Region Danas
Serija “Sablja” koja je privukla ogromnu pažnju u čitavom regionu, osvojila nagrade u Kanu i Brnu, imala premijeru u Beogradu, Sarajevu i Leskovcu, stigla je i na male ekrane 2. novembra, svakog vikenda na RTS 1 od 20 časova. Zbog tematike kojom se bavi serija – ubistvo premijera Zorana Đinđiđa, kao i akcije “Sablja” koja je usledila nakon toga, ponovo su u žižu javnosti došli svi učesnici ovog ubistva. Njegov atentat tada je organizovao zemunski klan u saradnji sa nekadašnjim šefom Jedinice za specijalne operacije Miloradom Ulemekom Legijom.
Kako je nastao zemunski klan
Rađanje zemunskog klana počelo je sporadično. Manje od godinu i po dana trebalo je da ova podzemna grupa, predvođena nekadašnjim sitnim kriminalcem Dušanom Spasojevičem Šiptarom, postane strah i trepet u regionu. Još 1997. Dušan Spasojević i Mile Luković su sve lične stvari držali u dva zavežljaja napravljena od čaršava. Ništa drugo nisu imali. Samo tri godine kasnije biće nemilosrdne ubice, na čelu najjačeg kriminalnog klana koji je hladnokrvno sejao smrt svakom ko bi im stao na put! Iza sebe su imali državu, u liku Milorada Ulemeka Legije, komandanta Jedinice za specijalne operacije, državne oružane formacije!
Uspon “zemunskog klana” devedesetih, na čijem čelu su bili Dušan Spasojević zvani “Šiptar” i Milan Luković, odnosno “Kum”, i dalje je predmet brojnih priča i špekulacija kada su mnoga njihova zločinačka dela u pitanju. Međutim, ono što i dalje važi za misteriju, uprkos zvaničnoj verziji događaja, jeste njihova brutalna smrt kada ih je grupa “sajevaca” okružila i izrešetala prilikom pokušaja bekstva.
Dva kuma počela sa sitnim krađama
Njihov upliv u kriminalni milje datira s početka devedesetih… Iz rodnog Retkocera u opštini Medveđa, Dušan Spasojević, kojeg su zbog mesta rođenja nazivali Šiptar, stigao je u Beograd 1993. Za svojim najboljim drugom iz detinjstva, koji mu kasnije postaje i venčani kum, takođe iz Medveđe, ubrzo dolazi i Mile Luković Kum. U Beogradu su odmah počeli sa sitnim krađama.
“Uhapsili smo ih 95. zbog obijanja automobila na parkingu kod VMA. U to vreme su tamo smeštani ranjenici iz BiH, a većini je rodbina dolazila iz unutrašnjosti ili iz inostranstva. Ostavljali su na parkingu automobile, često s torbama punim stvari, jer nisu mogli da ih vuku u bolnicu. Tu su ove bitange obijale vozila i krale stvari ljudima koji su došli da posete ranjenike! Barabe, to je bilo toliko odvratno”, govorio je o njima svojevremeno bivši načelnik UBPOK Bora Banjac.
Ova slavna epizoda Spasojevića i Lukovića dogodila se samo pet godina pre nego što će postati nedodirljiv centar moći u Srbiji.
Prodavali drogu za Čumeta
Kao sitne kriminalce, Spasojevića i Lukovića pod svoje okrilje prihvata Ljubiša Buha Čume, za kojeg su prodavali drogu, uglavnom u Zemunu i Novom Beogradu. Posle prvog privođenja zbog preprodaje narkotika policajci su sa ovim dvojcem sklopili dogovor – puštanje na slobodu moraće da nadoknade cinkarenjem drugih dilera narkotika. Pukovnik policije u penziji Mile Novaković navodi primer:
– Neko vreme su bili neformalna veza policiji, jer nikad zvanično nisu registrovani kao takvi. Kasnije, kad su postali ozbiljni dileri, podmetanjem droge pokušali su da dobiju poene kod policije i da istovremeno eliminišu konkurenciju. Jednom su Albancu, vlasniku cvećare na Kalenić pijaci, poturili drogu u kutiju pored radnje, oko 100 grama lošeg heroina. Međutim, bilo je providno, inspektori su to shvatili istog dana. Drugi put su zajedno s Miladinom Suvajdžićem zvanim Đura Mutavi namestili u Novom Sadu sitnog dilera. Takav način ponašanja im je postao praksa i izrasli su u majstore manipulacije.
Družina se tek od 1997. postepeno uvećavala. Priključili su im se braća Aleksandar i Miloš Simović, Milan Jurišić, braća Fiškal iz Požarevca, Ninoslav Konstantinović… Dušan Krsmanović je, prema izjavi datoj policiji, Spasojevića upoznao 1997, kad je „čuo priče da on radi za državu i da obezbeđuje političare“. U samo nekoliko godina vođe kasnije formiranog klana stiču ogroman kapital i visoke pozicije u kriminalu.
Postali su najmasovnije kriminalno udruženje
Praktično nepoznati u širem kriminalnom miljeu do 2000, Spasojević i Luković uspevaju da oforme najmasovnije kriminalno udruženje u Srbiji, pojedini policajci veruju – i u ovom delu Evrope. Da paradoks bude veći, kratkotrajna istorija „zemunskog klana“, posmatrana kroz delatnost njegovih predvodnika Duće i Kuma, ni približno nije impresivna kakvom su je sami prikazivali. Sasvim drugačiji utisak važio je za Ljubišu Buhu Čumeta i njegov „surčinski klan“.
Baza u Surčinu
Adresa s koje su vođe „zemunskog klana“ odskočile u visoki kriminal nikako nije bila Šilerova ulica u Zemunu, gde su Spasojević i Luković izgradili srbijansku verziju hacijende za svoje porodice i sastajalište pripadnika klana, već Čumetova „Kotobanja“ u Surčinu. Uostalom, tamo su preneli i većinu oružja ukradenog 5. oktobra 2000. iz policijske stanice Stari grad. Za ubistva koja su potom počinili uglavnom Sretko Kalinić i Mile Luković upotrebili su upravo ukradene „kalašnjikove“.
Spasojevićevo demonstriranje moći u klanu
Jačanjem uticaja u srpskom podzemlju, Dušan Spasojević, vođa „zemunskog klana“, počinje da sprovodi teror među svojim potčinjenima. Suprotno idiličnoj slici o nekom jedinstvu u bandi, stvarnost je bila znatno drugačija.
Spasojević je podređenima zabranjivao da odlaze s porodicom na more, svakodnevno im je davao zadatke da ne bi bili bez obaveza, određivao mesečne plate shodno položaju u organizaciji – šefovi regiona od 1.000 do 3.000 maraka, batinaši po 500 maraka. Najbolje od njih, a to je bila grupa od 15 članova, nagrađivao je pravom da dobiju stan, kupe ili sagrade kuću.
Kako su ubijeni Šiptar i Kum
Dušan Spasojević i Mile Luković krili su se nakon atentata na premijera Zorana Đinđića sve do 27. marta 2003. godine, kada ih je policija pronašla i usmrtila, prema zvaničnoj verziji, jer su oni prvi “pripucali” na policiju.
( Kurir.rs/M.J)
Serija “Sablja” stekla je veliku popularnost
