(MAPA) KAKO ĆE IZGLEDATI EVROPA AKO TRAMP POPUSTI PUTINU U UKRAJINI Kontinent može da bukne zbog novog predsednika Amerike, OVE ZEMLJE SU NAJVEĆA ŽARIŠTA

Tramp će preuzeti dužnost predsednika Amerike 20. januara, kada se po pravilu održava inauguracija. Iako do tada ima još vremena, čini se da je kreiranje različitih planova za okončanje rata u Ukrajini već u toku.

Blic preporučuje

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski požurio je da pozove Trampa čim je proglašena njegova pobeda, dok je još nepoznato da li je Tramp razgovarao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

Od 5. novembra, oglašavali su se mnogi Trampovi saradnici sa potencijalnim planovima za okončanje rata u Ukrajini. Iako još nije sasvim izvesno kako će taj plan izgledati, po detaljima koji se naslućuju već mesecima – Kijev neće imati razloga za zadovoljstvo.

Okosnicu Trampovog plana za Ukrajinu čine:

Prekid vatre
Demarkaciona linija
Demilitarizovana zona

Kada dođe do početka zvaničnih pregovora Kijeva i Moskve, uz posredovanje Amerike, biće formirana demarkaciona linija. Kako se sada čini, postoje dve varijante formiranja demarkacione linije.

Demarkaciona linija 1

Prema ovom scenariju, nakon prekida vatre došlo bi do zamrzavanja linije fronta. Tačnije, sama linija fronta bi postala demarkaciona linija.

Rusiji bi bilo omogućeno da zadrži kontrolu nad delovima Ukrajine koje je već osvojila. Putin je više puta isticao da je jedan od glavnih ciljeva Rusije zauzimanje celog Donbasa, kog čine Donjecka i Luganska oblast. On je u septembru 2022. godine anektirao četiri ukrajinske oblasti – Donjecku, Lugansku, Hersonsku i Zaporošku.

Međutim, Rusija nema punu kontrolu nad tim delovima Ukrajine, već samo delimičnu. U slučaju da dođe do zamrzavanja linija fronta, to znači da Rusija neće dobiti kontrolu nad delovima Ukrajine koje je već anektirala, već samo nad onim oblastima koje su trenutno u rukama ruskih trupa.

Ovo ne podrazumeva poluostrvo Krim koje je Rusija anektirala 2024. godine, jer je Ukrajini već jasno stavljeno do znanja da zapadni saveznici neće podržavati novu bitku za Krim.

To znači da bi se demarkaciona linija kretala od Nove Kahovke u Hersonskoj oblasti, preko dela Zaporoške oblasti, Selidova, Torecka i Vuhledara u Donjecku i Severodonjecka u Lugansku.

Demarkaciona linija 1 - trenutno stanje na frontu — Demarkaciona linija 1 – trenutno stanje na frontu

Kako Rusija kontroliše i delove Harkovske oblasti, velike su šanse da bi Tramp i Putin mogli da dogovore da to tako i ostane i da demarkaciona linije malim delom pređe i u ovu oblast.

Da li će Putin pristati na ovakav dogovor, imajući u vidu da ne obuhvata sve delove Ukrajine nad kojim polaže pravo, biće poznato u narednim nedeljama i mesecima.

Demarkaciona linija 2

Ipak, ako dođe do scenarija u kom će Putinu biti dozvoljeno da uspostavi punu kontrolu nad četiri ukrajinske oblasti koje su ranije pomenute, to znači da će demarkaciona linija izgledati drugačije.

Rusija bi tada u potpunosti kontrolisala oko 20 odsto teritorije Ukrajine, a Kijev bi morao da pristane da se dodatno odrekne svoje teritorije i povuče vojsku.

Demarkaciona linija bi u ovom slučaju bila formirana između Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, koje bi pripale Rusiji, dok bi iza te linije teritoriju kontrolisala Ukrajina.

Demilitarizovana zona

Demilitarizovana zona bi se verovatno protezala nekoliko kilometara sa obe strane linije razgraničenja, a ruske i ukrajinske snage bi morale da se povuku.

Ovu zonu bi verovatno nadgledale međunarodne mirovne snage. Mogla bi da bude pod nadzorom UN ili čak NATO-a, kako bi se sprečila eskalacija.

Ukrajinska brigada Ljut puca na ruske položaje kod Torecka u Donjecku 22. septembra

U takvom scenariju, Trampova administracija bi mogla da insistira na neutralnosti SAD u nadgledanju. Vašington može da pruža logističku podršku umesto da direktno raspoređuje američke trupe.

“Volstrit žurnal” je objavio, pozivajući se na izvore iz kruga Trampovih najbližih saradnika, da on želi uspostavljanje demilitarizovane zone dužine približno 1.200 kilometara.

–Možemo da pružimo obuku i drugu podršku, ali na terenu treba da budu Evropljani. Nećemo slati Amerikance da održavaju mir u Ukrajini i nećemo plaćati. Neka to rade Poljaci, Nemci, Britanci i Francuzi – rekao je jedan od članova Trampovog tima za “Volstrit žurnal”.

