"DA SI MI SADA BLIZU ISKOPAO BIH TI OČI" Miljkovićev kum na suđenju priznao da se plašio: Belivuk je besan bacao stolove! Detaljno opisao ubistva u kući strave

Poslednji dolazak u Ritopek

Nikola Spasojević, završio je svoje neometano izlaganje. Sudija Zorica Avramović rekla mu je da objasni poslednji dolazak u kuću u Ritopeku, o čemu je ranije govorio.

– Posle ubistva Nikole Mitića nisu odmah bili zapaljeni noževi, skalpeli i drugi rekviziti. Marko je insistirao da idem tamo, da se nađem s Draganićem i da ne nosim ni Skaj ni običan telefon. I tada sam doživeo ozbiljan stres, jer mi je bilo čudno što je rekao da ne nosim ni Skaj. Draganiću sam komentarisao da se plašim da će da me ubiju, on mi je rekao “što bi tebe ubili”. Kada smo stigli i kada sam video da nema nikoga, bio sam srećan što nema nikoga i što nije zaseda za mene. Miljković mi je rekao da “kuća ide na hlađenje godinu dana”, to je u stvari bila priča za mene jer sam više puta napominjao da ih se plašim, zbog toga su čak počeli da se ljute. Draganić i ja smo tada trebali da rasklopimo mašinu, bila je baš zapekla od svega, od sone kiseline i ostalog – nastavio je da objašnjava detaljno kako se mučio oko pojedinih delova, dok je rasklapao mašinu.

Toga dana su, kako je dodao, polili benzinom i u dvorištu spalili i tragove koji su ostali posle ubistva Gorana Veličkovića i Nikole Mitića, među njima su bile fosne na kojima su ih sekli, noževi, lisice.

– Ostali su noževi, delovi metalni, lisice. Znam da sam ja to izvukao s zgarišta, da se ohladi, ideja je bila da se baci negde. Draganić je opet brisao nekim sredstvima prostoriju. Mašinu je zapakovao u “opel astru” i otišao negde, a ja sam ostao sam u kući, da vodim računa da se nešto ne zapali. Posle možda pola sata, Draganić se vratio, sve smo stavili u kola i krenuli nazad ka Beogradu, ali smo skrenuli na zemljani put, kroz njive i on je to prosuo – objasnio je poslednji boravak u kući i dodao “meni je ovo katastrofa stresno”.

Otkrio je i kada je završio sa “kriminalnim radnjama sa grupom”.

– Milovan Tadić Miksa me je zvao da dođem na stadion da tamo namamim neke građevince. Meni je tada već bilo preko glave svega, znam da je tamo bio Marko, posle je došao Veljko. Ja sam izmislio priču da imam psihičke probleme, mislim nisam lud, ali nije normalno da gledate ubijanje, sečenje tela, kao što je nekima ovde normalno. Nisam cvećka, učestvovao sam u ovome, ali je moj motiv bio strah, borba za goli život. Imam saznanja da je Giba hteo da me truje u zatvoru, da mi stavlja cijanid u pečenje. Da se vratim na taj dan, rekao sam da ne mogu, Veljko je bacao besan stolove, rekao je “beži prebiću te”, to nije prvi put, kada sam vozio Milinka Brašnjovića rekao mi je “da si mi sada blizu iskopao bih ti oči“, toliko o drugarstvu. Marku sam toga dana na stadionu rekao da mi nije dobro, moram da kažem, još dok sam gledao tada te grozne stvari, imao sam ideju da sebi oduzem život, tadašnja verenica me spasila. Hvala bogu pa nisam. Da se vratim na taj dan, Veljko je divljao, Marko se smejao. Onda su me pitali, šta ti onda možeš da radiš za nas, rekao sam “mogu samo da vam prevezem žene, decu”, što sam radio i pre, bio sam im i batler. Marko je uzeo 50 evra, bacio na sto i rekao “ajde idi leči se”. Još neko vreme sam nosio taj skaj, razmenio po neku poruku, jer se nije praštalo da se tako nestane. Posle sam ga bacio – završio je izlaganje Nikola Spasojević.

On se potom vratio na stadion Partizan, navodeći da je laž to što njihovu “navijačku grupu predstavljaju kao humanitarno udruženje”. Ispričao je da je učestvovao u čišćenju i krečenju prostorija Partizana, koje su kasnije koristili.

– Preuredili smo, stavili limove, tražili su da se ništa ne vidi jer su strepeli da će neko da ih ubije. Postojala je bojazan da će neko da uleti sa automatskim puškama i da nas pobije sve. Stavili su kapiju, kao da ulazite u neku rezidenciju, video nadzor, neke bodlje. Nije moglo kako su oni pričali da se tamo lako prisutpi. Slušao sam priče ovde u sudnici da su deca tamo šetala, e da je sreća da je tako bilo. Jeste bila jedna akcija davanja krvi i jedan koncert, ali to je bio paravan za drogu, ubistva i sve ostalo – izjavio je svedok saradnik za šta su pripadnici grupe koristili prostorije na stadionu.

