"Biće to gradovi duhova…" Ukrajinu čeka najgora zima do sada: Rusi gaze kroz Donbas spremni na potpuno preuzimanje kontrole

Pred Ukrajincima su takođe hladni meseci, pošto je u ruskim raketnim udarima oštećena energetska infrastruktura. 

Prema tvrdnjama Kijeva, ti napadi su se intenzivirali sa 350 u julu na čak 2.000 u oktobru.

Ukrajinski regioni Sum i Poltava ostali su bez struje prošle nedelje nakon ruskih vazdušnih udara.

Aleksij Breht, vršilac dužnosti generalnog direktora nacionalnog mrežnog operatera Ukrenergo, upozorio je da kontinuirano masovno granatiranje infrastrukture, prenosne mreže i energetskih objekata u zemlji znači da bi dnevna ograničenja potrošnje električne energije ove zime mogla da potraju i do osam sati.

– Očekuje se da će ova predstojeća zima biti najizazovnija za ukrajinsko stanovništvo od kada je Rusija započela invaziju 2022. godine – rekao je za Njuzvik Viktor Kovalenko, ukrajinski geopolitički analitičar i veteran.

– Obim štete od ruskih raketnih udara na elektrane je toliko veliki da se ne mogu popraviti u bliskoj budućnosti, a neke možda nikada neće biti obnovljene – rekao je on.

– Treba očekivati da bi život u nekim gradskim oblastima kao što su Zaporožje i Harkov mogao da prestane tokom zime, sa čitavim gradovima duhova, raseljavanjem stanovništva, glađu i smrti od smrzavanja – rekao je Kovalenko.

Kijev plaši i činjenica da Rusi sve više napreduju u regionu Donjecka.

U Kurskoj oblasti ruske trupe su oslobodile značajan deo teritorije koju je Kijev zauzeo u svom iznenadnom napadu u avgustu, što je navelo jednog ukrajinskog oficira da kaže za Njujork tajms: “Situacija je napeta”.

Ruska ofanziva na istoku i jugu Donjecke oblasti zauzima front širine oko tridesetak kilometara, i polako ali sigurno se trupe kreću prema Pokrovsku, logističkom čvorištu čije bi zauzimanje bilo veliki doprinos potpunoj kontroli Donbasa od strane Moskve.

– Definitivno utiče na moral ono što se dešava u Donbasu – rekao je Sajmon Šlegel, analitičar u Međunarodnoj kriznoj grupi za Njuzvik.

– Tempo ruskog napredovanja je veći nego ranije ove ili 2023. godine. Vrlo je jasno da ovog puta više nije tako lako ukrajinskom rukovodstvu da okrivi sporost isporuka zapadne pomoći i da zatraži više oružja, posebno sa veoma nepredvidivim ishodom izbora u SAD – kazao je on.

– To je više kombinovani problem sada kada Ukrajina ne može da prikupi dovoljno ljudi da se bore na frontu — kao i odložene isporuke oružja – rekao je Šlegel, i dodao – Zapravo je problem dovesti ljude na prve linije fronta da koriste oružje koje je stiglo –

Obećanje bivšeg predsednika Donalda Trampa da će brzo okončati rat i nezadovoljstvo zbog kontinuirane podrške SAD ratnim naporima Ukrajine izazvalo je sumnju u priliv američke vojne pomoći nakon što su Amerikanci počeli da izlaze na birališta.

– Tramp je vrlo jasno rekao da misli da je Ukrajina odgovorna za početak rata, kao i da bi želeo da to reši veoma brzo – rekao je Šlegel, i istakao da nije sasvim jasno ni šta bi značila pobeda Kamale Haris.

– Nije sasvim jasno objasnila da li će nastaviti veoma oprezan kurs Džoa Bajdena — čime su mnogi ljudi veoma nezadovoljni — ili će biti hrabrija – dodao je Šlegel.

Zelenski je u septembru otišao u SAD da promoviše svoj Plan pobede, koji uključuje zahtev Kijeva da koristi rakete dugog dometa koje je obezbedio Zapad po ciljevima unutar Rusije. 

Upotrebu tih raketa trenutno ograničavaju SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo zbog straha od eskalacije.

– Mnogo sam zabrinut, ne samo zbog izbora, već i zbog činjenice da trenutna američka administracija nameće prekomerna ograničenja na upotrebu oružja – rekao je Mark Montgomeri, viši saradnik u Fondaciji za odbranu demokratije.

– Ne dozvoljavamo Ukrajincima da iskoriste do maksimuma sisteme koji su im predati – rekao je on. 

– To ima implikacije po ukrajinsku bezbednost i očigledno je da bi izbori mogli da nagoveste dramatičnu promenu podrške –

Borbu Ukrajine komplikuju severnokorejske trupe koje se pridružuju ruskim ratnim naporima, a Zelenski je u petak rekao da se hiljade njih nalazi u blizini ukrajinske granice, iako prvi izveštaji sugerišu da nisu adekvatno obučeni i opremljeni, piše američki list.

Ulazak Pjongjanga u sukob podstakao je Litvaniju da zahteva od članica NATO da odustanu od zabrane upotrebe oružja dugog dometa od strane Ukrajine protiv Rusije.

Montgomeri je dodao – Mislim da za Ukrajinu dolazi teška zima –

Međutim, da bi se pripremili za hladne mesece, evropski dobavljači su povećali izvoz električne energije. 

Postavljeni su generatori za škole, bolnice i hitne službe i mnogi Ukrajinci opremaju svoja imanja alternativnim izvorima struje.

Srbija Danas/Njuzvik