Region Danas
Nakon pobede na istorijskim izborima, Tramp će 20. januara 2025. ponovo biti inaugurisan u predsednika Sjedinjenih Američkih Država, četiri godine nakon neslavnog izlaska, a evropski lider se možda nadaju da on neće primeniti baš sve što je obećao – uključujući carine od 10 odsto na uvoz iz svih zemalja, a 60% na uvoz iz Kine – što povlači rizik od dodatnih eskalacija u odnosima i sa Briselom i sa Pekingom jer bi pogodilo i lance snabdevanja širom sveta i moglo dovesti do recipročnih mera i povećanja troškova.
Ako Tramp nastavi sa barem polovinom ideja koje je izneo u svojoj kampanji, očekujte teške bolove po evropsku ekonomiju. Nazovite to “Trampagedon”, sročio je “Politiko”.
Kako piše Pjer Brianson u svojoj analizi za Rojters, ako Tramp primeni svoja obećanja, sposobnost Evrope da se izbori sa “šokom” biće ometena produbljivanjem unutrašnjih podela. Evropa, u kojoj unazad jačaju desničarske snage, “nije spremna za oluju zvanu Tramp”, navodi se.
“Geopolitički i trgovinski košmar”
Dok Trampov drugi mandat postaje stvarnost, Evropa ulazi u novi geopolitički i trgovinski košmar sa svojim najvećim trgovinskim partnerom, piše “Forčen”, dodajući da bi “Evropa –a posebno one zemlje koje se oslanjanju na trgovinu sa SAD – mogla da postane žrtva dok Tramp obećave novo “zlatno doba Amerike”.
Ali ekonomija nije jedini plan na kojim bi se odnosi mogli da se promene sa Trampom u Beloj kući.
Sem mogućeg rata tarifama, druga najočiglednija posledica Trampove pobede po Evropsku uniju mogla bi da bude i kraj američke vojne podrške Ukrajini, te pritisak na Kijev da ispregovara mir sa Moskvom, čak i pod nepovoljnim uslovima.
Rat u Ukrajini
Tramp, naime, tvrdi da “za jedan dan” može da okonča ruski rat u Ukrajini, a navodno to planira da uradi “zamrzavanjem” sukoba, a neki smatraju da bi to moglo da znači pritisak na Ukrajinu da ustupi deo teritorija ili odustane od svojih aspiracija za pridruženje NATO-u.
Sam Tramp je svoj pristup sumirao frazom iz Reganove ere – “mir kroz snagu”. Ali, ostaje kritičan prema NATO alijansi. U februaru je rekao da se neće pridržavati klauzule o kolektivnoj odbrani i “ohrabrio” Rusiju da “radi šta god poželi” i napadne bilo koju članicu NATO koja ne plaća svoje obaveze.
Prema “Politiku”, Trampova pobeda znači da Evropa više ne može – ili bar ne u većoj meri – da se oslanja na SAD za svoju odbranu i bezbednost. Većina zemalja će verovatno podići svoje troškove na odbranu što je više moguće. Možda će to ispasti blagoslov za EU i naterati evropske vlade da bliže sarađuju. S druge strane, možda će evropske prestonice bilateralno pokušati da pridobiju naklonost Trampove administracije kako bi Vašington ostao zainteresovan za njihovu bezbednost, recimo povećanjem kupovine američkog oružja dok Evropska komisija pokušava da podstakne zemlje da kupuju lokalno, navodi “Politiko”.
Brianson piše da će pitanje Rusije intenzivirati unutrašnje podele u EU.
Slovačka i Mađarska su simpatizeri Vladimira Putina, ruskog predsednika. Uspon desničarskih partija u Francuskoj i Nemačkoj zalažu se za mekšu liniju prema Moskvi, a sa ključnim zemljama oslabljenim zbog nepopularnih vlada u Berlinu i Parizu, Evropi će ovog puta biti teže da se suoči sa Trampovim izazovom, navodi on.
