Pavle Vuisić bio je bard domaćeg glumišta. Živeo je povučeno oi bežao od novinara, a svedok njegovog života i karaktera bila je Mirjana Vuisić, koja je do poslednjeg dana ostala sa njim.
O njegovom životu je govorila samo jednom, kada je otkrila da je Pavle i tada u njenom srcu kao što je bio i prvog dana. Njenu priču donosimo u nastavku:
– Umeo je tako ozbiljno da me sluša, da me je potpuno fascinirao. Posle dve-tri godine videla sam ga kod Belog dvora. Bila sam sa drugaricom i samo sam joj rekla: “Odoh da ga uhvatim.” Ne mogu da kažem da smo odmah počeli da se zabavljamo, ali smo krenuli da se upoznajemo. Drugo je to vreme bilo – ispričala je tada osamdesetšestogodišnja gospođa sa setom u glasu.
Dok je Mirjanina majka bila presrećna zbog ljubavi sa Vuisićem, drugarice su je nagovarale da ga ostavi:
– One ga nisu volele, pričale su ružno o njemu jer se više družio sa muškim društvom, ali ja nisam marila.
Bez obzira što je završila fakultet i htela da usavršava jezike, zbog ljubavi je postala sekretarica režije. “Samo ćuti, slušaj i piši”, savetovao ju je suprug, a ona je pomno slušala. Kada se udala za Paju, došla je da živi u njegov dom, gde su je dočekali Pavlovi roditelji, brat i sestra i njihovi supružnici.
Sa svekrvom se lepo slagala, iako je njen muž besneo što moraju da žive svi zajedno:
– Živela sam sa Pavlovom majkom dvadeset godina. Govorila mi je da je bio veoma nemirno dete. Imao je mlađeg brata koji je gledao u njega kao u boga i voleo je da ga imitira. Kada je kralj Aleksandar ukinuo skupštinu, njegov otac je ostao bez posla, pa je počeo da radi kao sreski načelnik. Selili su se svake dve-tri godine. Ali Pavle se lako prilagođavao. Čim dođe u neko mesto, vidi koji dečak je glavni i za dva-tri dana ga sredi i preuzme poziciju alfa-mužjaka – rekla je za Informer.
Naviku da se potuče i da u tim dvobojima pobeđuje stekao je u detinjstvu. Ponekad, to je umeo da primeni i u zrelom dobu. Tako je pesnice ukrstio i sa kolegom Mijom Aleksićem:
– Pavle je došao da me poseti na snimanju filma “Čovek iz hrastove šume”. Mija Aleksić i on su se napili, pa je direktor došao kod mene i zamolio me da ih odvedem sa seta. Otišli smo u jednu kafanu. Mija je cele večeri mene hvalio i delio mi neke komplimente. Samo sam sedela i ćutala. U jednom momentu mu je Pavle svašta rekao, a onda su se potukli. Mija je izvukao deblji kraj pošto je moj muž bio mnogo veštiji kada je trebalo da se bije, izučio je to u detinjstvu. Nikada nisam pitala Pavla zašto je tako reagovao – objašnjava.
Pravi problem je nastao kada je ekipa sutradan trebalo da snimi poslednje kadrove filma.
– Miji je ostalo da uradi neke krupne kadrove, a nos mu je bio naduven. Morali smo da prekinemo snimanje. Nekoliko godina kasnije njih dvojica su radili “Maratonce”, ali se više nisu obazirali na sukob. To je odmah zaboravljeno. Sarađivali su profesionalno i nije im bilo bitno da li nekoga vole ili ne. Mogu da se psuju i biju, ali kada dođe kamera, bili su profesionalci. Znali su šta je njihova obaveza – rekla je Mirjana.
Vuisić je bio simbol komunističkih filmova, ali je privatno prezirao komunizam i Josipa Broza Tita. Ipak, predsednik SFRJ i njegova supruga Jovanka obožavali su slavnog glumca.
