvalitetan, da li sam za ovaj posao i kada će neko da me primeti. Onda se desio taj preokret sa 35 godina dobio sam glavnu ulogu u seriji “Miris kiše na Balkanu”. Ljubiša Samardžić mi je dao tu ulogu i tada sam počeo da tragam za životnim pitanjima i došao sam do jedne knjige Lujze Hej. Sticajem okolnosti sam postao jedini stipendista te žene – rekao je Siniša, pa nastavio.

– Kada me je pozvala, brinuo sam se kako ću da obezbedim avionsku kartu, da li ću da pozajmim od nekoga ili da podignem kredit, a u to vreme ovde dobijam tu ulogu i to je bila moja najveća prekretnica jer jedini uslov koji sam dobio od reditelja Ljubiše Samardžića je bio taj da za vreme snimanja, odnosno četiri meseca, budem konstantno tu, a usred tog snimanja ja dobijam ponudu da odem na edukaciju.

U tom momentu morao je da bira između stipendije i prilike koja mu se pruža jednom u životu.

– Ljubiši sam rekao da treba da idem u Ameriku, a on mi kaže da onda neću igrati ulozi i da se odlučim da li ću konačno da igram glavnu ulogu koju sam dobio ili ću da idem negde. On mene pita gde idem, a ja ne znam ni kako da mu kažem. Ja sam mu rekao da je to za neki javni nastup, a on kaže meni da je to glupost, šta će meni javni nastup ja sam glumac, ja to znam. I sutradan su me zvali iz produkcije i napravili su takav raspored da sam dobio 10 slobodnih dana i otišao tamo, završio to i dobio stipendiju – rekao je on.

Posvećenost glumi i životni izazovi

Siniša je bio istrajan u svojoj nameri da postane glumac, te je indeks dobio tek iz 5. pokušaja. Međutim, kako bi mogao da preživi morao je da se bavi i drugim poslovima. Tako je u jednom momentu počeo i da švercuje.

– Glumu sam upisao iz petog puta, te prve godine kada nisam upisao bio je rat i nisam osetio da treba da idem u vojsku. Upisao sam Višu poslovnu školu i dao dva ispita i posle drugog ispita sam shvatio da mene to ne zanima. Onda sam počeo da švercujem majice iz Segedina, pa sam prodavao seme palme, kada god neku glupost izmislim šta ću da radim, onda me majka šalje u njenu firmu da to prodajem njenim koleginicama – rekao je.

Tokom tih meseci radio je na raznim poslovima, a najviše se seća kako je istovarao šut na gradilištu.

– Znao sam kakvo je vreme bilo tada i da moji roditelji teško žive, nisam hteo da sedim nego sam stalno nešto radio. Nekoliko meseci sam radio na građevini kada se zidao “YU biznis centar”, istovarao sam šut i posle dva meseca kada sam skupio pare moji su mi dodali da mogu da kupim 501 farmerke, eto tolika je plata bila – rekao je, pa nastavio.

– Drugarica me zove i kaže mi da u Novim Banovcima ima neko gradilište, pa smo išli da čistimo šut i malter u kupatilima sa sonom kiselinom, sećam se toga ali to mi je bilo super jer sam mogao da zaradim i da kupim sebi cigarete.

Kako su godine prolazile, Siniša je upisao glumu i 1996. godine završio studije. Ipak, finansijska situacija bila je i dalje teška.

– Sledeće godine sam otišao u vojsku i kada je došlo vreme prijemnog ja sam zamolio komadanta da me pusti, ali ni tada nisam prošao. Kada sam završio vojsku, otišao sam u Slovačku i mislio sam da ću tamo da ostanem.Radio sam kao konobar i kao di-džej… Trajalo je to i onda sam iz petog puta upisao glumu i 1996. godine sam završio studije – rekao je on, pa otkrio od čega je živeo tih godina.

– Živelo se od raznih honorara, radio sam i sinhronizacije, razne predstave i šta god sam mogao. Godine 2001. sam dobio prvo dete i onda je tu krenuo dodatni pritisak, ni supruga ni ja nismo imali stalne plate. Od 2000. godine kada sam ušao u priču slobodnog umetnika svaki mesec je bilo pitanje da li ću moći da izguram finansijski, da li ću moći da kupim detetu šta treba i vrlo često nije bilo para, a puno sam radio.

Privatni biznis

U 2006. godini, odlučio je da pokrene sopstveni biznis i otvorio piceriju. Međutim, posao nije uspeo.

– Godine 2006. sam odlučio da pokrenem privatan biznis, otvorio sam piceriju, to je trajalo tri godine i samo sam u dugove išao. Na kraju sam dugovao 30 hiljada evra i pitao sam se da li da se obesim. Onda sam krenuo da radim dodatno, pa sam radio kao vozač u okviru pozorišnog festivala, jedan producent me je pozvao da budem njegov saradnik, a moja uloga je bila da vozim ljude koji dolaze iz inostanstva, meni je ta dnevnica bila jako značajna – rekao je glumac, pa otkrio da je za nekoliko godina otplatio svoj dug.

– Trebalo mi je nekoliko godina, ali jesam, bila je ta sreća da sam jedan deo otpatio od serije koja je došla, pa sam paralelno radio razne stvari i tako otplatio ostatak. Imao sam sreću što sam se zadužio kod prijatelja koji me nisu pritiskali da vratim i onda kada sam otplatio osećao sam se jako slobodno – zaključio je glumac tada.

(Kurir.rs/I.M.)

 Milan Vasić progovorio o ponudama da peva na svadbama: