Region Danas
MOLITVA LAZAREVOM VASKRSENJU
Gospode Isuse Hriste, Bože, Spasitelju naš, Nepresušni bezdane milosti, milosrđa i ljubavi! Ti smrt i greh nisi stvorio, nego si još u raju našim praroditeljima odredio da učesnici večnog, svetog i blaženog života budu. A kada, pod dejstvom đavola, drevnog čovekoubice, kroz jednog čoveka u svet sa grehom smrt uđe, tada si po neizrecivom čovekoljublju Svome odlučio da Krstom i Vaskrsenjem Svojim grešne ljude oslobodiš od propasti adske i večne smrti. I kada dođe punoća vremena, Ti siđe u dane one u telu da, kao Pastir Dobri, potražiš zabludele ovce Svoje. Došavši pre Krsta Svoga i voljnog stradanja u Vitaniju, Ti si jednom rečju Lazara, prijatelja Svoga, umrlog i pogrebenog, iz ada pozvao i iz mrtvih vaskrsao. Tako si ovim velikim i strašnim čudom pre živonosne smrti Svoje državu smrti potresao, objavljujući unapred podizanjem četvorodnevnog Lazara Svoje predstojeće tridnevno vaskrsenje iz mrtvih, uverivši sve nas da ćeš Svojom silom tamno carstvo ada uništiti i opšte Vaskrsenje svih objaviti, pokazujući Lazara kao spasonosan početak novog života za nas. Radujmo se u sjaju stoga i mi nedostojni sa Martom i Marijom i slavimo sa Vitanijom, praznujući Tvoje neizmerno snishođenje, jer Tvojim plačem nad Lazarem radosno poče utoljenje svih suza i umrtvljenje smrti. Udostoj i sve nas da čiste duše i neoskvrnjenog uma, krotkog srca i smirene prirode u Vitaniji Tebe, Krotkog Vladiku, primimo i gordost nečastivog pobedimo. Otvorivši vrata srdaca naših, neka Ti sa verom kao Marija poslužimo, okusivši Samo Prečisto Telo i Samu Časnu Krv Tvoju na tajnoj večeri Tvojoj, na kojoj se obuci sa nama i istoči nam skupoceno miro molitve, suza pokajanja i miomiris celomudrenosti i čistote, da tako divno ukrašeni i prosvećeni, čujemo Tvoj poziv: ,,Evo, stojim pred vratima i čekam.” i da po Tvome glasu otvorimo vrata srca i načinimo Ti dom, uvek Ti služeći i proslavljajući Te sa Bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim i Blagim i Životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
MOLITVA SVETOM I PRAVEDNOM LAZARU
O, predivni i izvrsni prijatelju Hristov, Sveti Pravedni Lazare, pohvalo Vitanije i veliko divljenje celoga sveta! Blagosloven je dom Tvoj, koji Gospod naš Isus Hristos u dane Svog prebivanja u telu sa ljubavlju posećivaše, videvši veru i dobrotu duše Tvoje i bogoljubivih sestara tvojih Marte i Marije, jer si Ga zavoleo svim srcem, svom dušom svojom, svom mišlju i On tebe do kraja ljubljaše. Divne su tajne koje je na tebi božanski Prijatelj tvoj i Gospod naš pokazao, jer on izvole da pre Krsta i Vaskrsenja Svoga na tebi celom svetu slavu Svoju pokaže i učini te vesnikom Svog presvetlog tridnevnog Vaskrsenja iz mrtvih. Stoga, kao Vladika života i smrti, On dopusti da ti smrtnim snom zaspiš i pogreben budeš, i čak do adskih dubina siđeš, gde vide bezbrojno mnoštvo mrtvih od veka koji bejahu adskim uzama svezani u strašnim užasima. I tamo, kada se tvoje telo poče raspadati, ti posle četiri dana ču božanstveni glas Prijatelja svoga, koji na grob tvoj dođe: ,,Lazare, izađi napolje!” I po reči NJegovoj ti opet iz groba ustade i tako Vitaniju obradova i Martine i Marijine suze zaustavi, a okamenjena srca fariseja i književnika strahom ispuni. Zaustavi, stoga, sveti prijatelju Hristov, i naše suze, koje zbog svojih greha prolivamo, oživi naše duše i tela, koja od strasti i nečistota grehovnih zaudaraju, podigni nas iz groba očajanja i opasnog uninija, sve nas od večne smrti izbavi, kao što je i tebe Gospod naš iz smrtnog sna podigao. I umoli milostivog Boga da nas udostoji da učesnici večnog života budemo, kojim se i ti zbog svetiteljskih muka na ostrvu Kritu sada u rajskim obiteljima naslađuješ, proslavljajući Svesveto ime Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Kuća se na ovaj dan kitila vrbinim grančicama i cvećem. Nakon Lazareve subote, stižu Cveti sa raznim običajima, od kojih je jedan umivanje u vodi punoj cveća za sreću i lepotu!
Vrbica je dan dečje radosti. Deca pevaju pesme i vesele se uz zvuke zvončića koje nose οko vrata. U nekim krajevima se od vrbovih prutića plete venac i njime kiti ikona. Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu.
Na taj praznik se obično bere cveće, ali se nikako ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom! To je jedna stvar, koju nikako na ovaj dan ne smete da zaboravite, jer je u narodu uvreženo verovanje da „kući neće ići“ ako se o ovo pravilo oglušite.
Cvećem se rano ujutru kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota ili Vrbica, proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri oko izvora.
Foto: Shutterstok
Izvor: Neko-bitan.com