O trgovini drogom i oružjem

Kako je naveo, svedočenje će nastaviti priznanjem o trgovini drogom i oružjem.

– Na stadionu Partizana su se prodavale veće količine droge. Veljko je radio kokain, držao ga je kod Vladimira Dimitrijevića Šeprtlje. Prvi put sam otišao u tu radionicu 2019., posle ubistva Vlastimira. U početku nisam znao, posle sam saznao da prenosim kokain. Veljko je imao svoje kupce, tamo se razmeravalo kod Vladice, Veljko je tamo uveličavao težinu i pakovao u kese. Funkcionisalo je tako što bi mi rekao da odem da uzmem, bile su to veće gramaže, nekada kilogram, nekada dva – priznao je Spasojević trgovinu kokainom.

Drogu je, kako je dodao, prenosio na stadion Partizana, i on se čuvao u kuhinji.

– Na stadionu Partizana predavao sam drogu Aleksandru Vučeljiću, Borisu Karapandžiću, Veljkov drug ili rođak, družao je splav Karel, doći ću i do toga, gde god su držali obezbeđenje tu su prodavali drogu, bio je Stefan Bjelivuk, Lucifer, Miljkovićev kum Pesko, bio je Filip Ivanovski njemu sam nosio drogu u Pančevo. Bio je i Ludi Braca, on je isto kupovao kokain od Veljka. Dva puta sam izneo po kilogram kokaina na Veljkov zahtev, jednom blizu Partizanovog stadiona, među zgradama sam stavio pored drveta ili kola. Drugi put, neki Crnogorac je bio u pitanju, njemu sam izneo kilogram kokaina – rekao je on i naveo da je učestvovao i u dva veća transporta kokaina.

Primopredaje su, kako je naveo, obavljene 2020. godine kod groblja Zbeg. Prvi put je bilo desetak kilograma, po Belivukovom se nalogu našao s kamiondžijom.

– Bile su Maribor table, rekli su mi šifru koju sam izgovorio i predao mu kovertu koju mi je dao Veljko. On je izneo torbu i ja sam je preko Pupinovog mosta odvezao do garaže do Vladice. Drugi put, isti kamiondžija mi je doneo, poznavali smo se pa nismo imali šifru, mislim da je bilo oko 17 kilograma kokaina. U pratnji mi je bio i Đeneral, da se zakuca u policiju ako me zaustave. Rečeno mi je da odnesem na stadion, sećam se da je Veljko odvadio tri ili četiri kocke, ostalo mi je upečatljivo da je na kockama bila slika pingvina – rekao je Spasojević.

U okviru grupe, kako je dodao, 20 kilograma spida je prevezao “pokojnom Lainoviću i Baba Jagi”, navodeći da je iz stana u kom se Lainović skrivao drogu prebacio gradskim prevozom.

– Za tih drugih 17 kilogama droge, dobio sam čast, oko 2.000 evra. Sporadično me Belivuk tako častio po 200 ili 300 evra za te transporte – završio je priču o trgovini drogom i prešao na oružje.

Priznao je da je u više navrata prevozio oružje, prvi put snajpersku pušku sa optikom.

– Na Karaburmi sam po Miljkovićevom nalogu preuzeo pušku od njegovog kuma, i blizu kuće u Ritopeku sam je predao Draganiću. Marko je hteo da me časti za to, nisam hteo. Sledeći transport oružja je bio u Medakoviću, uzeo sam jedan od dva kombija za prevoz navijača, Veljko je uzeo golf koji su mi poklonili da bude pratnja i zakuca se u policiju ako bude problema. S nekim čovekom koji je živeo s roditeljima, popeo sam se u stan i uzeo kutiju većih gabarita. Bila je teška. Odvezao sam to do mesta na kom sam pušku predao Draganiću – nastavio je i dodao da je učestvovao i u nošenju eksploziva iz Ritopeka u Pančevu.

Spasojević je priznao da mu je Draganić predao eksplozivnu napravu, odnosno upaljač “veličine hemijske olovke sa žicama, u streč foliji”, i drugi predmet koji je bio eksploziv. Kako je naveo, u filter od vazduha u prostoru motora automobila je stavio tu kocku i prebacio ga do Pančeva, do parkinga u blizini crkve.

– Tu su me sačekali Marko Miljković i Marko Budimir. Jedan od njih je uzeo građevinske rukavice i prebacio u drugi automobil. Takođe sam nosio i bombu. Dobio sam zadatak, da li od Veljka ili Marka, da uzmem od zeta Budimirovog, Tajsona (opt. Nemanja Đurić), koji je radio travu sa Budimirima, smart, pošto je on imao štek mesto u njemu. Rečeno mi je da odem do Steka, pokupim Draganića i da odemo do Ritopeka i uzmemo eksplozivnu napravu. To je bila neka tuba, zvali su “level bomba”, bila je namenjena za likvidaciju pokojnog Jovana Vukotića – otkrio je Spasojević, navodeći da je tu eksplozivnu napravu trebalo da odnese kamiondžiji kod Zbega, ali da je to kasnije učinio Miloš Budimir.

