Učiteljica dečaka ubice iz Ribnikara u svedočenju pred Višim sudom u Beogradu u parnici porodice ubijene Adriane Dukić protiv dečaka-ubice i njegovih roditelja ispričala je kako je on do petog razreda bio primereno dete i da ništa nije ukazivalo da je u stanju da napravi zločin.
– On je bio moj učenik. Više je za te četiri godine provodio vremena sa mnom nego sa roditeljima. Bio je odličan đak, nije kasnio, radio je vredno zadatke i bio omiljen u društvu. Bio je zabavan deci jer ih je zabavljao tako što im je prepričavao knjige koje je čitao – rekla je učiteljica.
Priznala je da je bio drugačiji od dece po izgledu, rečniku i znanju. U školu ga je zajedno sa njegovom mlađom sestrom dovodila dadilja. I dolazila je po njih, a ponekad popodne dolazila bi po njega i majka.
– Imao je kosicu do ramena. Išao je u muzičku školu i glumio. Znao je sve o svemu. Nije bio nestašan kao drugi dečaci. Jednom smo išli na sajam cveća kod pozorišta i on se javio da ispriča koji je cvet u pitanju i sve je znao o cveću – prepričala je učiteljica.
Ona se penzionisala pre dve i po godine, ali poslednje tri godine nije videla dečaka-ubicu.
Na pitanje Dunjićeve, punomoćnika oštećenih da li smatra da su na dečaka roditelji vršili pritisak, rekla je da je delovao zadovoljno, ali da su roditelji dolazili u školu da se raspituju o njemu i kako da pruži maksimum.
On je dolazio razdragan i nije pokazivao znake da ga neko pritiska. Voleo je da čita. Njegovi mama i tata su dolazili u školu i kratko bi se zadržali. Po pet munuta. Stanu mirno, u stavu ruke uz telo i pitaju: “Na šta treba da skrenemo pažnju?”. To su bile neke sitne stvari, ali videlo se da ozbiljno rade kod kuće. Imao je mnogo bogat vokabular, iznad svih – opisala je učiteljica.