Region Danas
Cakana je kako i sama priča u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje samo na Blic televiziji na kanalu 117 ponedeljkom u 22 sata, imala lepo detinjstvo, koje je bilo prožeto toplinom. Nije išla u vrtić, ali je imala ulicu koja je taj vrtić menjala.
– Sve je menjala – kaže Dragica Radosavljević Cakana koja je potom objasnila koliko je u Leposaviću imala rodbine, ali i kako su se njeni roditelji upoznali, kao i to kako je izgledao dolazak u Leposavić iz Banjske.
– Moji stričevi su zapravo mog tatu naterili jer je jedino taj plac ostao prazan i čekao je tatu. Jako su to bila teška vremena, hajde da kažem siromaštvo je bilo, nisu ljudi imali para, mi male, došli smo tu nešto se kuća, znate kad se radi kuća pa na pola, pa nemate, pa čekate… Sve je to bilo jako teško, a pored toga nikad mi to kao deca nešto nismo osetili mnogo osim što nismo mogli da imamo ne znam šta, ali u to vreme niko nije ni imao ne znam šta. Nama to nije predstavljalo nikakav problem. Ja se sećam kad bismo kao deca išli na izlet pa nam mama napravi uštipke mi se menjamo za paštete, sa drugaricama koje imaju paštete i onda nam mama kaže: “Kako možete da menjate za to uštipke koje sam vam ja pravila” – sa osmehom se prisetila pevačica.
Cakana je sa sestrama oduvek bila veoma bliska, kako i sama kaže “na isti način, ne mogu da odvojim, sa starijom sestrom sam se samo više svađala. Mi smo imale taj problem, uvek je imala prva cipele, uvek je imala prva kaput i ja sam uvek to znala nekako da maznem, da ukradem kad negde idem, kad idem kod drugarica na rođendan, da ona ne zna i onda sam naravno dobijala od nje dobro, šljage, što bi se reklo, ali sa mlađom sestrom smo obe imale drugi odnos i dan-danas mi to tako, naše Danče, i tako je ostalo”.
Foto: Blic TV / Ringier
– Drugo ja imam puno braći od stričeva i sestara i sestre od tetki koje tamo žive i to je jedna velika velika porodica i mi smo zapravo u Leposaviću bili jedno.
U Leposaviću je igrala rukomet
U Leposaviću je Cakana išla u školu, tamo je trenirala i rukomet, a imala je i ogromnu podršku majke kako za pesmu tako i za treninge, dok je otac bio drugačijeg mišljenja.
– Ja sam imala tu sreću da mi je stric bio trener rukometni i on je sve nas povukao. Igrala sam dugo rukomet. U to vreme sam vrlo bila zainteresovana za neka takmičenja, zapravo više je to škola mene zapravo forsirala nego što sam ja nešto bila baš toliko željna. U suštini sam bila jako stidljiva – kaže Cakana.
Pevačica priznaje da kada su je terali da peva da je to radila iza vrata.
– Uvek sam ja onako iza vrata, pa se mama šalila: “Moraćemo da ti kupimo jedna vrata pa gde ideš da pevaš, ti iza tih vrata, zašto se ne opustiš”, ali bila je ona nekako meni vetar u leđa, a tata nije voleo. On je bio fasciniran mojim talentom i on je uživao u tome, ali nije on nekako kad mu se kaže to… On je pristao da se ja udam samo da ne budem pevačica – kaže sa osmehom Cakana i nastavlja:
– Doduše nisam ja u tom trenutku uopšte imala predstavu o tome da bih ja to želela ili da je to neki moj poziv. Znate, kad ste u tom periodu i kad se bavite nekim sportom i mislite da je to za ceo život pogotovo što je ekipa tada bila uspešna igrala u drugoj saveznoj ligi.
Dobila novčanu nagradu i novac uložila u kupatilo
Ipak, kada je otišla na takmičenje Akordi Kosova, sa 14 godina, dobila je značajajan novac zbog čega su i mama i tata bili ponosni. Tada je kaže uložila u kupatilo.
– Koliko god su oni znali da ja želim cipelice, meni su cipele i dan-danas fetiš, a tada su mi bile posebno, ja sam znala da mi nemamo, da je to nešto što je i te kako dobrodošlo, jer to je bilo možda tatinih 3-4 plate recimo. Ja sam to naravno dala i još mi tata kaže: “Ti kaži šta želiš da ti se kupi”, ništa, samo da se dovrši to kupatilo koje je bilo negde na pola, možda i manje – kaže Cakana.
Foto: Blic TV / Ringier
Iako nije bio za to da postane pevačica tata je bio vrlo ponosan.