– Trebao sam da prenesem i dron, Veljko mi je objašnjavao da se na njega nakači MRUD, mina rasprskavajućeg dejstva. Preuzeo sam taj dron na Šimanovcima i kasnije ga predao kamiondžiji kod Zbega. Što se tiče eksploziva, Marko Bojović, zvani Bojke je dovezao eksploziv do Ritopeka. Miljkovićeva ideja je bila prvo da idem u Bosnu i Hercegovinu da pokupim to, ali mi auto nije bio ispravan i taj Bojović koji je iz Pančeva ga je prebacio a ja sam imao zadatak da ga odvedem do kuće u Ritopeku, jer on nije znao gde je pošto ljudi koji nisu učestvovali u delima nisu smeli da znaju za nju – nastavio je izlaganje treći svedok saradnik.
Opisao je da su “kocke eksploziva na kojima je nešto pisalo” odneli do blizine kuće i da je tamo preuzeo Draganić.

Dodao je i da je sa stadiona Partizana, Nebojši Jankoviću Helu, nosio revolver. Naveo je da je Belivuk insisitirao da pištolj baš on odnese Jankoviću jer u “njega ima najviše poverenja”, a da se Janković ne ofira.

Spasojević o likvidaciji Nikole Mitića

Sledeće ubistvo o kom Nikola Spasojević govori je likvidacija Nikole Mitića.

– Nedelju dana posle ubistva Goksija, Veljko mi je poslao poruku na Skaj da dođem hitno na stadion i da ćemo svi naj*****i ako upadne policija. Shvatio sam da je neko pretučen, i da treba da se ofarba krv. Kupio sam usput kantu od 25 kilograma farbe i valjak za krečenje, nisam više imao para kod sebe, pa nisam kupio onu armaturu na koju se kači valjak. Zvao sam brata koji se bavi građevinom, da mi sa radnikom donese šta mi treba od materijala. Nisam želeo da ih uvučem u bilo šta, pa sam im rekao da sede napolju da popiju piće. Ja sam ušao u kancelariju, unutra je bila ugaona garnitura sa šarenim jastucima u “ge”, bio je klub stočić i komoda za televizor, kao i televizor za video nadzor. Predočio mi je da ima mnogo krvi, ali na garnituri je nisam video, video sam krv na bočnom zidu u visini ramena, par kapljica. Uzeo sam špaklicu i sastrugao, brat mi je pomogao da iznesemo garnituru, pošto je Veljko insistirao da se iseče i baci. Radnik me je odvezao do deponije, divlje, u blizini Pančevačkog mosta i tamo sam bacio garnituru – nastavio je detaljno izlaganje, tvrdeći da bi mogao “da pokaže šiblje u koje je bacio garnituru”.
Potom se, kako je rekao, vratio na stadion i sa bratom prekrečio zid, a potom uzeo sonu kiselinu i oribao pod da “policija u slučaju da dođe ne nađe tragove krvi”.

Prisetio se i da je od Belivuka ili Miljkovića dobio poruku da treba da ide u Ritopek da čuva nekoga.

– Do tog trenutka sam mislio da su samo nekoga pretukli, ali tada mi je postalo jasno, jer sam znao da ko mimo ekipe uđe u Ritopek, više ne izlazi živ, ali nisam znao ko je u pitanju. Onda su mi ipak javili da ne dolazim toga dana, ali su me zvali da dođem sutradan da se rešimo tela. Otišao sam sa Lalićem, Hrvatinom i Milošem Budimirom. Bilo mi je sumnjivo, Hrvatina sam video samo jednom ili dva puta pre toga na stadionu, što ne idu Veljko ili Marko nego Hrvatin. Počeli su da me zezaju, jer su znali da se plašim, Budmir je rekao “udavili smo Mitića sinoć žicom, da te ne deranžiramo” – nastavio je da iznosi svoja saznanja.

Kako je dodao, zamuckujući, ne može da objasni koliki je strah osećao tada, zbog čega je pisao i Belivuku da mu kaže “ako je on sada u pitanju”, zbog čega mu je Belivuk navodno pisao da se vrati kući. Kada su stigli do skretanja za kuću, kako je dodao, posumnjali su da ih neko prati pa su mu rekli da produži. Pošto su utvrdili da nema nikoga, vratili su se do kuće.

Oni su izašli, video sam da su ušli u garažu, a ja sam odmah otišao – završio je izlaganje o ubistvima.

O ubistvu Gorana Veličkovića Goksija

Svedok saradnik Nikola Spasojević ponovo je za govornicom. Nastavlja izlaganje o ubistvu Gorana Veličkovića Goksija 3. avgusta 2202.

– Taj datum mi je ostao upečatljiv, jer je nedelju dana kasnije ubijen i Nikola Mitić. U tom krivičnom delu nisam imao unapred dogovorenu ulogu. Došao sam toga dana neobavezno u kafić na stadionu, i Miljković mi je rekao “e kume trabaš mi da pratimo jedno vozilo do Ritopeka”. Objašnjeno mi je da treba da pratim audi A6 blindirani do skretanja za Vrčin. Po dolasku tamo, na to isključenje, tada smo već imali komunikaciju preko Skaja, rekao mi je da treba da ispratimo “smart” – ispričao je Spasojević.

