Region Danas
Dionisije Areopagit
Ubraja se u sedamdeset manjih apostola. Bio je od znamenite neznabožačke familije iz Atine. Završio je školu filozofije u Atini i otišao u Misir da još uči. U to vreme izdahnuo je Gospod Hristos na krstu, i sunce se pomračilo i bila je tama i u Misiru 3 sata. Tada je Dionisije uzviknuo: „Ili Bog Tvorac sveta strada, ili ovaj svet skončava“. Vratio se u Atinu i oženio se Damarom s kojom je imao sinove. Bio je član najvišeg suda kod Grka, Areopaga, zbog čega mu je i ostalo Areopagit. Kada je apostol Pavle propovedao Jevanđelje u Atini, krstio se Dionisije sa celim domom svojim. Od Pavla je bio posvećen za episkopa Atinskog (jer je ostavio i ženu i decu i položaj svoj radi ljubavi Hristove). Putovao je s Pavlom dovoljno dugo i upoznao sve ostale apostole Hristove. Često je išao u Jerusalim, da vidi Presvetu Bogorodicu, i opisao je taj susret s njom u jednom delu svom. Bio je i na pogrebu Svete Prečiste zajedno sa ostalim apostolima. Kada je učitelj njegov sv. Pavle mučenički postradao, poželeo je i Dionisije takvu smrt sebi. I otišao je u Galiju na propoved Jevanđelja među varvarima, zajedno s Rustikom prezviterom i Elevterijem đakonom. Pretrpeo je mnogo, ali i uspeo mnogo. Njegovim trudom mnogi su se neznabošci obratili u veru Hristovu. Dionisije je sagradio u Parizu malu crkvicu, gde je služio službu Božju. Kada mu je bilo 90 godina, bio je uhvaćen i mučen za Hrista, zajedno sa Rustikom i Elevterijem, dok ih svu trojicu najzad mačem ne posekoše.
Odsečena glava svetog Dionisija odskočila je na veliku razdaljinu i pala pred hrišćanku Katulu, koja je zajedno sa telom sahranila. Postradao u vreme Dometijana 96. god.
Zaštitnik obrazovanih
Ovaj svetac se smatra zaštitnikom obrazovanih i svih onih koji u svom srcu imaju mesta za Hrista. Prema narodnom verovanju, u molitvi treba da imate jednu, nedvosmislenu želju i ukoliko je dobra i iskrena, pomoć će vam doći.
Tropar: Blagosti se naučivši i bivši razuman u svemu, blagom savešću dostojno si se obukao. Napojio si se od sasuda izabranog, tajni neizrečenih, veru sačuvavši, dobar kraj imajući, sveštenomučeniče Dionisije: Moli Hrista Boga, da spase duše naše.
Patrijarh Pajsije
Patrijarh Pajsije I, sin popa Dimitrija, rodio se u Janjevu oko 1542. godine. O njegovom školovanju ne zna se skoro ništa. Pretpostavlja se da su bogati Janjevci, čiji su „rudnici, manje-više, stalno radili“, u to vreme imali svoju osnovnu školu koju je Pajsije pohađao. Svoje dalje školovanje nastavio je u manastiru Gračanici. „Jer svi koji su pisali o Pajsiju slažu se u tome, da je bio redak bibliofil, ljubitelj crkvene knjige, o čemu svedoče mnogi zapisi“.
Dolazak patrijarha Pajsija na presto Srpske pravoslavne crkve pada u vreme pojačanih turskih nastojanja da se suzbiju znatni ustanički pokreti srpskog naroda. Krajnje podozrenje turskih vlasti prema srpskom narodu i njegovoj crkvi patrijarh Pajsije je uveliko otklonio svojim strpljivim i mudrim upravljanjem patrijaraškim prestolom čitave trideset tri godine.
Uprkos nevoljama i siromaštvu, u Pajsijevo vreme obnovljeni su mnogi hramovi i izgrađene nove crkve. Ističu se tri područja u kojima se gradilo više nego u ostalim krajevima. To su severna Dalmacija, Crna Gora i širi pojas doline Ibra i Raške, od Kraljeva ka Tutinu.
Pajsijevo vreme posebno obeležavaju prepisi brojnih i raznvrsnih rukopisa. Širenju rukopisne knjige svakako doprinosi gašenje srpskog štamparstva.
Reklo bi se da je sam patrijarh Pajsije umnogome doprineo jačem oživljavanju crkvenog i kulturnog života. On ide u red onih ličnosti koje su kod Srba obnavljale i ponovo pokretale već osute i zapuštene duhovne tokove.
O učenom patrijarhu Pajsiju kao knjigoljupcu ima mnogo podatka. „Zapisi, koji govore o njemu i njegovim putovanjima kipte podacima o njegovom velikom bibliofilstvu toliko, da se čoveku, dok ih studira, nameće misao, kao da je cilj svih Pajsijevih putovanja bio da pronalazi i povezuje knjige. Zgodno je rečeno za njega da se je trudio da poveže prekidane niti srednjovekovne kulture. U ovome prikupljanju i iznalaženju knjiga on je bio neumoran“.
Kanonizovao poslednjeg Nemanjića
Patrijarh Pajsije je poznat i kao poslednji crkveni biograf. Napisao je Život cara Uroša i Službu caru Urošu. „Njegova biografija Uroša V u kojoj se mešaju narodna i istorijska predanja, ne poseduje neku veću umetničku vrednost, ali izvanredno ilustruje duh vremena“.
Patrijarh Pajsije je kanonizovao „poslednjeg Nemanjića na srpskom prestolu“, cara Uroša.
Patrijarh Pajsije je umro u Peći 2. novembra 1647. godine.
Srbija Danas/Eparhija Šumadijska, Manastir Osovica
