Region Danas
Susedna Finska takođe je objavila svoje savete na internetu o “pripremi za incidente i krize”. I Norvežani su nedavno primili pamflet koji objašnjava kako se samostalno snalaziti nedelju dana u slučaju ekstremnih vremenskih prilika, rata i drugih pretnji.
U detaljnom delu o vojnom sukobu, finska digitalna brošura objašnjava kako bi vlada i predsednik reagovali u slučaju oružanog napada, naglašavajući da su finske vlasti “dobro pripremljene za samoodbranu”.
Švedska i Finska Ulazak u NATO
Švedska i Finska ušle su u NATO savez tokom poslednje dve godine, nakon ruske invazije. Norveška je bila članica osnivačica Zapadnog odbrambenog saveza. Za razliku od Švedske i Norveške, vlada u Helsinkiju odlučila je ne štampa brošuru za svako domaćinstvo jer bi to “koštalo milione”, a digitalna verzija se lakše ažurira.
-Poslali smo 2.2 miliona primeraka, po jedan za svako domaćinstvo u Norveškoj – rekao je Tore Kamfjord, koji je odgovoran za kampanju u Norveškoj upravi za civilnu zaštitu (DSB).
Šta piše u brošurama: Ponesite i tablete joda!
U brošurama je naveden spisak namirnica koje stanovnici treba da imaju kod kuće. Na njemu su dugotrajne namirnice kao što su konzerve graška, energetske pločice i testenina, te lekovi, uključujući tablete joda u slučaju nuklearne nesreće. Za Šveđane ideja o knjižici za hitne slučajeve nije ništa novo. Prvo izdanje If War Comes (Ako dođe rat) nastalo je tokom Drugog svetskog rata, a ažurirano je tokom Hladnog rata.
No, jedna poruka je sa sredine brošure pomerena napred – “ako Švedsku napadne neka druga zemlja, nikada nećemo odustati. Sve informacije o tome da će otpor prestati su lažne”.
“Moglo bi doći do rata”
Švedski ministar civilne odbrane Karl-Oskar Bolin rekao je prošlog meseca da, budući da se globalni kontekst promenio, informacije za švedska domaćinstva takođe moraju odražavati promene. Ranije ove godine upozorio je da bi “moglo doći do rata u Švedskoj”, što se shvatilo pozivom na uzbunu jer je ministar smatrao da pomaci u izgradnji “potpune odbrane” napreduju presporo.
Zbog duge granice s Rusijom i iskustva rata sa Sovjetskim Savezom u Drugom svetskom ratu, Finska je uvek održavala visok nivo odbrane. Švedska je, međutim, smanjila svoju infrastrukturu i tek je poslednjih godina ponovo počela da se priprema.
-Iz finske perspektive, ovo je pomalo čudno. Finska nikada nije zaboravila da je rat moguć, dok su u Švedskoj ljudi morali biti malo uzdrmani da bi shvatili da se to zapravo može dogoditi – kaže Ilmari Kaihko, vanredni profesor ratnih studija na Švedskom odbrambenom fakultetu.
Melisa Eve Ajosmaki, 24-godišnja studentkinja poreklom iz Finske koja studira u Geteburgu, kaže da se jako zabrinula kad je počeo rat u Ukrajini