Podsetimo, svedok saradnik Bojan Hrvatin ispričao je pred sudom da je on “smatrom” prevezao Gorana Veličkovića do njive u blizini Ritopeka i da su ga namamili tako što su mu ponudili pištolje na prodaju.

– Ja sam išao, po nalogu Marka, dalje ka Zaklopači. Stao sam na stanicu i pokupio Nebojšu Jankovića, koji je stajao tu, imao je kačket i naočare. Rekao mi je da skrenem na zemljani put, tu ga je dočekao Veljko Belivuk. Rečeno mi je da se vratim na poziciju gde je Miljković čekao smart. Kod tog isključenja za Vrčin, posle par minuta, naišao je i smart. Marko je krenuo, ja sam kao po dogovoru, krenuo minut ili dva posle njega. I on i ja stajali smo kod table Zaklopača, i minut ili dva smo čekali, onda je Marko dao gas i prešao na zemljani put i blokirao prolaz – nastavio je izlaganje posle pauze Nikola Spasojević.

Kako je naveo, naišao je “fijat doblo” i svi su u koloni nastavili put do kuće u Ritopeku. Marko MIljković je stao na skretanje ka kući, a njegova uloga je, kako je rekao, da kada “fijat” uđe u dvorište, stane ispred kapije dok se ne zatvori.

– Ja sam se vratio na stadion Partizana kada se kapija zatvorila. Na stadionu smo se našli Marko i ja. Tada još nisam znao ni ko, ni zašto je otet. Marko mi je tražio da ga odvezem do kuće u Ritopeku, usput smo u farbari kupili sekire, korita i džakove. Jednu ili dve sekire, veće, za cepanje drva smo kupili, dva ili tri korita za malter od žilave gume i bele džakove. Na putu do kuće, Marko je rekao da je Veljko obećao Goksiju da će ga brzo ubiti i da zato idemo tamo, da ga Marko ubije – izjavio je Spasojević.

Kada su stigli, kako je dodao, Veljko, Marko, Srđan Lalić i Nebojša Janković su ušli u tajnu prostoriju.

– Posle su komentarisali da je Marko Goksiju odsekao glavu jednim preciznim udarcem. To veče nije bilo komadanja. Sećam se da su podelili novac koji su našli, meni 200, a Draganiću i Jankoviću po 500 evra, a Veljko mi je dao burmu i ikonu, da ih se rešim. Zaboravio sam da kažem, za Gligorijevića mi je dato 600 evra, a drugoj dvojici po 1.000 – otkrio je kako su podelili plen pronađen kod žrtava.

Posle zločina, našli su se ispred jedne teretane u naselju Medaković i Spasojević je, prema sopstvenom priznanju, tamo dovezao “fijat doblo” kojim je Veličković otet. Posle predaje automobila, otišli su na stadion i dogovorili se da će sledećeg dana uklanjati telo.

– Veljko mi je rekao da uzmem žuti “kedi” koji su koristili moj brat i njegovi radnici, za građevinu. Pokupio sam Budimira, Lalića i Veljka, mislim da su Lalić i Veljko sedeli pozadi u tovarnom delu, na kantama. U uklanjanju tela, sečenju, su učestvovali Veljko, Lalić, Janković i Miloš Budimir. Rečeno mi je da moram da biram, da li ću da sečem telo sa njima ili da držim džakove dok se bude mlelo. Izabrao sam manje zlo, da držim džakove. Sve je išlo brže, mislim na sečenje, pošto su znali na kolike komade da seku telo da mašina ne bi glavila. Sećam se da sam ušao u prostoriju, nisam video Goksija, ali je tajnoj prostoriji napravljena kao operaciona sala, ograđen deo najlonima. Kroz najlone sam video obrise, da su unutra – izneo je jezive detalje iz Ritopeka.

Opisao je i da su imali problem sa mašinom za mlevenje mesa i strujom i da je došlo do kratkog spoja koji je umalo ubio Draganića.

– Kada su Veljko, Janković, Lalić i Budimir isekli telo, dodali su korita i to smo samleli. Ja sam držao džakove, Draganić je ubacivao. Sećam se da je Veljko stajao pored i da mi se smejao, jer sam bio blizu povraćanja. Taj miris, ja to ne mogu da vam opišem – slikovito je opisao šta se dešavalo u kući strave.

Iste večeri, kako je naveo, sa Belivukom, Lalićem, Miljkovićem i Milošem Budimirom je otišao da ostatke “prospu” u Dunav. Kako je naveo, to je bio prvi put da je otišao do same reke i video kako to rade. Detaljno je opisao zemljani put kojim su se kretali, navodeći da je Belivuk ostao u kolima, a da su ostali iz gepeka izvadili džakove, da su Miloša Budimira vezali kanapom da ga voda ne odnese i da je do pojasa zagazio u vodu, uzimao džak po džak, sekao dno i prosipao sadržaj u vodu.

