Region Danas
Devizni penzioneri Milan Jović (71) i njegova supruga Miroslava (69) mučki su ubijeni 13. aprila 2001. godine u porodičnoj kući u Nišu, a ovaj slučaj 23 godine muči nišku policiju. Ovaj par izboden je ukupno 47 puta, a ubica je i danas na slobodi.
Pomenuti zločin, koji se dogodilo u Ulici Vase Čarapića, jedan je od najsvirepijih koji su se dogodili u Nišu.
Od samog početka pravac istrage ide ka toga da su supružnici ubijeni zbog para. Milan i Miroslava su ceo život radili u Nemačkoj, a u Niš su se vratili godinu dana pre smrti. Pretpostavlja se da uživaju u penziji i plodovima dugodišnjeg rada u Nemačkoj.
Ipak, njihove planove prekinuo je ubica koji je kobnog dana zakucao na njihova vrata i mučki ga ubio. Milan je izboden 17 puta, a Miroslava 30.
Ubijene Miroslavu i Milana Jovića pronašla je komšinica koja svakog jutra dolazi kod njih, snabdeva ih mlekom, hlebom i ostalim potrepštinama i pomaže im u kućnim poslovima.
Pretpostavlja se da je njihova kuća “tipovana”, te da je ubica znao da je reč o deviznim penzionerima. Ono što je policiji zadalo muke jeste činjenica da nisu pronađeni nikakvi tragovi koji bi ukazali na eventualnog počinioca krivičnog dela koje je uznemirilo Nišlije.
Dva pravca istrage
Kako je ranije ispričao Nebojša Petković, penzionisani policijski inspektor koji je radio na ovom slučaju, istraga je išla u dva pravca.
“Istraga je išla u dva pravca, jedan je bio imovinski motiv a drugi, meni verovatniji, je da se radilo o nekoj mržnji koja je eskalirala u trenutku u ubistvo. Koliko se sećam, nismo našli tragove provale, što znači da su Jovići nekoga pustili u stan. Takođe, ustanovljeno je da novac nije bio odnet, moguće je da ga ubica ili ubice nisu pronašle, ali nije isključeno ni da motiv nije bilo koristoljublje. Kako god bilo, imali smo dosta bioloških tragova ali tada je DNK tehnologija bila u povoju. Jedina laboratorija koja je to tada radila je bila u Centru bezbednosti na Banjici. Međutim, tokom rada na analizi bioloških tragova, oni su na neki način uništeni i to nam je onemogućilo da potvrdimo tu verziju događaja koja nam je bila najverovatnija i uhapsimo osobu na koju smo sumnjali”, rekao je tada inspektor.
Krivci traženi među pogrešnim ljudima
Njihova ćerka svojevremeno je za medije ispričala šta se tačno dogodilo tog aprila.
“To se dogodilo dan pred Uskrs te 2001. godine, brat i ja smo bili u inostranstvu kada smo obavešteni da su nam roditelji ubijeni. Mislim da se od početka grešilo sa istragom, da su krivci traženi među pogrešnim ljudima. Policija je ispitivala mene i brata, a mi smo živeli van zemlje. Tražili su krivce među komšijama, mnogo je vremena izgubljeno. Zbog svega toga sumnjam da će se krivci ikada pronaći. Odlazila sam u policiju, to je svaki put za mene značilo stres, a novi načelnici čak nisu ni bili upoznati sa tim slučajem“, rekla je ona za Telegraf pre nekoliko godina i dodala da bi joj pronalazak ubice doneo mir.
Ubica nikada nije uhapšen, niti identifikovan.
Kurir Web/Nova
VIDEO
