Region Danas
Protesti u Novom Sadu doveli Srbiju u političku krizu
Postoje pet potencijalnih rešenja za izlazak iz krize
Od pogibije 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad, 1. novembra prošle godine, prošla su tri meseca političke krize u Srbiji. Studenti protestuju, a predsednik Aleksandar Vučić i premijer u ostavci Miloš Vučević tvrde da su svi studentski zahtevi ispunjeni. Koji su mogući putevi za razrešenje ovog čvora?
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za “Blic” kaže da dve veoma važne stvari prethode svim mogućim rešenjima za izlazak iz krize.
– Prvo, nijedna strana (vlast i studenti) ne pominje izlaz iz ove situacije; drugo, obe strane žele da dobiju prevagu. Ako se protesti smanje, vlast će da ponudi rešenje – kaže Klačar.
Minulih dana se u javnosti pominjalo ovih 5 mogućih rešenja za izlaska iz krize:
dijalog studenata i vlasti
nova vlada
izbori
prelazna vlada
referendum
Klačar kaže da se nijedno od ovih rešenja u ovom trenutku ne čini kao finalno i da svako zavisi od toga šta će se dešavati na terenu.
1) Dijalog studenata, rektora i vlasti
Klačar kaže da će do dijaloga doći pre ili kasnije, ali da to ne može da se dogodi preko noći, već da je moguće tek kada dođe do deeskalacije.
– To ne isključuje da dijalog bude vezan za izbore ili novu vladu, jer dijalog nije rešenje, već put ka njemu. Dijalog može da ide uz druge uslove – kaže Klačar.
Važan katalizator za početak dijaloga bila bi eventualna procena studenata da su njihovi zahtevi ispunjeni u celosti ili bar većinski. Vlast s druge strane tvrdi da je ispunila sve zahteve i poziva studente da se o tome javno izjasne i prekinu proteste.
2) Nova vlada
Kao najrealniji među putevima ističe se nova vlada, ali Klačar kaže da ni njeno formiranje ne znači izlazak iz krize.
– Formiranje nove vlade jeste najrealnije, ali ono nije izlazak iz krize, već korak ka tome – kaže Klačar.
Ovu opciju je predsednik Vučić najavio još 27. januara, kada još nije bilo poznato da će Miloš Vučević podneti ostavku. Vučić je tada poručio da će biti promenjeno više od polovine ministara jer se, kako je rekao, pokazalo ko je spreman da radi u izazovnom vremenu, a ko se “sakrio u mišju rupu”.
Nova vlada je moguća jer vladajuća koalicija oko SNS ima natpolovičnu većinu u aktuelnom sazivu parlamenta, što znači da može da sastavi novu vladu. Predsednik u tom slučaju odlučuje ko će biti mandatar i vlada bi dobila mandat najdalje do 2028. godine, kada ističe mandat aktuelnom sazivu Skupštine Srbije.
3) Izbori
Novi parlamentarni izbori moguća su opcija samo ukoliko prevagne vlast. Klačar kaže da izbora neće biti dok su protesti na vrhuncu.
– Izbori nisu opcija koja je isključena, ali do njih može doći samo ako to odgovara aktuelnoj vlasti – kaže Klačar.
Ukoliko vlada ne bude izabrana u roku od 30 dana, nakon što Skupština Srbije konstatuje ostavku Vučevića, predsednik Republike raspisuje vanredne izbore zajedno sa raspuštanjem Skupštine.
Od dana raspisivanja do dana održavanja vanrednih izbora ne može da prođe manje od 45, ni više od 60 dana.
4) Prelazna vlada
Klačar smatra da je od pomenutih pet rešenja najmanje realna prelazna vlada i napominje da je to vlada koja se bira kao i svaka druga.
– Ona nije poseban pravni institut – kaže Klačar.
Klačar dodaje da je ovo opcija koja bi odgovarala studentima, ali samo ako je formirana tako da je to njima prihvatljivo.
– Ako je takva forma da odgovara njima, onda da, jer i oni drže određenu distancu prema politici – kaže Klačar.
Klačar smatra da bi prelazna vlada u potpunosti odgovarala samo opoziciji i da tu postoje dve mogućnosti:
prelazna vlada koju bi činile predstavnici vladajuće koalicije i opozicije,
prelazna vlada eksperata ili stručnjaka.
Deo opozicije koji traži prelaznu vladu je podeljen i u vezi sa ovim pitanjem. Jedni traže da to bude prelazna vlada koju će činiti predstavnici vladajuće koalicije i opozicije, dok drugi zahtevaju da prelaznu vladu čine eksperti koji nemaju veze ni sa vladajućom koalicijom, ni sa opozicijom.
Predsednik Srbije i vladajuća koalicija sve vreme govore da ni po koju cenu neće pristati na formiranje prelazne vlade.
5) Referendum
Predsednik Vučić je nedavno ponudio savetodavni referendum na kojem bi se odlučivalo o poverenju njemu, a posle toga je sa istom idejom izašla je i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.
Opozicija ovu opciju zasad odbija.
Klačar smatra da ni referendum nije preterano realna opcija, jer kako kaže, “ni to ne bi bilo finalno rešenje”.
Dokad će trajati protesti?
Klačar kaže da su protesti na vrhuncu, ali da se to odnosi i na prethodan period, kao i na nedelju koja je pred nama. Klačar otkriva i kada će studenti morati da uzmu u razmatranje neku drugu opciju.
– Protesti mogu da budu masovni i u dužem periodu, ali sredinom marta studenti će morati da razmatraju druge opcije kako bi se spasila godina. Nema neograničenog vremena ni za proteste, strategija će morati da se menja – kaže Klačar.
Kako je “Blic” ranije pisao, Univerzitet u Beogradu planira da formira dve ekspertske radne grupe koje će obaviti stručnu procenu ispunjenosti studentskih zahteva.
Prema navodima Fonetovog sagovornika iz univerzitetskih krugova, te grupe ne bi trebalo da imaju ulogu posrednika, niti će nastupati u ime Univerziteta u komunikaciji sa institucijama. Njihov rad je isključivo u službi studentskih plenuma i donošenja odluke o daljim koracima na osnovu relevantnih informacija.
Izvor: Blic.rs
