Porodice obeležavaju slavu onako kako crkva nalaže, trude se da ispune sve običaje i proslave je onako kako dolikuje, ali postoje neke situacije u kojima dolazi do zabune kako da se postave. Jedna od takvih situacija je i da li porodica treba da slavi slavu ukoliko dođe do smrtnog slučaja, odnosno ako domaćin umre.

screenshot-20231123-085810.jpg
Facebook Printscreen/Kristina Karlsen 

Na pitanje kako crkva nalaže da se obeleži slava kad umre domaćin kao i na ostale nedoumice na ovu temu odgovor nam je dao diplomirani teolog i psiholog Darko Nikolić.

– Ovo pitanje jeste stalna dilema i pokreće polemike i nedoumice. Naš narod ima različita mišljenja treba li slaviti ili ne prve godine nakon što je domaćin preminuo, međutim stav Crkve je potpuno jasan. Krsna slava se proslavlja u kontinuitetu i bez prestanka, pa i u slučaju smrti domaćina ili nekog od ukućana. Ona se proslavlja podjednako i u dobru i zlu, u blagostanju i radosti, pa i onda kada je porodica u žalosti. Shodno tome, ukućani treba da nastave da slave slavu i običaji proslavljanja krsne slave se ne menjaju. Samo se menja to da nam nedostaju najmiliji, ali i u tim slučajevima ne treba očajavati već se moliti za spasenje njihove duše i radovati ponovnom zajedničkom susretu u Carstvu Nebeskom.

shutterstock-1548366758.jpg
Shutterstock 

Prve godine je posebno teško obeležiti slavu zato što smo ostali bez najbližeg roda, pa kako onda izgleda slavljenje te prve godine?

– Na dan slave, najpre naslednik, a po mogućnosti i ostali članovi porodice, trebalo bi da prvo odu na liturgijsko sabranje odnosno na službu u crkvu, na mesto gde će se pomoliti za zdravlje i napredak porodice, a isto tako i za preminulog domaćina, da ih se sećamo, pominjemo i molimo za spasenje njihovih duša. Posle se molitvena uspomena na našeg zaštitnika nastavlja u domu uz slavski kolač, žito, vino i sveću koje je prethodno sveštenik osveštao čitajući molitve i pominjući one koje slave, ali i naše pretke koji su slavili i od kojih smo nasledili krsnu slavu. To se naročito vidi iz molitve kojom se osvećuje slavsko žito. Sveštenik moli Gospoda da blagoslovi raznovrsne plodove (žito i plodove koji se u njemu nalaze) i osveti one koji ih budu jeli, jer su svečari prineli ovo u slavu Njegovu odnosno slavu Božiju, a u čast svetoga kojeg tog dana proslavljamo, i za spomen onih koji su preminuli u blagočestivoj veri (misleći se na naše pretke i srodnike) koji su nam slavu predali.

img20231027wa0040.jpg
Nenad Kostić 

Mnogi se dvoume da li je potrebno mesiti slavski kolač i kuvati žito, ali naš sagovornik potvrđuje da u tom pogledu nema promene.

– Naše predanje nam govori da je Sveti Sava kao glavne simbole i obeležja slave odabrao iste one koje je i sam Gospod Isus Hristos izabrao na Tajnoj večeri, a to su hleb i vino. Pored toga, Sveti Sava je u slavska obeležja uključio i skuvanu pšenicu, odnosno slavsko žito koje se kuva za pomen i pokoj duša naših srodnika i predaka. Žito simbolizuje nov život jer sadrži u sebi klicu novog života, a znamo da se iz posejanog zrna rađaju novi plodovi. Zaključak je da i posle smrti domaćina, ukućani nastavljaju da proslavljaju zaštitnika uz slavski hleb, žito, vino i sveću, i u tom pogledu apsolutno nema nikakvih promena.

Domaćini slave slavu onako kako tradicija nalaže, a svi znamo da slavsku trpezu upotpunjuju i gosti. Da li valja da se gosti pozivaju na slavu te prve godine?

– Članovi porodice treba da se dogovore da li će proslaviti slavu u krugu porodice, ali neće pogrešiti i ukoliko to bude i sa gostima koji su inače dolazili. Podrazumeva se da je slava prilika da se najdraži okupe i da je to mesto koje ima za cilj skup i zajednicu koja treba molitveno da proslavlja svetitelja koji se tog dana slavi te je potrebno uzdržavati se od preteranog pića i nepriličnih razgovora, koji ionako ne priliče svetinji slave, a posebno kada je porodica koja slavi u žalosti. To je prilika da se gosti zajedno sa domaćinima sete, pomenu i evociraju uspomene na doskorašnjeg domaćina.

slava...to.jpg
T.s. 

Običaj u našem narodu je da se nosi crnina ili tamna odeća posle gubitka člana porodice, ali pošto je slava jedan lep dan, da li je potrebno da se u toj svečanoj proslavi obučemo u crno?

– Crnina nije samo izraz žalosti onoga koji je nosi, već je i znak ostalima sa kojima dolazi u dodir, da ponašanjem ne povređuju osećanja ožalošćenih. Svako ko ima potrebu da i na ovaj način iskaže bol i tugu, nema potrebe da zbog dana slave i gostiju skida crninu. Bitno je da radimo onako kako se mi osećamo. Neko će nam reći da treba ili ne treba da nosimo crninu, kao i koliko dugo, ali treba poštovati svačiji bol i tugu, na kraju krajeva nismo svi isti i nemamo svi iste kapacitete da se izborimo sa gubitnom drage osobe.

slavakolac1....jpg
Kurir/T.S. 

Razlučili smo kako treba da se ponašamo kada nam član domaćinstva premine, konkretno domaćin, a da li treba slaviti slavu, ukoliko dođe do iznenadog proglašenja dana žalosti u državi, Darko Nikolić nam je i na to dao odgovor.

– Кrsna slava se slavi u svim okolnostima, ona je pre svega duhovni čin, a ne veselje i gozba u vidu jela i pića. Кrsna slava nije ni prilika ni mesto gde u bilo čemu treba preterivati. Za sam kraj mogao bih da završim rečima Svetog vladike Nikolaja Velimirovića koji govori:

Sasvim je nelogično ne slaviti izgovarajući se žalošću. Baš kad je žalost i muka, onda treba sa većim usrđem slaviti i pripadati svecima Božijim na molitvu. Tada i sveci, odnosno Bog kroz svece, više i hitnije pomaže. A kad nam je sve na mestu i sve po volji, onda se manje opaža pomoć od slave. Jer već imamo što želimo.

slavski-kolac02-nebojsa-mandic.jpg
Nebojša Mandić 

Slave su samo prilike da još više budemo povezaniji, da pružamo podršku jedni drugima, jer čovek nije stvoren da bude jedinka za sebe, Crkva je zajednica i samo kao takvi, upućeni jedni na druge, možemo da se izborimo u teškim životnim situacijama i okolnostima – završava naš sagovornik.

(Kurir.rs/Ona/M.F.)

 Bonus video:

Kurir televizija “ISPRED HRAMA ĆE PATRIJARH DATI PORUKU SRPSKOM NARODU” Sveštenik o značaju Spasovdana: Slava koja je spasila Beograd