EVO OD KOJIH TUMORA SE U SRBIJI NAJVIŠE UMIRE Zvanični podaci pokazuju pad broja umrlih i novoobolelih od raka, ali je struka oprezna

Najnoviji podaci o malignim tumorima u Srbiji, koje je objavio Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, a koji se odnosi na 2022. godinu pokazuje da se broj obolelih, ali i broj umrlih smanjio u odnosu na prethodnu 2021. godinu. Broj obolelih se smanjio posle par godina rasta, ili naizmeničnog pada i rasta u prethodnih nekoliko godina, a broj preminulih od raka je nastavio pad. Struka je međutim oprezna u tumačenju ovih brojki i nisu sigurni da ima razloga za optimizam.

Foto: zoryabio.rs, Shutterstock/ Chinnapong / Ringier

U toku 2022. godine maligni tumori su dijagnostikovani kod 41.578 osoba, i to kod 22.056 muškaraca i 19.522 žena. Poređenja radi, u 2021. godini, bilo je 41.784 novoobolelih – 22.333 muškaraca i 19.451 žena.

Kada je reč o osobama koje su izgubile borbu sa kancerom, 2022. godine preminulo je 19.350 od njih u Srbiji, i to 10.616 muškaraca i 8.734 žene. Prethodne, 2021. godine bilo je 19.979 umrlih od kojih 10.974 muškaraca i 9.005 žena.

Kada se pogledaju podaci unazad nekoliko godina, od 1999, broj preminulih od karcinoma, ispostavlja se da mortalitet opada od 2019. godine, s tim da, kako i sami lekari kažu, treba uzeti u obzir vreme epidemije COVID-19, zbog kog se mnogi podaci uzimaju se rezervom.

Od 1999. do 2022. godine, najveći broj preminulih od raka prema zvaničnim podacima imali smo 2018. godine kada je od njega umrlo 21.607 osoba.

Nakon toga ova brojka opada.

• 2018- 21.607
• 2019 – 21.340
• 2020 – 20.767
• 2021 – 19.979
• 2022 – 19.350

Broj obolelih od malignih tumora

Za razliku od broja preminulih, broj obolelih je u toku 2022. godine pao posle dve godine:

• 2018 – 41.661
• 2019 – 42.290
• 2020 – 41.419
• 2021 – 41.784
• 2022 – 41.578

Vodeće stope obolevanja i umiranja po polu

Muškarci su u 2022. godini najviše obolevali od raka pluća i bronha, zatim kolorektalnog karcinoma, pa od prostate. Na četvrtom mestu je rak mokraćne bešike, a na petom pankreas. Ovo su bili i vodeće lokalizacije umiranja muškaraca od raka.

Žene su, sa druge strane, i u toj godini najviše obolevale od raka dojke, zatim od pluća i bronha, pa od karcinoma debelog creva. Na četvrtom mestu po broju obolelih od malignih tumora kod žena je bio rak grlića materice, a na petom rak materice.

Kada je reč o umiranju žena od kancera, kod njih se ta statistika po lokalizacija razlikuje u odnosu na najučestalije lokalizacije obolevanja. Najviše jesu umirale od raka dojke, a na drugom mestu je karcinom pluća i bronha. Na trećem mestu je rak debelog creva, na četvrtom pankreas, a na petom rak ovarijuma.

Bez obzira na ovu statistiku, “Batutovi” podaci za period od 2016. do 2021. godine, koji se odnose na nestandardizovane stope incidencije od malignih tumora na 100.000 stanovnika kod oba pola, pokazuju da su one porasle sa 570,1 na 612,9.

Na ovom linku može da se pogleda interaktivna mapa malignih oboljenja u Srbiji (prema podacima iz 2021. godine)

Šta pokazuje praksa: Da li je optimizam opravdan

I stručnjaci, koji se u praksi suočavaju sa borbom pacijenata koji su oboleli od malignih tumora, oprezni su sa radovanjem da brojke padaju.

Profesor dr Vladimir Kovčin, subspecijalista interne medicine i subspecijalista onkologije objašnjava za “Blic” da su brojke o padu preminulih tačne, ali da, kada se radi o broju novootkrivenih slučajeva ne moraju.

– Skrining nam pomaže da otkrijemo bolest u ranijoj fazi da bi mogli da je izlečimo i to je jedan od mogućih razloga smanjenja smrtnosti. Suviše je, međutim, rano da imamo i rezultate našeg skrininga koji ne pokriva veliki broj ljudi. To je jedan problem. Drugo je pitanje statistike. Svi smrtni slučajevi se prijavljuju, ali ne i svi novootkriveni bolesnici zbog ažuriranja podataka, tako da statistika nije uvek najpreciznija a to, takođe, zavisi od mnogo faktora. Primera radi, zavisi kako se obračunava učestalost po broju stanovnika, a nama se stalno broj stanovnika u Srbiji se smanjuje. Tako da ako gledamo procentualno broj obolelih je relativna stvar, a recimo, interesantno je da broj karcinoma pluća nije u smanjenju, već su pojedini karcinomi u porastu. Broj preminulih je realan, međutim, broj novootkrivenih ne mora da bude tačan – objašnjava prof. dr Kovčin.

Koliko ljudi treba da ode na skrining da bi bio uspešan

Dok skrining utiče na smanjenje smrtnosti ukoliko se otkrije u fazi kada je moguće rak izlečiti, učestalost zavisi od prevencije, a mi, primećuje profesor, nemamo dobru prevenciju za svaki karcinom.

– I skrining imalo za mali broj karcinoma. Imamo za dojku, ginekološke karcinome, kolorektalni, sad je počeo skrining na pluća. Skrining prostate bi trebalo da se radi, ali se ne radi. Na skrininge koji postoje, javlja se mali broj ljudi, možda 20 odsto a da bi skrining bio uspešan, treba da se javi bar 80 odsto populacije koja mu podleže – kaže prof. Kovčin.

Poželjan pad od 5 odsto na godišnjem nivou

Na pitanje, koliki pad bi on voleo da vidi i po pitanju obolelih i preminulih od raka, kaže da bi bilo dobro da imamo pad od 5 odsto na godišnjem nivou, i na jednom i na drugom nivou.

– Ako gledamo poslednje godine, mi smo svaku godinu imali povećanje novootkrivenih obolelih između 5 i 7 odsto. Verovatno je i mortalitet pratio te procente. Bio bih zadovoljan kad bismo se godinu, dve zadržali na istom nivou, a onda počeli da smanjujemo za po nekoliko procenata i smrtnost i novootkrivene – navodi prof. Kovčin za “Blic”.

Dodaje da je pored prevencije, skrining na karcinome u početku malo veća investicija, dok se ne organizuje, ali da se višestruko isplati, i da on vraća uloženi novac, i štedi ga.