Region Danas
Ostala sam bez Nemanje pre 10 godina, jer su bili mladi, neoprezni, željni života i mislili da ništa ne može da im se desi, a desilo im se – nema ih više. Često pomislim kako bi izgledao, čime bi se bavio… Deset godina je prošlo kao tren.
Ove su potresne reči Milene Antić, majke vaterpoliste Nemanje Antića (18), koji je poginuo u jezivoj saobraćajnoj nesreći pre deset godina, 22. novembra 2014. kada je “BMW” u kom je bio sa prijateljima sleteo u Dunav kod Ade Huje u Beogradu. Pored Nemanje, nastradali su i Anastasija Stajić (16) i Miloš Janković (20) koji je bio u gepeku automobila. Vesela družina kobne večeri krenula je u provod, ali je, nažalost, doživela nesreću koja, kada se i danas pomene, ledi krv u žilama.
– Nemanja je tog dana bio napolju skoro ceo dan. Došao je uveče, istuširao se i rekao mi da ide da se vidi sa devojkom. Bilo je to oko 21.30 časova, tada sam ga poslednji put i videla. Sećam se da sam pomislila: “Vidi ovo moje dete, otišao, a nije me ni poljubio” – kaže Milena i skuplja snagu da se priseti svih scena koje su tada usledile.
– Probudila sam se u neko doba i videla da ga još nema. Bila sam uznemirena. Zvala sam ga, nije se javljao. Mislila sam gde li je, kada će doći kući? Zvala sam i drugog sina, on me je smirivao, rekao je: “Mama, doći će ako ti je rekao. Otišao je sa devojkom, pa se negde zadržao”. Već je svanulo, a od njega nije bilo ni traga ni glasa.
Zabrinuta majka oka nije sklopila te večeri, a kako kaže potom je ustala iz kreveta, uključila televizor i gledala jutarnji program.
– Videla sam vest o nesreći na Adi Huji, to su bile udarne vesti. Tragedija, to sam pomislila kada sam videla to izveštavanje i rekla sebi: “Hvala ti Bože, moja dece ne idu tamo”, misleći na taj deo grada i u taj kafić kod obale – kaže Milena i nastavlja:
– Nemanje i dalje nema. Bila sam jako uznemirena, a onda su došli njegovi prijatelji i otac jednog od njih kako bi mi saopštili da mog deteta više nema.
Trenutak kada je svet stao, kada se sve srušilo, doživela je tada Milena Antić na svojoj koži.
– Zanemela sam. Ja jednostavno nisam imala snage ni suzu da pustim, ni da vičem, vrištim. Samo sam zanemela. Bila sam u potpunom stanju šoka. Nisam mogla da reagujem – kaže majka koja se sama godinama borila za svoje sinove, nakon porodične tragedije koju su doživeli – gubitak oca, odnosno supruga.
Kasnije je na vestima videla da su među stradalima i inicijale njenog sina, a posle je objavljena i njegova fotografija. Od tog trenutka, kako kaže, svi je zovu i dolaze da izjave saučešće.
– Bol koju sam tada osetila, osećam i sada, s godinama se ništa ne ublažava. To će tako biti dok sam živa. Momenat kada sam shvatila da moram da budem jaka i da nastavim sa životom i uprkos tragediji koja nas je zadesila, jeste kada je moj stariji sin saznao za nesreću. Lupao je glavom od zid, tada sam sebi rekla: “Milena, moraš da živiš imaš dete, potrebna si mu! Nema kukanja, plakanja, trebaš mu.” To je bio prelomni trenutak za mene – kaže ova hrabra majka i dodaje:
– Nisam mogla sebi da dopustim da mu priredim da ostane i bez mene. Bio je tinejdžer kada je ostao bez oca, nije bilo lako. Zatim smo ostali bez Nemanje… Sve su to neka životna iskušenja, ali sam odlučila da se borim.
“BMW” smrti te večeri, podsetimo, vozio je Nemanjin drug Dušan Jovanović, tada star 19 godina, pod dejstvom alkohola i bez vozačke dozvole. Viši sud u Beogradu osudio je Jovanovića na osam godina zatvora, nakon priznanja “da je popio 20 rakija pre nesreće”. Apelacioni sud u Beogradu 2015. smanjio je okrivljenom kaznu za godinu dana, a Milena Antić dodaje da se nije pridružla krivičnom gonjenju vozača.
– Taj mladić svakako nosi svoj krst ceo život. Sećam se da ga je Nemanja tih dana pre nesreće često pominjao. Družili su se – kaže ona i dodaje:
– Oni su su se provodili, pili su svi. Seli su sa njim u auto iako su znali da je i on popio. Nisu razmišljali da nešto može da im se desi, a desilo se – nema ih više zbog njihove lude mladosti.
Poruka i opomena mladima
Kako nam je potom objasnila Milena Antić, tragedija kod Ade Huje te 2014. godine ne treba da se zaboravi.
– Nesreća u kojoj je nastradao moj sin sa prijateljima, svima treba da bude opomena. Velika opomena da više razmišljaju u tim godinama, da ne voze pijani, brzo, da budu pribrani i da razmišljaju o posledicama koje mogu da se dese – kaže ona u jednom dahu i dodaje:
– Treba da se radi na prevenciji u saobraćaju. Strašno je koliko nam mladih gine. Brojka je zastrašujuća svake godine broj žrtava je sve veći. Ovo što smo mi doživeli pre deset godina neka im bude opomena, naše dece više nema i njih više niko ne može da vrati.
“Vračar pamti tvoje ime!”
Nemanjina mama Milena Antić, navela je da se njegovi prijatelji i dalje sete svog druga koji ih čuva sa neba.
– Nemanja je mnogo voleo društvo. Sećam se da sam ga jednom kritikovala i upitala ga kada će se smiriti, a on mi je na to rekao: “Mama, ti ne znaš koliko ja volim moje drugove.” Verujte, oni njega i sada posle deset godina nisu zaboravili, stalno zovu, pitaju da li nešto treba, da ne pričam o godišnjici, to nikad ne zaboravljaju – kaže ona i osmehne se jer se setila jedne scene koja joj je ostala urezana:
– Zove me Nemanjin drug i kaže “da je morao među prvima da me zove, kako bi mi se pohvalio da je sada diplomirani pravnik”. Toliko koliko imaju osećaja ta deca. Neki od njih su se i oženili i imaju porodice.
Kako nam je potom dodala, Nemanja je bio navijač Partizana, a njegovi prijatelji često razvuku transparent i fotografije sa njegovim imneom i likom. Tako je bilo i na prošloj utakmici kada su napisali: “10 godina tvoje ime tribinom odzvanja. Vračar pamti ime Antić Dambo Nemanja!”