Likvidacija Aleksandra Gligorijevića

Sledeće ubistvo o kom govori je likvidacija Aleksandra Gligorijevaća.

– Što se tiče ubistva našeg druga, Aleksandra Gligorijevića Glige, Veljko mi je rekao da im trebam u Ritopeku da pravim buku i da kosim travu. Rekao mi je “iznenadićeš se kada vidiš ko je u pitanju”. Znao sam koje su mi opcije i krenuo sam – počeo je izlaganje o ubistvu njihovog nekadašnjeg prijatelja, koji je ubijen u junu 2020.

Kako je naveo, prvo je otišao u restoran na stadionu Partizana, gde su bili već Belivuk i Miljković i da su mu rekli da je ideja bila da on krene “kedijem” a da on zbog kamera izađe sa Markom sa stadiona, da prikrije kretanje a da ga on onda “pokupi” na auto-putu kod Steka.

– Pokupio sam ga i krenuli smo ka Ritopeku. Usput mi je saopštio da je u pitanju naš drug Gligorijević, koji je na Skaju bio Ronin. Rekao mi je da mu Gliga namešta da bude ubijen sa obližnje zgrade kod stadiona, da mu Gliga radi o glavi. Meni je to bilo čudno, jer Veljko i Gliga su stvarno bili dobri drugari, Gliga ga je gledao kao boga, eto – izneo je jezive detalje, navodeći da je posle čuo i drugu verziju zbog čega je ubijen njihov saradnik.

– Sećam se da smo tamo bili nas petorica, Draganić je isključio video nadzor. U kući smo boravili neko vreme i tada saznajem da je Marko Budimir trebao da doveze Gligorijevića do kuće. Navukli su ga tako što su mu ponudili neku travu da kupi po povoljnoj ceni. Sećam se da smo na spratu kuće sedeli i da je bio dogovor gde će ko da bude i šta da radi kada Gliga stigne. Meni je Veljko dao zadatak da kosim travu. Nebojša Janković je iz garaže doneo pištolj s prigušivačem, njegova uloga je bila da ubije Gligu, ako nešto krene po zlu, jer je Janković bio profesionalac i njemu to ne bi bio problem. Veljko i Draganić su trebali da budu u prostorijama pored i da izlete da ga savladaju – nastavio je izlaganje.

Otkrio je i da su imali dogovor da, dve napunjene crne torbe, predstave Gligorijeviću kao drogu i da ga savladaju kada se sagne da pogleda. Kada je čuo da se otvara kapija i da se vozilo parkira, bio je u gornjem delu dvorišta i počeo da kosi, kako komšije ništa ne bi čule.

– Posle minut ili dva, čuo sam samo “tup”, kao kada nešto padne. Par minuta kasnije, video sam čoveka vezanog lisicama rukama pozadi, skinuta mu je majica, i sprovodili su ga u tajnu prostoriju. Ja sam nastavio da kosim, sve ok, nisu mi reki da dođem u garažu. Ušao sam s Milošem Budimirom i tada sam se uverio da je to Gliga. Bio je svezan lisicama, licem ka patosu, preko lica mu je bila siva armirana traka, bio je u vešu, mumlao je “nisam ja Veljo majke mi”. Tada sam čuo i drugu, kontradiktornu priču. Miloš mi je rekao da je Griga hteo da navuče njega i njegovog brata Marka Budimira u Bosnu, da ih ubiju tamo. Posle možda pola sata, došao je i Marko Miljković – opisao je poslednje trenutke života Aleksandra Gligorijevića.

Naveo je da je, kada je Miljković došao, on izašao, a da su unutra bili Belivuk, Janković, Budmir i da su planirali da ga ispituju.

– Nije dugo trajalo, možda pola sata. Čuo sam “aaa”, “tup”. Posle sam čuo da je Gliga tako bio položen da je izbegao prvi udarac sekire, da je Beliuvk promašio, i da ga je iz drugog puta ubio udarcom sekirom – ispričao je kako su ubili bivšeg saradnika i čoveka koji je, kako je naveo, bio Belivukov prijatelj.

Kako je naveo, kada su ga ubili, Miljković je od njega tražio da otključa Gligorijevićev Skaj telefon. Miljković je, potom, kako je dodao, slikao Gligorijevićevo telo.

– Miljković mi je onda rekao “uđi kume”. Već mu je telo bilo u koritu, noge su mu bile izrezbarene. Rekao mi je “priđi kume, vidi”. Nikola Spasojević je završio sa izlaganjem o ubistvo Gligorijevića, sudsko veće je odlučilo da napravi pauzu od pola sata, posle čega će svedok saradnik nastaviti sa izlaganjem.Nije mi bilo dobro, morao sam da izađem napolje. Oni su sekli telo, od mene su tražili da razvučem najlone do mašine za mlevenje. Telo je usitnjeno, u mlevenju su učestovali Veljko i Draganić, ja sam držao streč foliju, Veljka je užasno nerviralo da ga to dodiruje, pa se to nije dešavalo. U dva korista su bili ostaci. Draganić je ubacivao ostatke u mlevenje, Veljko je držao džakove, plastične, koji su se svezivali. Koliko se sećam, nije mlevenje dugo trajalo, mislim da je bilo šest ili osam džakova – nastavio je izlaganje Miljkovićem kum i dodao da su u delu dvorišta palili fosne, noževe, sekiru i ostalo što je korišćeno u zločinu, a da su potom ostaci odveženi u prosuti u Dunav.

