Bosnić: "Rezolucija o genocidu nad Srbima u NDH uskoro u Narodnoj skupštini"

Bosnić je za “Politiku” rekao da je prikupljanje potpisa počelo u maju ove godine i da ima dovoljno elektronskih potpisa, ali da oni nisu validni i da će biti korišćeni kao podrška.

– A ovih 10.000 očekujemo da prikupimo do kraja novembra i da predamo da bi mogli da uđu u proceduru za regularno zasedanje na proleće – rekao je Bosnić.

Bosnić je naveo da je jedna od najvažnijih aktivnosti njegovog udruženja očuvanje istorijskog sećanja i dodao da je osnovna stvar u istorijskom sećanju – sećanje na genocid nad srpskim narodom u NDH.

– Da bismo išli dalje u tu borbu, mislimo da je najbitnije da Srbija, odnosno Narodna skupština, usvoji rezoluciju koja se bazira na konvenciji koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Ona govori šta je genocid, s tim što mi u našoj rezoluciji preciziramo da je to zločin koji je NDH učinila prema Srbima. Mnogi se s tim ne slažu, ali Jevreji su doneli rezoluciju o Holokaustu, kao i Romi, zbog čega je potrebno da naša država donese posebnu – rekao je Bosnić.

On je naglasio neophodnost da se genocid nad Srbima osudi i da dobije svoj naziv.

– Potreban je naziv kao što je Holokaust i naš predlog je da se zove zatiranje ili pokolj. Želimo da se uvede i datum, jer postoji datum kada se obeležava Holokaust. Naš predlog je 28. april, dan kada su ubijeni prvi ljudi u Gudovcu kod Bjelovara – rekao je Bosnić.

On je dodao da je tačna konvencija koja govori šta je genocid apsolutno dokaziva u slučaju NDH, kao i da je na početku rasprave o terminu “genocid” u 20. veku, uzor bilo upravo stradanje Srba u NDH.

Bosnić je naveo da javnost nije dovoljno upoznata sa razmerama zločina u NDH.

– Neverovatno je koliko naši ljudi ne znaju. To je bio jedan monstruozan sistem. U istraživanju sam došao do više od 200 načina mučenja i ubijanja u NDH. U Jasenovcu ih je, kako je potvrdio istoričar i svetski poznati stručnjak za Holokaus Gideon Grajf, bilo 57, a ja sam došao do 63. Za svaki postoji dokaz i pokriven je ozbiljnom arhivskom građomi dokumentima – zaključio je Bosnić.

Tanjug