Region Danas
Boško Poluga zvani Boro bio je jedan od direktora velike muzičke agencije „Lira“ po kome je Saša Popović i nazvao svoj prvi orkestar.
Boro je vidno emotivan nakon ispraćaja osnivača „Granda“ na večni počinak ispričao kako je započela njegova saradnja sa Sašom Popovićem i otkrio da su postali vremenom bliski da su jedan drugog oslovljavali kumovima.
-Kada smo posle malo duže radili, moj posao je preuzeo Raka Đokić, jer sam imao kancelarije u Čakovcu, Zagrebu i Daruvaru, što je bila velika udaljenost, ali smo postavljali repertoar za velike šou programe koje su kasnije oni radili po celom svetu – objasnio je Boro.
On je istakao kako je Popović i u tim mladalačkim godinama iskazivao svoje sposobnosti u koje se šira javnost uverila još tada kao i sve do današnjih dana.
-Imao je talenat i tada, a najveći talenat imao je za menadžerstvo, posao i za poštovanje svog posla. Vrhunski profesionalizam je to bio – dodao je Boro.
On se prisetio i jedne situacije kada je bio uključen u organizaciju nastupa „Slatkog greha“.
-Kada su došli u Hotel Jugoslavija zamolili su me da nabave najboji mogući razglas u to vreme, što je tada bio Dinakord. Išli smo zajedno u grad gde se proizvodi ta oprema i tamo kupili ono najbolje. Išli su i momci iz Slatkog greha, Brena i svi ostali. Taj razglas su postavili u Hotel Jugoslavihja i tu su njihovi inženjeri, i tu smo radili velike programe na koje se malte ne ceo Beograd sručio, jer to su bile nezaboravne večeri – ispričao je Poluga.
Slučajno ili namerno, tek on je bio i zaslužan što je jedna pesma koja je naravila vrtoglavi uspon Lepe Brene i „Slatkog greha“ zahvaljujući njemu dospela u prave ruke.
-Jedne večerei oko 10, 11 sati zvao me Milutin Popović Zahar da čujem neku pesmu i odsvirao mi je lagano na klaviru. Nije mi bilo jasno o čemu se radi i onda me je on pozvao da dođem do njega na Novi Beograd da čujem uživo. Zasvirao je pesmu i rekao mi da želi da progura tu stvar kod Saše i „Slatkog greha“. Pošto su radili u blizini, u Hotelu Jugoslavija oni su došli, a i gospođa Goca Lazarević je nastupala tada sa Slatkim grehom desetak dana. Eto, tako se stvorila pesma „Čačak“ koja je kasnije eksplodirala u celom svetu – otkrio je Boro Poluga.
Skhan odlaskom Saše Popovića on je ispričao i kako ga za dan kada smo ispratili čuvenog estradnog maga na večni počinak vezuje i lična priča.
-Kumićima smo se zvali ceo život, ali sam ja imao veliku tragediju. Imao sam sina koji je bio vrhunski bubnjar. Jako se razboleo i otišao na hemodijalizu. Bio je 12 i po godina u Zagrebu u bolnici „Rebro“. Posle smo došli na VMA u Beograd i tačno na dan kada smo sahranili Sašu Popovića, ja sam darovao sinu bubreg. Prošlo je tačno 24 godine od transplatacije bubrega mom sinu Miodragu. Time se ponosim i neka Bog da da budemo još koliko možemo živi i zdravi. A mom dragom kumiću Saši želim laku zemlju – poručio je Bora.
Boro je otkrio i da se poslednji put bio u kontaktu za Novu 2025. godinu kada mu je Saša poslao poruku:
-Sačuvao sam tu poruku u telefonu. Napisao mi je „Kumiću moj, dragi Boro, pobedićemo“.
Izvor: Grand.nova.rs