Spasojević o ubistvu Mihajlovića

Izlaganje je počeo sa prvim ubistvom za koje se tereti klan, Gorana Mihajlovića.

– Učestvovao sam i u ubistvu Vlastimira Miloševića, ali ono nije u optužnici. Prvo koje jeste je ubistvo Gorana Mihajlovića 2019. Veljko i Marko su me zvali da krenem sa njima da nađemo jedan plac. Mislim da smo krenuli sa stadiona Partizana, tada nisam imao Skaj i rekli su mi da ostavim moj telefon. Krenuli smo u Surduk. Bio sam uplašen, jer učestvovao sam u ubistvu Miloševića, taj put me asocirao da nešto nije u redu, mislio sam da će mene eliministati. Znao sam puno. Rekao sam to Veljku, a on se nasmejao i rekao “kako da ne veruješ čoveku koji sedne s tobom u kolima a misli da ćeš da ga ubiješ”. On je gledao neku mapu na Skaju, navodio me kuda da idem i stigli smo do placa, na kom smo kasnije spalili telo Gorana Mihajlovića, koga su oni oslovljavali NN – počeo je izlaganje svedok saradnik Spasojević.

On je opisao da je plac bio velik, da je na njemu bila kuća.

– Kada smo stigli, rekli su da pođem sa njima, pitao sam da ostanem jer sam već rekao, bio sam uplašen da će nešto da mi se desi. Nasmejali su se i rekli da mogu da ostanem. Oni su se vratili posle petnaestak minuta i vratili smo se u grad – nastavio je izlaganje.

Nekoliko dana kasnije, kako je rekao, pozvao ga je Belivuk sa telefona supruge.

– U to vreme, Belivuk je renovirao dedin stan u Mirijevu, i mislio sam da me zbog toga zove. Otišao sam kod njega u kuću u Živka Davidovića, gde je stanovao sa suprugom i dvoje maloletne dece. Njegova supruga je bila tu, ali moram da napomenem da ništa nije znala o ubistvima. Ona je sedela na garnituri, on mi je diktirao neki spisak koji mi je bio nelogičan, dva metra kabla, par metara lanaca, kreč, molerske kape i rukavice, kombinezone, rekao je da treba da osveži tetkinu kuću. Pitao sam ga šta će mu to, nelogičan je spisak bio, on mi je samo namignuo. Tražio je i dva korita za malter, dao mi je oko 40.000 dinara i otišao sam da kupim, Rekao mi je da to smestim u stan u Mirijevu. Dva dana kasnije, radovi su uveliko trajali, došao je u stan u Mirijevu, i tražio da tražim dosta ćumura i automobilske gume većeg promera. Moj osećaj je bio takav, da je opet nešto u vezi mene. Odvratan osećaj. Nisam pitao ni kako ni zašto, nisam smeo da pitam – nastavio je da govori Nikola Spasojević i pojasnio da je pozajmio kamion, kupio automobilske gume, potom je u supermarketu u Pančevu kupio oko 40 džakova ćumura od po tri kilograma.

Kako je dodao, pitao je “šta ćemo da radimo sa time”, a Beliuvk mu je rekao da se nađu u stanu u Mirijevu.

– Veljko i Marko su došli blindiranim automobilom, ja sam sve kupljeno stavio u kamion, oni su prešli u njega i svi smo otišli u Surduk. Sve smo stavili u podrum te kuće u Surduku. Na strani ka Dunavu, kod kuće, bila je šupa. Spakovali smo sve to tu i vratili se do Mirijeva, oni su otišli svojim automobilom. Niko mi tada nije rekao da će se izvršiti ubistvo, niti sam pitao. Posle možda 20-ak dana, bio sam na stadionu Partizana, gore u bivšem delu restorana je trebao da bude neki fan klub, dok nije taj prostor počeo da služi za izvršenje krivičnih dela. Bio sam tamo sa Nenadom, zvanim Deda i Đeneral i rešili smo da odemo da jedemo. Sećam se da mi je tada dodao telefon sa Skaj aplikacijom i da je bila poruka u kojoj je Veljko tražio da provedem noć sa njim i Markom, da im nešto pomognem. Rekao je da će ispred njegove zgrade u Živka Davidovića da me čeka njegov prijatelj i da će da me doveze gde treba – nastavio je izlaganje treći svedok saradnik.

Ispred zgrade ga je, kako je rekao, sačekao optuženi Miloš Budimir Ares i rekao mu da mu preda mobilni telefon.

