Biti autentičan znači biti svoj, odnosno upoznati sebe i držati do sebe: Milena Radulović o životu u Španiji, svom modnom stilu i seriji "Ožiljak"

Uskoro i kod nas stiže serija “Ožiljak”. Strepite li od reakcije srpske publike?

– Ne strepim jer mislim da zaista treba da budemo ponosni, kako mi glumci, Stefan Kapičić, Mladen Sovilj, Goran Šušljik i Marko Todorović, tako i “Adrenalin produkcija” i Telekom Srbija, na ovu internacionalnu saradnju sa španskom A produkcijskom kućom. Serija je rađena po knjizi i jeste dramaturški neobična, ali je dinamična i prepuna preokreta.

Kakve utiske nosite sa snimanja? Videli smo neke scene koje teško da biste mogli da snimite kod nas…

– Fenomenalni su! Zaista mi je bio inspirativan lik Irine i zahtevao je od mene da naučim puno novih stvari, a to mi je uvek posebno izazovno i uzbudljivo. Španska ekipa je bila opuštena i duhovita, snimanje je bilo poprilično zahtevno, tako da smo zajedno prošli veliki i važan put.

Šta je zahtevala ova uloga osim učenja španskog jezika?

– Radila sam prvi put akcione scene, scenske borbe i tuče. To mi je bilo izrazito izazovno, ali i zabavno.

Novu priču radite za “Dizni”. Kako je došlo do tog angažmana?

– Produkcija s kojom sam sarađivala na projektu “Ožiljak” pozvala me je na kasting za svoj sledeći projekat. Poslala sam kasting iz Beograda, svidelo im se, zatim su prosledili “Dizniju” i, kada me je “Dizni” odobrio, vratila sam se u Španiju.

Imate li omiljeni grad u kojem mislite da biste mogli da živite?

– Madrid, svakako. Ja kao Beograđanka uvek volim i prepoznam tu energiju glavnog grada. Kao što mi je Moskva bila bliža nego Sankt Peterburg, ovde sam odmah shvatila da je Madrid za mene.

Jedno vreme baza vam je bila Rusija. Koji narod nam je bliži, Španci ili Rusi?

– Mi smo tačno na pola puta. Ima stvari u kojima smo sličniji Rusima – po slovenskom jeziku, pravoslavlju, školskom sistemu, a Špancima smo bliži po mediteranskom stilu života, malim ulicama i kafićima, ljubavi prema druženju, sedenju na suncu i hrani.

Kako se pripremate za različite uloge – da li postoji neki ritual ili metod koji uvek koristite?

– Potrebno mi je da imam vremena za to što radim. Na primer, kad snimam na stranim jezicima, obavezno naučim ceo scenario, tj. sve scene unapred, da bih na setu mogla da se bavim svime što se događa ne opterećujući se tekstom.

Modni svet i filmska industrija se često prepliću. Koliko moda utiče na vaše privatne i profesionalne izbore?

– Volim modu i pratim je. Nije mi na prvom mestu, ali mi je i te kako važno da budem dobro obučena.

Koja je garderoba u kojoj se najbolje osećate?

– Udobna kako godine prolaze. Sve manje trpim štikle i neudobne materijale.

Šta svaka žena mora da ima u svom ormanu?

– Farmerke, belu majicu i belu košulju.

Kada niste na setu, na koji način volite da provodite slobodno vreme i kako punite baterije?

– Uvek sa porodicom i prijateljima, jer ih se svih mnogo uželim. Između projekata uvek radim jogu, što je svima već poznato, uvek učim nešto, neki jezik – usavršavam sada španski, a ranije sam učila engleski i ruski. Gledam filmove i serije, čitam i kuvam.

Uspevate li da napravite balans između privatnog i profesionalnog života, s obzirom na zahteve glumačke karijere?

– Da, to je malo drugačije nego u drugim profesijama, jer su u pitanju periodi intenzivnog rada (snimanja) i odmori, tako da kad radim, uglavnom samo radim, i kad se odmaram, isto tako (smeh).

Da li postoji neki san u glumačkoj karijeri koji još niste ostvarili a želite?

– Ima ih mnogo, tek sam počela.

Šta za vas znači autentičnost – kako je održavate u svetu koji često nameće pravila i standarde?

– Time što godinama idem na terapiju, bavim se sobom, svojim ukusom i granicama. Biti autentičan znači biti svoj, tj. upoznati sebe i držati do sebe i takav komunicirati s drugima i živeti u svetu s trendovima itd.

Kako sebe vidite za 10 godina?

– Trenutno pojma nemam.