Region Danas
Dejan Dragijević (50) iz sela Zlot i Srđan Janković (50) iz sela Luka optuženi su za jezivo ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić, što su obojica prvobitno priznali pred policijom, a kasnije Dragijević delo opisao do detalja pred tužilaštvom. Međutim, tokom ponovnog davanja iskaza, Dragijević je uhvaćen u laži, što je tužiocu bilo dovoljno da upotpuni optužnicu koja je podignuta 24. septembra.
– Dragijević je 11. jula odlučio da promeni iskaz kada je tražio da ponovo svedoči i u potpunosti je tada negirao delo. On je izjavio da devojčicu nikada nije video, a da je 26. marta rekao ocu i bratu da je bio na mestu na kom je devojčica nestala, ali ne i da ju je ubio, jer kako je rekao u iskazu, to se nije desilo. Tužilac mu je tom prilikom postavljao dodatna pitanja, a na pitanje da li su on ili Janković prali vozilo kojim je devojčica, navodno, udarena, rekao je da nisu, što se ispostavilo kao netačno – kaže izvor i podseća da je video-snimkom utvrđeno da su u krugu firme prali vozilo 29. marta., tri dana nakon Dankinog nestanka.
– Službeno vozilo su oprali samo običnom vodom i to samo spolja u petak 29. marta, što se moglo videti i na skinutim video snimcima koji su poslati na veštačenje, s tim da se vidi, takođe, da unutrašnjost vozila nije čišćena – navodi se, navodno, u optužnici protiv dvojice radnika borskog JKP “Vodovod”.
Tužiocu je ovo bilo dovoljno da u optužnici potkrepe krivicu Dragijevića i Jankovića, s obzirom na to da je jedan od njih uhvaćen u laži, nakon što je prvobitno do detalja opisao pred tužilaštvom kako je ubio devojčicu, gde je bačeno njeno telo, a potom i lokacije gde je premešteno više puta, pre nego što je uhapšen zajedno sa kolegom, takođe radnikom JKP Vodovoda.
Iz tog razloga, njihovo negiranje krivice uopšte nije uzeto u obzir, smatrajući njihovu odbranu neprihvatljivom.
I Dragijević i Janković su, podsetimo, u policiji priznali delo, s tim da se kasnije pred tužilaštvom Janković branio ćutanjem, a Dragijević je delo opisao u sitne detalje.
– Kolima “fijat panda” bele boje, kojim je upravljao Srđan Janković, udarili su devojčicu, nakon povratka sa radnog zadatka u Banjskom Polju. Videvši da još uvek daje znake života, Dragijević je snažno uhvatio za vrat i lišio je života, nakon čega su odlučili da se tela oslobode na obližnjoj deponiji – opisivao je tada Dejan, a onda dodao da je 28. marta telo dvogodišnjeg deteta u crnom džaku odneo sa deponije u dvorište svoje kuće.
On je potom izjavio da je ocu i bratu sve priznao i da je uz pomoć sada već pokojnog Dalibora, telo devojčice premestio u jednu napuštenu kuću na novom Zlotskom putu.
Ono što biva kasnije tokom njegovog boravka u pritvoru, učinilo je misteriju samo još većom, s obzirom na to da je naprasno odlučio da promeni iskaz. Ipak, tužilac je u obzir uzeo prvobitno priznanje i laž u kojoj je uhvaćen kada je rekao da vozilo nisu prali posle 26. marta, na čemu se i bazira celokupna optužnica, napisana na 80 strana.
Inače, prema optužnici, telo je kasnije premestio Dejanov otac, Radoslav Dragijević, koji se od samog početka brani ćutanjem. Njega, podsetimo, tužilaštvo ne može da tereti za neprijavljivanje sina i pomaganje sinu, ali ga terete za pomaganje Srđanu Jankoviću i neprijavljivanje krivičnog dela koje je on počinio, s obzirom na to da je njegov sin isprva rekao da je nakon zločina sve ispričao ocu.
Telo devojčice do danas nije pronađeno.
