Ceca pozvala Anastasiju pa zajecala na sav glas: Uspela je da izusti samo ove reči

Anastasija Ražnatović o Ceci i teškim danima otvorila dušu

Pevačica Anastasija Ražnatović jednom prilikom gostovala je u emisiji “Sceniranje” u kojoj je otvorila dušu i govorila o svemu o čemu je godinama ćutala. Anastasija Ražnatović o Ceci bolnim temama iz njihovog života posebno je emotivno pričala.

Iza porordice Ražnatović mnogo je bolnih trenutaka, od smrti Anastasijinog oca, do hapšenja njene majke koja je mesecima bila razdvojena od dece.

Anastasija Ražnatović o Ceci govori s knedlom u grlu

– Kao što znate, bilo je dosta oscilacija u našim životima. I ja i Veljko smo bili dosta mladi kada se sve to dešavalo. Kada je mama imala one probleme, to sam izuzetno teško podnela, jer sam jako vezana za mamu. Trenutak kada su mamu odveli… Imala sam tada pet godina, bila sam baš mala. Veljko i ja nismo znali šta se dešava, nisu nam pričali.

– Sećam se samo scene za moj peti rođendan, bili smo u Žitorađi kod bake i deke, a nama je rekla da je u Americi na poslovnom putu. Zvala sam je i ona je jecala preko telefona. Pitala sam je: „Što plačeš, treba da budeš srećna, rođendan mi je“, a ona kaže: „Ne plačem, ne plačem.“ Ja kažem: „Pa dobro, mama, ako si ti u Americi, što tetka ne može da dođe? Što ste me obe ostavile?“ Rekla je: „Pa ne možemo, zajedno smo tamo, imamo posla, ne možemo da se vratimo. Tu su baka i deka.“ Nismo mi znali sigurno dve godine nakon toga šta se desilo – ispričala je Anastasija.

Anastasija Ražnatović o Ceci i danima provedenim bez nje
Anastasija ističe da je teško podnela i vreme kada je Ceca bila u kućnom pritvoru.

– U periodu kada je mama imala nanogicu, Veljko i ja smo zbog cele hajke preseljeni na Kipar. Pala sam u depresiju, nije mi bilo ni do čega, teško sam to podnosila. Samo sam tražila neki spas, tu prazninu da popunim hranom. I prosto, bilo mi je teško da se uklopim, sve je bilo crno, mračno, samo sam jela. Ugojila sam se toliko da me je mama jedva prepoznala kada smo se vratili – priznaje Tasa.

Anastasija je s posebnim emocijama govorila o svom prerano izgubljenom ocu koga često sanja.

– Često ga sanjam i u tim snovima uvek se pojavi na jedan dan, potom ode, nestane. Nije bilo ništa specijalno što sam mu ja govorila. Jednostavno, nisam se odvajala od njega, stalno sam ga grlila, pričala: „Možeš li da ostaneš još malo?“

– Ne znam kako je to imati oca, pa da uporedim kako je to odrastati bez njega. Ali teško nam je bilo kada smo bili klinci. Pogotovo Veljku. Nikada nije imao očinsku figuru u tim nekim muškim stvarima, da može da se osloni na oca. Ali bilo je dosta teško i mami. Nikada nije imala leđa, zato su svi kamenjem išli na nju. Lako je ženu koja je samohrana majka napadati – priznala je pevačica.

Izvor: Svet-scandal.rs