– Da, da, bio je vrlo ponosan, i mama i tata. Mama je to htela i mama je nekako uvek bila kako da kažem, mama je uvek bila za to da nam pomogne u tome što mi hoćemo. Čak sam ja jednom prilikom imala jednu veliku neprijatnost u Orahovcu, recimo konkretno je bila utakmica gde smo mi igrali i to se znalo da jedna ekipa mora da izgubi, da li je to muška ili ženska. Mi smo žene pobedile jer smo stvarno bilo neprikosnovene u tim trenucima, te uđemo u prvu saveznu, pa izađemo, ali to je stvarno bila jedna izvanredna ekipa i naravno pošto smo ih pobedili sa nekom razlikom, Ibar iz Leposavića, a Trepča iz Kosovske Mitrovice je bio muški klub i onda smo mi pobedili sa 42:6 nikad neću to da zaboravim, tu razliku, nenormalnu. Tada sam ja doživela da me jedna igračica iz suprotne ekipe povuče za majicu dok sam u kontri bila da dam gol i ja sam tada pala i došlo je do lomljenja i nosa i noge dole i svašta nešto, ogrebotine, jer tereni su bili od betona, da sam ja prebačena bila u bolnicu tada. Tata je tada zabranio potpuno da igram rukomet. To je bila zabrana, ali totalna, međutim ja sam kasnije pošto sam ja to iz dna duše želela, a on je zabranio čak stricu da me zove, ubedila sam, slagala sam ja strica kako je tata pustio mene, da nema problema, ali je zato mama od tog kupatila koje smo napravili otvarala prozor, pa sam ja tu izlazila i išla na utakmice – sa osmehom kaže Cakana i dodaje:
– Mama je uvek bila podrška možda na pogrešan način, ali nekako je znala da to tata neće da primeti iako bi kasnije sve njemu rekla. Mama je tačno znala onaj trenutak, kao što mi sve žene znamo, kad treba nešto da kažemo da se umilimo ili da priznamo nešto što smo uradili što nije nikakva laž i neka loša situacija, ali mama je znala načine i znala je to da opravda na pravi način.
Gubitak majke i oca
Cakana je pričajući o svojim roditeljima u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” pomenula gubitak oca kog je izgubila kada je imala samo 19-20 godina, a onda se povela priča i o gubitku majke što joj je takođe veoma teško palo.
– Prvih 40 dana, ne mogu da vam kažem… Prvo mama mi je maltene umrla, meni i najmlađoj sestri, na rukama, a najgore od svega što je starija sestra koja je živela sa mamom zadnjih pet godina dole, tog dana bila na operaciji u Beogradu i to je za nas bio takav šok. Moja mama je tri minuta pre nego što je izdahnula pevala i ja te snimke imam, ja ne smem da ih gledam – kaže Cakana i nastavlja:
Foto: Blic TV / Ringier
– Prvih 40 dana nekako nisam… Kao da sam nepripremljena za to bila, kao da mi nije u toj meri nedostajala, ja stvarno to pričam iz dubine svoje duše, kao da nisam osetila da je nema. Nisam prosto prihvatila. Tih 40 dana, svaki dan, zašto sam ja to radila, ja nisam neko ko je baš vernik, ali kao i svi sam Bože dragi, kad je teško, ali prvih 40 dana ja sam bukvalno svaki dan išla u crkvu. Ja prosto nisam mogla da prođem, a da ne svratim u crkvu i da ne zapalim sveću i za nju i za tatu – kaže Cakana koja se prisetila i teškog trenutka kada je ostala bez oca:
– Kada je tata umro nekako sam bila i mlađa i to sve sam doživela, veći je šok meni bio kad je tata umro jer sam ja to saznala, pevala sam srpsku Novu godinu kad je moj tata umro tako da sam te večeri saznala i shvatila sam što sam ja te večeri bila jako nervozna, na pitanje samo kako si, ja briznem u plač, a treba da otpevam to veče… Tako da je za mene veći to bio šok, nekako mama nije bila ni bolesna kao da je želela da napusti ovaj svet, a da ostane u njenom sećanju i njenoj glavi da smo svi okej, da smo svi dobro, svi imamo neke svoje živote lepe. Ja prosto ne mogu da prihvatim da je ona bila bolesna jer nije. Ja sam bila tih poslednjih 10 dana sa njom u Leposaviću i u trenutku kad smo već videli da mama ne želi da jede, 15 dana sve što se unese u organizam to se izbaci istog trena i onda pošto je moj brat srećom lekar i načelnik hirurgije u Mitrovici ja sam mu rekla da on dođe i da pogleda mamu. On je video i rekao da ona mora hitno da bude hospitalizovana.
O čemu je još pričala pevačica u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” gledajte večeras na Blic televiziji u 22 sata na kanalu 117.
Foto: Blic televizija / Ringier
Blic