NATO se spremao za Trampa
Evropa je očekivala reviziju transatlantskih odnosa bez obzira na ishod američkih predsedničkih izbora, ali intenzivno se “raspravljalo o merama zaštite od Trampa”, uključujući promene u sferi sigurnosti, piše “Vašington Post”. Kako su naveli, oni su im otkrili zvaničnici na visokim pozicijama koji su želeli da ostanu anonimni.
Osim EU, i NATO se ovog puta pripremio za novi Trampov mandat. Pre četiri godine mnoge diplomate i vojni zvanični su s olakšanjem odahnuli kada je Trampov mandat napokon je prošao. Do tada je četiri godine na čelu najveće i za sve saveznike najvažnije članice NATO-a bio čovek poznat po svojoj nepredvidivosti i samovoljnim potezima.
Ovaj put Severnoatlantski savez je želeo da uđe pripremljen da bi izbegao novu egzistencijalnu krizu.
Radikalna desnica jača širom Evrope
U septembru je “izborna bomba” u Nemačkoj izazvala strah na kontinentu, gde je desnica odnela pobedu kakva nije viđena od Drugog svetskog rata. Krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) tada je prvi put odnela pobedu na pokrajinskim izborima u Nemačkoj, gde su dobili skoro trećinu glasova u Tiringiji, a u susednoj Saksoniji su bili drugi iza demohrišćanskog CDU. Kasnije istog meseca, desnica je odnela veliku pobedu u Austriji, gde je desničarska Slobodarska partija (FPO) osvojila 29,1 odsto glasova na parlamentarnim izborima.
U oktobru je u Švajcarskoj desničarska Narodna partija (SVP) dobila najviše glasova na nacionalnim izborima (29%), usled zabrinutosti oko migracija – što je takođe velika tema izbora u Americi.
U Britaniji su u avgustu izbili nasilni desničarski protesti zbog ubistva troje dece u Sautportu, nakon čega je američki milijarder Ilon Mask – koji je podržao Trampa u kampanji, pratio ga na mitinzima, delio milion dolara svakog dana na lutriji registrovanim glasačima koji potpišu peticiju “za podršku Ustava” i imaće ulogu u novoj administraciji u Vašingtonu – prokomentarisao da je “građanski rat neizbežan”.
Koliko je zaista jak uticaj desnice u Evropi možda su najbolje pokazali izbori za Evropski parlament, gde su ekstremno desne ili stranke sa desne ivice ostvarile dobre rezultate ili čak pobedile. Među tim zemljama su Nemačka, Francuska, Italija i Austrija.
U Francuskoj je predsednik Emanuel Makron, nakon ponižavajućeg poraza od strane desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) Marin Le Pen na izborima za EP, neočekivano najavio vanredne izbore. U prvom krugu je RN povela, ali su u drugom Francuzi ipak poručili da ne žele krajnju desnicu na vlasti. Trenutno, ni lideri desnice ni levice u Francuskoj nisu zadovoljni sastavom nove vlade. Makron je u međuvremenu poručio da će “Rusija će postati imperijalna sila ako joj se dozvoli da pobedi u ratu u Ukrajini”.
Da li će Tramp ohrabriti desničarsku Evropu?
Trampovi simpatizeri u Evropi – poput premijera Mađarske Viktora Orbana i Italije Đorđe Meloni – i njihov desničarski pritisak je razlog za zabrinutost, piše “Forčen”. Orban je čestitao Trampu na “najvećem povratku u političkoj istoriji SAD” i rekao da je njegova pobeda “preko potrebna za svet”, dok mu je Meloni poručila da su Italija i SAD “sestrinske zemlje”.
Tramp kao predsednik mogao bi da “ohrabri desničarske političke snage”, rekao je “Forčenu” Stiven Blokmans, saradnik Centra za evropske političke studije.
– Osećaće se ojačano. Pretpostavljam da će imati veću privlačnost. Postoje veoma snažni autokratski elementi u Trampovom pristupu – rekao je on i upozorio da i drugi faktori utiču na popularnost evropskih političkih figura dalje od uticaja preko Atlantika.
Kako je zaključio “Forčen”, “Trampovo predsedništvo neće biti šetnja u parku za Evropu, ali koliko će staza biti trnovita ostaje da se vidi”.
