Region Danas
Poslovica bolje je imati rđavu godinu nego rđavog komšiju pokazala se u životu kao istinita. Naime, ukoliko imate dobre odnose sa komšijama i možete da se oslonite na njih kada putujete ili kada vam treba šećer, ulje, kafa, onda ste mirni i svakako mnogo znači ali ako godinama ne možete da živite od buke, bezobrazluka i situacija koje vam priređuje, onda svakako imate komšiju iz pakla.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Jelena Pejčić, žrtva maltretiranja komšije, Ljubiša Banovački, profesionalni upravnik i Nemanja Milošević, advokat.
– Kupila sam stan 2016. godine i od tada su počeli problemi. On je prvi put prijavljen 2018. od strane drugih komšija za uznemiravanje, a nakon toga je prijavljen još sigurno 10 puta. Policija dođe, opomene ih i kaže nam da možemo da pozovemo čim ponovo bude problema, ali na tome se završi. Pošto on živi sa majkom, bratom, sestrom i sestričinom ja sam kontaktirala Centar za socijalni rad – kaže Pejčić.
Ona je objasnila i da je Centar za socijalni rad izašao na teren, ali su komšije uputile optužbe na njen račun govoreći da su ona i njen muž alkoholičari:
– Pretpostavljam da su oni zaključili da su moje komšije funkcionalna porodica, ali ja ne znam kome više da se obratim. Ja ne znam zašto niko ne reaguje dok se ne desi neka tragedija.
U programu Kurir televizije prikazan je i zastrašujuć snimak galame i svađanja koji dopiru iz stana komšija iz pakla, a Pejčić kaže da histerično dranje i tuče nekada njenu porodicu i probude u 3 ujutru.
Pejčić je rekla da se ovakve scene u proseku dešavaju jednom nedeljno, a da problem traje veoma dugo. Banovački je istakao da svaki stanar ima i prava i obaveze, a jedna od obaveza je poštovanje kučnog reda i mira:
– Možemo se obratiti nadležnima za galamu, a ukoliko sumnjamo na porodično nasilje možemo kontaktirati Centar za socijalni rad, ali oni imaju svoj način funkcionisanja, oni veruju porodici i njihovoj priči. Ja se sedam godina bavim ovim poslom, ali problem nikada nije bio rešen tako što neko deluje već iseljenjem komšija.
Banovački kaže da je policijska nadležnost da proveri komšije, pogotovo ukoliko je u pitanju porodično nasilje, a Milošević kaže da je najbolje pokrenuti sudski postupak:
– Komšije trpe određenu posledicu odnosno nemaju svoj mir, oni imaju pravo na kompenzaciju za izgubljeni mir. Pokreće se tužba kod suda za naknadu nematerijalne štete. Troškove takse snose tužioci, ali je cilj da komšije koje prave nemir osete na svojoj koži odgovornost.
Milošević kaže i da bi ovo kod komšija moglo da izazove razmišljanje o tome kako da poprave problem.
– Komšinica u drugom stanju im je lupala na vrata, mnogo komšija je zvalo policiju. Problem je kako dokazati ovakvo uznemiravanje – kaže Pejčić.
Iz priložene poruke koju je Pejčić poslala Centru za socijalni rad vidi se i da je komšija na svog brata naleteo nožem, kao i da je komšinici uputio pretnje da će je prebiti, a više puta se ističe da dete koje žvi u ovom stanju nije bezbedno.
– Centar za socijalni rad me pitao da li koristim alkohol i narkotike i da li vodim dete u donjem vešu u školu. Morali smo da idemo u Centar za socijalni rad, pretpostavljam da smo negde zavedeni.
Banovački kaže da se najčešće prijavljuje briga zbog nekih radova i renovacija, dok se u slučaju žaljenja na glasnu muziku ljudi žale ređe, ali svakako ne jednom nedeljno.
– Za ovakve prekršaje su predviđene novčane kazne, dok kod povreda može doći i do krivične odgovornosti i tri godine zatvora, što je ređe – kaže Milošević
Srbija Danas/Kurir
