Region Danas
Fotografkinja Dijana Dikeman postala je popularna na društvenim mrežama jer je 27 godina, od 1991. do 2017. godine, svaki put kada bi odlazila od svojih roditelja fotografisala njihove emotivne rastanke, beležeći svako njihovo mahanje dok je odlazila iz porodičnog doma.
Serija fotografija pod nazivom “Leaving and Waving” što u prevodu znači “odlazim i mašem” nastala je ispred Dijanine rodne kuće u Sijuks Sitiju u Ajovi. Svaka od fotografija nastala je na pragu kuće, a ljudi širom sveta ostali su oduševljeni ovim dokumentovanim odnosom punom porodične ljubavi koji ujedno prikazuju i prolaznost vremena.
Ovaj ritual, koji je započela još 1991. godine, nije imao prvobitnu nameru da postane umetnički projekat, već je bio način na koji se nosila sa tugom odlaska. Vremenom, ove fotografije su postale snažan dokaz o ljubavi, starenju i nažalost, neizbežnom gubitku.
Isprva se na fotografija nalazi samo Dijana sa roditeljima, a vremenom im se na istim pridružio i Dijanin sin koji se deo ovog porodičnog rituala još od svojih bebećih dana, pa ga na fotografijama možemo videti kako spava u nosiljci. Kasnije, kada je malo odrastao (što je takođe zabeleženo) na fotografijama se može videti kako baka i deka uče svog unuka da maše, a na poslednjim zabeležim maleni dečak sada je izrastao u maturanta.
“Tokom 27 godina, fotografisala sam trenutke pozdrava i mahanja svaki put kada bih odlazila od svojih roditelja, iz porodičnog doma u Sijuks Sitiju. Počela sam 1991. godine sasvim slučajno, a onda sam nastavila da pravim fotografije na kraju svake posete. Nikada nisam imala nameru da stvorim nešto ovako veliko. Fotografije su mi na neki način pomogle da se se nosim sa tugom. Vremenom je to postao naš ritual opraštanja”, napisala je Dejana na svom zvaničnom sajtu.
Godine 2009. napravila je fotografiju na kojoj njen otac više nije bio prisutan. Preminuo je nekoliko dana nakon svog 91. rođendana. Njena majka je nastavila da maše pri rastanku, ali s vremenom je, pri svakom odlasku ćerke i njeno lice postajalo sve tužnije.
“U 2009. godini postoji fotografija na kojoj mog oca više nema. Preminuo je nekoliko dana nakon svog 91. rođendana. Moja majka je nastavila da mi maše kada bih odlazila. U oktobru 2017. godine i ona je preminula. Kada sam nakon njene sahrane otišla, napravila sam još jednu fotografiju – prazan prilaz. Prvi put u mom životu, niko mi nije mahao,” napisala je Dijana.
Fotografije koje je Dijana podelila izazvale su snažne emocije kod ljudi širom sveta.
“Prelep podsetnik na to kako najjednostavniji trenuci postaju najcenjenije uspomene“, “Nisam bila spremna za ovo putovanje”, “Poslednja rečenica me je pogodila kao grom iz vedra neba, i uništila”, glasili su samo neki od komentara na društvenim mrežama.
Ova magična serija fotografija ukazuje na važnost onih malih, ali najvažnijih trenutaka u životu svake porodice, koje pamtimo dokle god smo živi.
(Kurir.rs/ M.F.)
Zanimljiva životna priča bake Milene:
