Detaljno objasnila svoje razloge: Devojka ne želi da spava sa muškarcem dok na nju ne potroši 2.000 dolara!

Pitanje je staro koliko i vreme: koliko dugo treba da čekate pre nego što spavate sa nekim? O ovoj temi iskreno je govorila kolumnistkinja Jana Hoking, objašnjavajući detaljno svoj stav koji samo na početku zvuči kontroverzno. Prenosimo u celosti njenu priču.

Za žene, ovo pitanje je posebno nezgodno. Ne zato što bi trebalo da budemo „dame“. Taj stav je umro čim su devojke iz serije „Seks i grad“ oborile momke s nogu sa vestima da, da, žene uživaju u tome da se zafrkavaju kao i oni.

Ne, ne, za žene je teže jer smo zahvaljujući podkasteru Džou Roganu svi čuli za zastrašujući „sindrom post nut“ (PNS).

Samo u slučaju da niste, PNS uključuje muškarca koji doživljava neku vrstu krivice nakon vrhunca, prvenstveno zbog toga kako su postigli orgazam.

Ovaj osećaj može biti rezultat afere, gledanja pornografije ili druženja sa nekim prema kome zapravo nemaju iskrena osećanja.

Rogan to najbolje objašnjava tako što kaže: „Shvataš da si pogrešio, posebno ako je žena zaista zaljubljena u tebe, a ti stvarno nisi za nju i kažeš ‘Oh, napravio sam grešku’ i onda se osećaš kao rupa, ali samo sam iskren. Prevarila me genetika!“ Dakle, verujte mi kada kažem, kao žena ne želite da skačete u krevet sa momkom prerano samo da bi on obavio posao, iskusio PNS, a onda odmaglio.

Iskreno mislim da nema ničeg brutalnijeg od toga da budeš gostovan. Zastrašujuće.

Pa kada sam čula potpuno novu teoriju o tome koliko dugo treba da čekate pre seksa, malo sam se zapanjila.

Ali razmislite za trenutak i pustite teoriju da se razmotri i možda ćete na kraju doći do nje.

Otkrila sam to prošlog vikenda tokom putovanja dok sam slušala odličan podcast za sastanke žene po imenu ‘Tink’. Da, fantastično ime. Pregledala je listu zabavljanja o kojima se ne može pregovarati i usputno je spomenula da je njena prijateljica sada odlučila da ne spava sa momkom dok on ne potroši najmanje 2.000 dolara na sastanke sa njom.

Da, dobro ste pročitali, ogromnih 2.000 dolara.

Više ne zasnivamo odluku na vremenu (od tri do pet izlazaka), već je zasnivamo na gotovini, lovi, novcu? Tačnije, 2.000 dolara!

Dakle, kao što sam rekla, u početku sam se osećala malo ljutito. Osim toga, u današnje vreme, zar ne bi trebalo da platimo polovinu računa? Ali, to je debata za drugi dan.

Ali 2.000 dolara na sastancima pre nego što dobijete akciju među čaršafima izgledalo je malo ekstremno… U početku.

Onda sam pustila da mi misli odlutaju do par momaka sa kojima sam uskočila u krevet nakon tri do pet sastanaka i pomislila sam: „Šta, da sam živela po toj teoriji, verovatno bih mogla da izbegnem nekoliko grešaka.

„Ne želite da skačete u krevet sa tipom prerano samo da bi on obavio posao, iskusio PNS, a onda odmaglio“, rekla je Hoking.

Prvi razlog zašto ovo novo pravilo počinje nekako da mi se sviđa je taj što ako je momak voljan da ide na dovoljno sastanaka da iskešira 2.000 dolara iz džepa troškova, onda postoji velika šansa da tip nije serijski zavodnik.

Mislim, ako libido može da izdrži toliko izlazaka, stalo mu je do budućnosti sa tobom. Pa, osim ako je super bogat i može komotno da potroši 2.000 dolara na jedan do dva spoja.

Drugi razlog zbog kojeg mi se sviđa ovo pravilo, i mislim da je najvažnije, je to što provodimo toliko vremena zajedno, a da se ne ometamo golotinjom, što bi nam zapravo moglo pomoći da brzo i rano shvatimo sa kim imamo posla. Na primer, prošle godine sam izašla na nekoliko sastanaka sa nekim momkom i osećala sam se prijatno u odluci da spavam sa njim posle tri sastanka.

Na četvrtom sastanku, međutim, otkrila sam da i dalje pušta mamu da pere veš umesto njega (on je u kasnim tridesetim) i naziva roze vino „ruža“.

Bljak! Ne mogu da izlazim sa muškim detetom. Možda, ako želimo da budemo manje plitki, umesto da zasnivamo odluku na novcu, mogli bismo je zasnovati na kontrolnoj listi.

Ta kontrolna lista treba da sadrži stvari kao što su:

– Koji posao rade?

– Da li održavaju osnovne obaveze odraslih – kao što je da se sete da iznesu đubre, kako da peru veš, da li mogu da kuvaju osnovni obrok?

– Gde žive?

– Jesu li bili u zatvoru? Ako da, za šta? (Možda ćete se nasmejati ovome, ali bili biste iznenađeni nečijom kriminalnom istorijom.)

– Pre koliko vremena je bila njihova poslednja veza? Zašto su raskinuli?

– Kakvo je njihovo mišljenje o kontracepciji? Kondomi bi trebalo da budu nešto o čemu se ne može pregovarati!

– Da li se osećate sigurno u njihovoj blizini?

– Da li ste sigurni da će vas kontaktirati sledećeg jutra?

Ako možete da odgovorite na sve gore navedeno, onda ste dobrodošli da prođete, sakupite svojih 2.000 dolara i slobodno mu pokažite svoje vu-hu, piše New York Post.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com