Region Danas
Svete Trojice ili Pedesetnice je praznik koji proslavlja Svetu Trojicu, u spomen na Silazak Duha Svetoga na apostole.
Ovaj praznik se uvek obeležava 50 dan posle Vaskrsa i deseti dan posle Spasovdana. Duhovi predstavljaju i “rođendan” hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole. Kod Srba i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica.
Po značaju to je treći praznik po značaju, posle Vaskrsa i Božića, i kao oni, takođe se slavi tri dana. Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se, to je tzv. trapava nedelja.
Taj praznik je uvek u nedelju, na pedeseti dan od Vaskrsa. Crkveno učenje kaže da je neposredno pre Vaznesenja, Hristos obećao učenicima da će se ubrzo „izliti blagodet Duha Svetog“ na njih, što se desilo 50. dana od vaskrsnuća.
Taj praznik se naziva još i Trojica jer je – po učenju – Hristos obećao, Bog Otac dozvolio, a Sveti Duh sišao.
U pedeseti dan od Hristovog Vaskrsenja, sa neba iznad kuće u kojoj su boravili apostoli i Presveta Bogorodica nastade buka.
Poče da duva jak vetar, pojavi se jaka svetlost. Iznad glave svakog od apostola stvori se po jedan plameni jezik. “Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim jezicima – kako im je duh davao da govore.” (Dela apostolska 2;4).
Oko kuće počeše da se skupljaju ljudi, jer čuše jaku buku. Tada apostoli izađoše iz pred narod i počeše da propovedaju o Isusu Hristu.
Narodu se prvi obratio Sveti apostol Petar, koji reče kako su Jevreji učinili veliki greh zato što su razapeli Hrista, iako su videli da ga je Bog proslavio. Još im reče da Hristos Vaskrsao i na nebo se uzneo, te da je On poslao Svetoga Duha na apostole. Dokaz blagodati Duha Svetoga je to što apostoli govore raznim jezicima, koje ranije nisu znali.
Narod upita “braćo šta da činimo? Petar im reče: pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga. Jer je za vas to obećanje i za vašu decu” (Dela apostolaska 2;37,38,39). Tog dana se u Jerusalimu krstilo tri hiljade ljudi. Posle ovoga Sveti apostoli krenuše po svetu da šire Hristovu nauku.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, pod u hramovima pokriva se travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem.
Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga pak preuzeli od Jevreja. Jevreji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće grančicama, zelenilom, travom i cvećem.
To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća.
Na Duhove u hramu narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće u torbama i tašnama jer veruju da će ih Bog zaštititi od raznih nesreća koje mogu da ih snađu.
Svetom Duhu vernici upućuju svakodnevnu molitvu, priziva se pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih sabora, na krštenju u crkvi…
Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.
Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu. Ovaj praznik naziva se i Duhovi, pošto predstavlja silazak Svetog duha na apostole.
Dva dana ranije, pre Duhova, na groblju se održavaju takozvane otvorene zadušnice. Veruje se da se u tom periodu “otvaraju” grobovi i da se može razgovarati sa mrtvima. Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana (panaija) za dušu umrlo.
Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan “rođenja Crkve” budući da Dela Apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se “dalo krstiti te su primili Duha Svetoga”. Inače to je i jasno otvaranje spasonosnog poslanja Crkve prema svima a ne samo prema Jevrejima.
U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.
Ovaj praznik slave katolici, pravoslavci i mnoge druge hrišćanske crkve.
U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.
U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda. Prema pisanju etnologa dr Slobodana Zečevića, omiljeno mesto im je krošnja, pa se zato ne preporučuje penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.
Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.
Izvor: balkanspress.com/srbijajavlja.rs
