Region Danas
Sva trojica su bila uhvaćena u Pompeopolju, gradu u kilikijskoj oblasti, za vreme gonjenja hrišćana od strane rimskog cara Dioklecijana, odnosno njegovog namesnika Numerija Maksima.
Tarah, Prov i Andronik su podvrgnuti teškom mučenju.
Tarah je u to vreme imao 65 godina. Kada antipat upita tri puta za ime, on sva tri puta odgovori hrišćanin. Najpre su ih tukli štapovima, pa su ih krvave i ranjene bacili u tamnicu. Potom su ih ponovo izveli na isticanje. Kada je antipat savetovao Provu da se odrekne Hrista, obećavajući mu počasti od cara i svoje prijateljstvo, Prov odgovara: – Niti careve počasti hoću, niti tvoje prijateljstvo želim –
A kada prećaše Androniku još većim telesnim mukama, odgovara mladi mučenik Hristov: – Telo moje pred tobom je, čini što hoćeš –
Posle dugotrajnih mučenja po raznim mestima, ova tri sveta mučenika bačena su u pozorište pred zveri. No, voljom Božjom, zveri su se umirile i postale krotke pred trojicom Božjih ljudi. Ovaj prizor izazvao je kod prisutnih građana u areni divljenje prema stradalnicima i u mnogima probudio veru u jednog Boga.
No, postiđeni i razjareni mučitelj naredio je vojnicima da uđu u arenu i hrišćane poseku mačem.
Tako su završili svoj pravedni zemaljski život sveti mučenici Tarah, Prov i Andronik.
Numerijan Maksim je naredio vojnicima da čuvaju njihova tela kako ih hrišćani ne bi sahranili.
No neki hrišćani uspeli su u toku noći da uzmu iz arene njihova tijela i sahrane ih na skrovitom mestu izvad grada, pred sam kraj vladavine cara Dioklecijana.
