Danas je SPASOVDAN: Ovu jednu stvar POSLE PODNE NE RADITE inače će te navući NESREĆU na sebe!

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik Hristovog vaznesenja – Spasovdan. To je i slava Beograda, koji će je obeležiti liturgijom, litijom i svečanim programom.

Spasovdan se proslavlja u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio učenicima, zapovedio im da idu po svetu i propovedaju jevanđelje. Zatim se, na Maslinskoj gori, naočigled svih uzneo se na nebo, čime je završio svoje delo spasenja.

Njegovi učenici potom su prenosili Hristovu veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.

Spasovdan je pokretnog datuma i uvek se obeležava u četvrtak, četrdeseti dan po Vaskrsu.

Čuveni Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine, na isti praznik i dopunjen pet godina kasnije.

Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.

Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema narodnom verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Običaji na Spasovdan

Kao i za mnoge verske praznike, tako se i za ovaj vezuje mnogo običaja.

Na ovaj dan žene deca se ne kupaju, žene ne umivaju, a muškarci ne briju. Takođe, ne treba spavati popodne, da se ne bi dremalo preko cele godine i navuklo nesreću na sebe.

Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Spremala se cicvara. Vernici su posle obreda u crkvi goste vodili kući na bogat domaćinski ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se ispred crkve gde se slavilo uz piće i pečenje, prenosi zena.blic.rs.

Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na Spasovdan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća, svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini. Stari su verovali da će upravo ovi krstići da sačuvaju od zla preko cele godine one koji su ih napravili.

Slava Beograda

Beograd slavi Spasovdan kao svoju slavu od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine gradu dao status srpske prestonice, u čast obnove i napretka.

Praznovanje gradske slave povremeno je tokom istorije prekidano ali i nastavljano.

Poslednji put obnovljeno je skromnom litijom oko crkve, 1992. godine. Godinu dana kasnije, ulicama Beograda prošla je spasovdanska litija, prvi put posle 46 godina.

Izvor: Prva.rs