Šta će se dogoditi sa Krimom i ulaskom Ukrajine u NATO?

Postoje ozbiljne indicije da će Tramp izvršiti pritisak na Ukrajinu da prizna rusku kontrolu nad Krimom.

Brajan Lanza, viši savetnik i strateški savetnik republikanske stranke, izjavio je za BBC da će Trampova administracija tražiti od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da iznese svoju “realističnu viziju mira”.

–Ako predsednik Zelenski dođe i kaže da mir može biti postignut samo ako Ukrajina vrati Krim, onda on pokazuje da nije ozbiljan. Krima više nema – rekao je Lanza.

Trampov kabinet je ubrzo saopštio da izjave Lanze ne predstavljaju zvanični stav novoizabranog predsednika, ali je i to bilo dovoljno da se Kijev zabrine.

Prema planu koji se sada najviše i pominje u javnosti, Ukrajina bi morala da se obaveže da neće pristupiti NATO savezu najmanje 20 godina, u zamenu za nastavak isporuke američkog oružja.

Zvanični Kijev od početka rata ističe da je za bezbednost Ukrajine i Evrope neophodan ulazak zemlje u Severnoatlantsku alijansu.

Većina zemalja NATO-a se tome protivi, dok one koje se nalaze u neposrednoj blizini Rusije smatraju da bi Putin mogao da nastavi krvave pohode, u slučaju da dobije ustupke u Ukrajini.

On je širenje NATO saveza na istok i iskoristio kao jedan od razloga za napad na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Trampov potpredsednik Džej Di Vens i sam je više puta govorio o planu za okončanje rata u Ukrajini i istakao da bi on mogao da uključi formiranje demilitarizovane zone, ali i da bi Ukrajina morala da pruži garancije Rusiji da neće pristupiti NATO-u.

Evropa nakon pobede Trampa: Gde su potencijalna žarišta

Da li bi onda Putin, ohrabren dogovorom koji je postigao sa Trampom i uspostavio kontrolu nad delovima Ukrajine, mogao da poželi da to isto učini i u drugim zemljama? Mnogi analitičari kažu – da.

Protesti nakon parlamentarnih izbora u Tbilisiju, Gruzija, 28. oktobra

To bi pre svega mogle da budu zemlje u kojima postoje ruske enklave. Dakle, Putin već delove njihove teritorije smatra svojim.

Tako je tu Gruzija, u kojoj se nalaze dva otcepljena regiona pod kontrolom Rusije – Južna Osetija i Abhazija. One su nezavisnost od Gruzije proglasile početkom devedesetih godina prošlog veka, a imajući u vidu da Putin ima ambicije koje su usmerena prema zemljama koje su nekada činile Sovjetski Savez, ne čudi zašto su baš ove oblasti u Gruziji prve na spisku.

Uz to, Rusija već izvesno vreme vodi bitku sa Evropskom unijom za Gruziju i čini sve da zaustavi približavanje ove zemlje EU i vrati je pod okrilje Moskve.

Zatim, tu je Moldavija, u kojoj se nalazi otcepljen region Pridnjestrovlje, koji je pod kontrolom Rusije. Kao što je slučaj sa Gruzijom, Rusija na sve načine pokušava da se umeša u političku situaciju u Moldaviji, koja se izjasnila da želi da se posveti evropskom putu.

To je teško kada se na teritoriji Moldavije nalazi Pridnjestrovlje, gde je Rusija rasporedila i svoju vojsku.

Ne treba zanemariti ni situaciju u kojoj se nalaze Baltičke zemlje (Estonija, Litvanija i Letonija), koje od početka rata u Ukrajini strahuju za svoju bezbednost. Pre svega treba obratiti pažnju na Litvaniju, u čijoj neposrednoj blizini se nalazi ruska enklava Kalinjingrad.

Kalinjingradska oblast se graniči s Litvanijom i Poljskom, članicama i Evropske unije i NATO, a zvanično je deo Rusije. Kalinjingrad se smatra jednom od ključnih lokacija za Putina, na kojoj skladišti oružje, a nalazi se na strateški važnom položaju.

Kalinjingrad ima direktnu vezu sa Litvanijom i Poljskom i može da predstavlja logistički centar u slučaju novih napada.

Uz to, ovde treba obratiti pažnju na Suvalki koridor. U pitanju je teritorija od 100 kilometara, koja je poznata kao “Ahilova peta NATO-a”, između Belorusije, Poljske, Litvanije i ruske enklave Kalinjingrad i samim tim je idealna tačka sa koje Rusija može da izvrši napad na teritoriju NATO-a.

5 evropskih zemalja u pripravnosti

Iako zasada ne predstavljaju velika žarišta, još neke zemlje su već u pripravnosti, a tek će biti u slučaju velikog dogovora Trampa i Putina, ako se ispostavi da on više odgovara ruskom predsedniku, nego Ukrajini i evropskim zemljama.

To su:

Poljska
Švedska
Finska
Norveška
Danska

Blic

Region Danas