– Moram da kažem, opet sam mislio o tome da hoće da mi naude. Vozio sam moj pežo za njim, do Ritopeka. Kada smo stigli do Livadica, video sam Veljka, on je seo u moj crveni pežo i spustili smo se do kuće. Miloš je okrenuo kola i otišao. Veljko je na daljinski otvorio kapiju, rekao mi je da uparkiram kola u garažu. Izašli smo i rekao je “dođi gore”. Ušli smo i seli u kuću, objasnio mi je zašto me zvao. Rekao je da treba da sačuvam nekog momka, pokazao mi je sliku iz skrivene prostorije, Mihajlović je, kako su ga zvali NN bio vezan, malo pretučen – rekao je Spasojević.

Naveo je da je vlasnika kuće u Ritopeku, Vlada Draganića, poznavao od ranije ali kada tada nije video.

– Spustili smo se dole u garažu i rekao “pa da počnemo”. Nije mi bilo jasno šta, jer nisam video tu prostoriju u kojoj je na slici bio taj vezan momak, u prostoriji su bile police, sto, kućica za decu. Sklonio je tu kućicu, neke kante, sklonio policu, uzeo neki šraf, okrenuo i otvorila su se vrata. Na filmovima svašta ima, ali sam tako nešto prvi put video. On je odmah ušao iza te betonske kocke koja je bila međuprostor, pokucao je na vrata i nešto komunicirao s Markom koji je bio s druge strane i posle par minuta je izašao odatle. Onda su uveli i mene. Kada sam ušao unutra, dijagonalno desno bio je plavi orman, bili su neki radijatori, wc šolja, dve rešetkaste stolice, bile su lampe za uzgoj marihuane nakačene na plafonu, bila je neka razvučena folija, kao ona siva za kuhinju, po zidovima – nastavio je izlaganje i rekao da je tada prvi put video Gorana Mihajlovića.

– Ležao je svezan na najlonu i ćebencetu. Glava mu je bila oblepljena sivom trakom od brade do čela. Ruke su mu bile svezane, i šake do lakata. Noge od zglobova do kolena su bile umotane u armiranu traku. Mislim da se tada Draganić pojavio, iznenadio sam se, jer upoznao sam ga davno. Objašnjeno mi je tada čemu služi ćumur u Surduku, da je plan da ga ubiju. Draganiću i meni su rekli da ostanemo da ga čuvamo, prihvatio sam to bez pogovora. Dali su mi i pištolj. Tražili su pre toga od mene da organizujem kamion, da bi sutradan, takva im je ideja bila, da ubiju Gorana i da ga prevezemo do Surduka da tamo spale telo. Rekao sam im da nemam kako, nisam imao čak ni telefon, pa su mi naložili da snimim glasovnu poruku bratu da obezbedi taj kamion. Oni su otišli i rekli da će doći ujutru i da “ako mali mrdne, pošto je ubica, da pucam”. Rekli su da ne sme da pobegne, iako realno nije ni imao šanse da pobegne, bio je skroz svezan – nastavio je detalje otmice Gorana Mihajlovića pre ubistva.

Kako je naveo, on i Draganić su se smenjivali tokom noći i “motrili” na Gorana Mihajlovića.

– Doveden sam pred svršen čin, uvučen sam u to. U toku noći pokušao sam da komuniciram sa Goranom. Pitao sam ga kako se zove, rekao je da ne sme da kaže, da su obećali Veljko i Marko da će ga pustiti sutra. Rekao je da su ga drugovi izdali, da prodaje skank. Uspeo sam da izvučem da ima oko 21 ili 22 godine, da ima ćerkicu od godinu dana i ženu. Pitao sam ga da li hoće da jede, nije hteo. Pitao je u nekom momentu da izvrši malu nuždu, rekao sam Draganiću odgovorio je “pusti ga, baš nas briga”. Međutim, insisitrao sam da mu bar to omogućimo, držali smo ga jer nije mogao sam da stoji, doneo sam kantu, spustili trenerku i donji veš, a onda ga posle izvršene nužde vratili na to ćebe. On je povremeno spavao, mislim da je bio ubeđen da će biti pušten sutra – nastavio je kum Marka Miljkovića da priča o prvom u ubistvu zloglasnog klana.

Sutradan su se, kako je naveo, Belivuk i Miljković vratili u kuću u Ritopeku a njega poslali da ode da obezbedi kamion. Ideja im je bila, kako je dodao, da se kupi i paleta peska, kojom bi se u kamionu posle ubistva prekrilo njegovo telo. Kupio je paletu peska, presvukao u radničko odelo i otišao ponovo u Ritopek.

– Parkirao sam kamion u rikverc bliže garaži. Ostavio sam ga kada je bio živ, nisam znao da je ubijen u međuvremenu, za ta dva ili tri sata koliko me nije bilo. Rekli su mi “idi budi momka, pa da krenemo”. Ja sam ušao u tajnu prostoriju, nisu bile uključene lampe, bilo je mračno, uključeno samo kao neko panik svetlo. Zatekao sam Gorana umotanog u najlon, mislim da je malo glava virila. Nisam video krv, pa nisam video znake ozbiljnog nasilja, kao što je posle bilo sečenje. Ja sam ušao i rekao “momak budi se”, oni su počeli da se smeju. Rekli su, ajde da ga tovarimo pa idemo u Surduk. Koliko se sećam, Veljko i Marko su ostali unutra i dodali telo meni i Draganiću, nismo mogla sva četvorica da nosimo, jer je otvor bio mali. Skinuo sam ciradu, rasporedio kartone u zadnjem delu kamiona, za slučaj da nešto curi ne ostane DNK trag – rekao je Spasojević, uz objašnjenje da su telo potom prekrili peskom, za slučaj da ih negde zaustavi policija, ne bude ništa sumnjivo.

