Pravoslavna crkva danas slavi Svetog Antonija Pečerskog, ruskog pravoslavnog svetitelja.
Rođen u je malom mestu Ljubeč blizu Černigova. Svetovno ime mu je bilo Antipa. Rano je napustio Rusiju. Otišao je u Svetu goru, gde se zamonašio i podvizavao u manastiru Esfigmenu, odnosno u isposnici iznad manastira.
Godine 1028. vratio se u Rusiju gde je živao životom pustinjaka u pećini na planini Berestovo.
Prema nekom nebesnom javljanju iguman ga uputi u Rusiju, da tamo stvara monaštvo. On je izabrao jednu pešteru kod Kijeva. Kada se oko njega sabraše želatelji monaškog života, tada im on postavi za igumana Teodosija, a on ostaupešteri kao bezmolvnik.
Božjim blagoslovom manastir je postao matica ruskog monaštva. Antonije pretrpe mnoge zlobe od ljudi i od demona, no on pobedi sve svojom krotošću. Imaše veliki dar prozorljivosti i iscelenja bolnih. Predstavi se Gospodu 1073 god. u 90 god. svoga života, ostavivši svoj duhovni rasadnik da kroz vekove donosi dobre plodove pravoslavnom narodu u Rusiji.
Njegov asketski život privukao dosta hrišćana koji su sledeći njegov put prihvatili monaštvo i pustinjaštvo. Tako je na tom mestu stvorena čuvena Kijevsko-pečerska lavra. Kada je broj monaha dostigao 12 ljudi, iskopana je dublje pećina, i u njoj sagrađena crkva, trpezarija i odvojene monaške kelije. Nakon toga, Antonije se povukao se iz manastira i otišao ponovo u šumu. Oko njega su ponovo počeli da se naseljavaju monasi. Tako je uz blagoslov Antonija izgrađen na planini prvi drveni hram Uspenja Presvete Bogorodice.
Sveti Antonije Pečerski je umro 7. maja 1073. godine, u svojoj 90. godini života. Ljudi mu se mole za spas duše i napredak.
Zato svako ko se danas pomoli ovom svetitelju može da očekuje napredak u životu na svakom polju.
Izvor: republika.rs