– Mnogo su ga voleli, pa su mu tolerisali što je javno pokazivao da on njih ne voli. Paja kada ode u kafanu obavezno traži ćebe: “Dajte mi ga da prekrijem Titovu sliku na zidu.” Njegov otac je stradao pod terorom komunista i Pavle nije mogao da ih smisli. Godinama su ga ubeđivali da se upozna sa Titom, ali nije hteo ni da čuje.
Službe bezbednosti su ga jednom prilikom kidnapovale na reci i u gaćama ga odveli u Beli dvor. Kada su insistirali da se obuče u odelo, pobesneo je. Umalo se nije potukao sa njima: “Kada ste me ovakvog doveli, ovakvog me i vodite kod njega…” Tito je čuo da se nešto događa i pozvao ga u svoje prostorije, a Pavle je bio u gaćama i atletskoj majici – objasnila je pa dodala:
– Pavle je mogao mnogo da popije, ali je dobro podnosio piće. Za razliku od njega, Mija je bio baš nezgodan kada ga stigne alkohol, pa su u kafani svi bežali na drugu stranu kada se on napije – rekla je.
Bez obzira na to što je tokom blistave karijere odigrao 177 uloga, uvek je govorio da ne voli to što radi, već da snima isključivo zbog para.
–Nije voleo glumu, nije želeo njome da se bavi, slučajno je upao u svet kinematografije. Ali onda je nastavio to da radi da bismo mi lagodnije živeli. Zapravo, ne znam ni sama da li zaista nije voleo da glumi ili je samo voleo tako da gunđa – istakla je Mirjana.
Paja je mnogima delovao kao nezgodan i krut čovek, ali iza širokih ramena i namrgođenog lica krila se tanana, pesnička duša.
– Njegove pesme su za mene bile suviše dragocene da bi bile uništene. A on je umeo da ih iscepa, pa sam morala da ih ljubomorno čuvam od njega samog. Zapisivao ih je na kafanskom računu, na salveti, na kutijama cigareta, na kalendaru, na telefonskom imeniku, na listovima istrgnutim iz mojih svezaka – istakla je Mirjana.
Mirjana je kao sekretarica režije radila na brojnim kultnim filmovima i uvek se trudila da na setu izbegne supruga. Kako sama kaže, nije želela da bude na meti ogovaranja kolega, niti da svoj privatni život donosi na posao. U tome ju je podržavao i sam Pavle.
Kada se pomene ime Pavla Vuisića, jedna od prvih asocijacija je njegov kolega Miodrag Petrović Čkalja. Napravili su pravu revoluciju glumeći najbolje prijatelje u serijalu “Kamiondžije” i podigli su bivšu Jugoslaviju na noge. Svi su željno iščekivali da vide nove avanture Paje i Jareta.
Međutim, kada se ugase kamere, njih dvojica se nisu podnosili. Preciznije rečeno, Vuisić nikako nije mogao da “svari” kolegu.
– Čkalja je bio potpuno drugačiji od Pavla. Bio je slab, a moj muž je bio jak. Miodrag je preterivao u glumljenju, dok je Pavle govorio da on “ispred kamere ne glumi, nego da se samo ponaša”.Zbog tog “glumatanja” Pavle nije mogao da ga smisli. Iako je među njima vladala velika netrpeljivost, na filmu to nikada nije moglo da se vidi. Svima je delovalo kao da su veoma vezani i da su pravi prijatelji – rekla je ona.
Da su Paja i Čkalja zaista bili u užasnim odnosima svedoči i činjenica da Mirjana nikada nije upoznala kolegu svog muža. Međutim, tu nije bio kraj Vuisićevim zahtevima. Bez obzira na netrpeljivost, nije hteo da dozvoli da on radi za pet puta više novca od Miodraga Petrovića.
– Iako ga nije voleo, uvek se borio za Čkalju. Kada je dobio ogroman honorar, zahtevao je da istu sumu dobije i Čkalja – zaključuila je Vuisićeva udovica.
(Kurir.rs/I.M.)