Belivuk i Miljković su, kako je rekao, golfom krenuli ispred kamiona i rekli mu da će ako naiđe policija oni da izazovu sudar, kako ne bi bilo otkriveno ubistvo.

U nekom trenutku, tokom puta od Ritopeka do Surduka, naišlo je i policijsko vozilo pod rotacijom i sirenom, ali su stigli do Surduka a da ih niko nije zaustavio.

– Otvorili su kapiju, u rikverc sam ušao do mesta gde su planirali da naprave lomaču. Presvukli su se u kombinezone, obuli su čizme, stavili su kačkete. Ja sam već bio u radničkom odelu. Izvukli smo gume, Veljko je od njih napravio lomaču, zasuo ih je ćumurom. Skunuli smo pesak sa pokojnog Gorana, izvukli ga i držali ga uspravno, tražili su da prebacim par guma preko njegovog tela, a onda smo ga spustili na lomaču, Veljko ga je zalio benzionom i zapalio. U toku tog paljenja, moj zadatak je bio da glumim da u prednjem delu dvorišta sečem grane, jer je ipak to naseljeno mesto. Dovlačio sam granje, da bi vatra bila što veća, da sagori celo telo. Sećam se da je duvao jak vetar, da se dim toliko dizao da je bila katastrofa. Čak je došla i komšinica sa susednog placa. Koliko me služi pamćenje, Veljko je pričao sa njom rekao je “došla je komšinica, zabrinula se”, komentarisali su on i Marko “da je prišla bliže, morali bi i nju” – nastavio je izlaganje aludirajući da je to značilo da bi uzeli i komšinicu.

Potom su ga, kako je naveo, zamolili da ih slika. Fotografisao ih je, a oni su te slike poslali Helu, koji je prema optužncii Nebojša Janković.

– Veljko je komentarisao da je iz nekog ranijeg slučaja imao iskustva sa paljenjem tela. Kada je ta lomača dogorela, posle se ispostavilo da nije sve izgorelo od tela, uzeli su crevo i zagasili vatru. Veljko je tražio da se uzme korito i napuni vodom, da se sagoreli ostaci ohlade, iseku i bace s Pupinovog mosta. Dosta je tela izgorelo, ali su ostali srce, pluća i deo rebara. Ja nisam imao želudac da gledam tako nešto. Veljko je na betonskom puteljku uzeo i to što je ostalo iseckao na sitne komade, a onda su ubacili u beli džak. Tražili su da stavim u kamion i odvezem do Pupinovog mosta, da bacimo u Dunav, što sam i uradio. U nekom momentu se pojavio u crnoj škodi i Miloš Budimir, koji je imao ulogu da nam “čisti put” jer smo kod nas ipak imali nesagorele delove tela. Posle sekcanja, očistili su Veljko i Marko zgarište, pošto su od nesagorelih guma ostale žice i to su vozili kolicima i prosipali niz liticu koja je bila tu – nastavio je i rekao da su spalili i kombinezone koje su nosili.

Iz kuće u Surduku, kako je naveo, krenuli su ka Pupinovom mostu. Kada su stigli, Belivuk je prema rečima svedoka saradnika istrčao iz kamiona, preskočio bankinu, izvadio džak i istresao ga u Dunav.

– Rekao mi je da se rešim tog džaka. Bilo mi je strašno neprijatno, i dalje osećam taj miris sagorelih delova tela. Dok je trajalo paljenje, to sam zaboravio da kažem, Marko mi je rekao da su spremili poklon za mene zato što sam im pomogao. Rekao sam da ne treba, ali mi je Marko rekao “kume to si zaslužio” – naveo je i rekao da su posle jezivog paljenja i prosipanja tela otišli u piceriju i da mu je Marko rekao da će mu pokloniti golfa.

– Rekao sam da ne treba, da je skup poklon. U stvari nisam želeo ništa od njih, želeo sam samo da me više ne zovu u izvršenje krivičnih dela – izjavio je Spasojević, navodeći da je potom očistio kamion “jer je malo iscurelo”, rešio se džaka i vratio kući.

Naveo je da je stvari koje je nosio toga dana, spalio u svojoj kući u peći. Sutradan su mu, kako je dodao, tražili da opet odu do Surduka da provere da li je sve spaljeno i uništeno.

– Tada su me uveli u podrum kuće u Surduku, Cela prostorija je bila obložena najlonom i na sredini je bila stolica, rekli su mi da je tu trebalo da se sve odvije, ali pošto tu niko nije mučen i ubijen, smotali smo taj najlon i stolicu i odneli gore – završio je izlaganje o ubistvu Gorana Mihajlovića.