Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju dvojicu svetih mučenika, Karpa i Papila, rodom iz Pergama, koji su za Hristovu veru stradali od namesnika Valerija, u vreme carovanja Dekijeva. Karp je bio episkop Tijatirski a Papila đakon.
Valerije ih je stavio na muke, vezao za konje i proterao u grad Sard, gde im se javio božiji anđeo i iscelio im rane. Nakon toga namesnik Valerije nije odustao, već ih je ponovo vezao za konje i vratio nazad u Pergam.
Po povratku u Pergam, Karpa su vezali za drvo i udarali šibljem toliko jako da mu se telo nije videlo od krvi. On je to podneo dostojanstveno i sa osmehom.
Na pitanje, zašto se smeje usled mučenja, Karp je odgovorio “da vide nebesa otvorena i Gospoda gde sedi na prestolu, sa heruvimima i serafimima unaokolo”.
– Ja ne vidim vas. Ja sada vidim otvorena nebesa i Gospoda kako sedi na prestolu i doziva me, a pored njega su anđeli koji me dočekuju raširenih krila – rekao je mučenik.
Prilikom mučenja Papile, iscelio je molitvom čoveka slepog na jedno oko. Tada su mnogi poverovali u Hrista.
Karpa i Papila su potom bacili među zveri, među kojima su ostali nepovređeni. Kako bi ih pogubili, na kraju ih baciše u vrelu peć. Videvši to, Papilina sestra skoči za njima, ali ni tako nisu uspeli da ih pogube.
Najzad ih sve mačem posekoše, 251. godine i tako posle dobrih podviga primiše venac slave u carstvu Hristovom.
Prema hrišćanskom verovanju, na današnji dan, kako bi pobedili zlo i spasili duše od paklenog ognja, treba izgovoriti sledeću molitvu:
– Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše. Amin.