Region Danas
Republikanski kandidat na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD i bivši predsednik SAD, Donald Tramp, danas je proglasio ubedljivu pobedu nad demokratskom kandidatkinjom Kamalom Haris u trci za Belu kuću, osvojivši 277 elektorskih glasova u odnosu na Kamalinih 224 elektorskih glasova.
Tramp je odneo dvostruku pobedu, i putem eletorskih glasova i putem direktnih glasova građana SAD. On je osvojio više od 71 milion glasova Amerikanaca, dok je Kamala osvojila više od 66 miliona glasova Amerikanaca.
U ključnim, tzv. “kolebljivim državama” ili državama “bojnim poljima”, Tramp je odneo neočekivanu i ubedljivu pobedu nad Kamalom Haris. Pobedio je u Džordžiji, Pensilvaniji, Viskonsinu, Severonoj Karolini, a vodi u Arizoni, Nevadi, Mičigenu i na Aljasci, gde će po svemu sudeći pobediti.
Poznato je i to, da ovo nisu samo predsednički izbori, već i izbori za gornji i donji dom američkog parlamenta, odnosno Kongres SAD.
Da stvar bude dodatno loša po demokrate, izgleda da su na ovogoidišnjim izborima izgubili Senat jer je u njemu situacija trenutno takva da su republikanci osvojili 52 mesta naspram 42 mesta koja su osvojile demokrate, a najgore od svega po Demokratsku stranku izgleda da tek dolazi, jer će po svemu sudećI neće uspeti da preuzmu ni kontrolu nad Predstavničkim domom, donjim domom američkog parlamenta.
Trenutno je takva situacija da na osnovu prebrojanih glasova i proporcionalnog sistema republikanci imaju 198 mesta, dok demokrate imaju 180 mesta u Predstavničkom domu.
Takva situacija vodi potpunoj kontroli Donalda Trampa i Republikanske stranke nad izvršnom, zakonodavnom i sudskom vlašću u SAD, što je veliki raritet u američkoj istoriji. Tako nešto se veoma retko dešava, a po svemu sudeći dto će biti ishod ovih izbora.
Šta je američki Senat i kako funkcioniše?
Američki Senat ima isključivu moć da potvrdi imenovanje predsednika SAD, odobri ili odbije sporazume i sudi u slučajevima opoziva koje je pokrenuo Predstavnički dom. Senat i Predstavnički dom obezbeđuju kontrolu i ravnotežu nad ovlašćenjima izvršne i sudske vlasti.
Svaku od 50 saveznih američkih država predstavljaju po dva senatora koji služe postepeni šestogodišnji mandat.
Senat se sastoji od 100 članova, a od svog osnivanja 1789. do 1913. godine, senatore su imenovala zakonodavna tela saveznih država. Međutim, od 1913. godine, nakon ratifikacije 17. amandmana, senatori su birani putem narodnog glasanja u celoj državi.
Kao gornji dom američkog Kongresa, Senat ima više ovlašćenja, kao što su savetodavne funkcije i davanje saglasnosti prilikom donošenja krupnih odluka.
To uključuje odobravanje ugovora, kao i potvrđivanje sekretara kabineta, odnosno ministara, imenovanje saveznih sudija, kao i sudije Vrhovnog suda, regulatornih zvaničnika, ambasadora, drugih federalnih izvršnih zvaničnika i federalnih uniformisanih vojnih i policijskih službenika.
Ako nijedan kandidat ne dobije većinu elektora za potpredsednika, dužnost Senata je da izabere jednog od dva najbolja elektora za tu funkciju. Senat vodi suđenja zvaničnicima koje je Predstavnički dom opozvao.
Gornji dom se obično smatrao i višim savetodavnim i prestižnijim, da kažemo “bitnijim” telom od Predstavničkog doma zbog dužih mandata, manje veličine i biračkih jedinica u celoj državi, što je istorijski dovelo do kolegijalnijeg odnosa i manje napete atmosfere.
Šta to konkretno znači u trenutnoj situaciji kada je Tramp pobednik izbora?
S obzirom na to da je Tramp pobedio na predsedničkim izborima, da je i sam već proglasio pobedu, što su učinili i brojni MSM u SAD i da je njegova, Republuikanska stranka (GOP) već osvojila Senat, posle četiri godine, to znači da će moći bez problema da postavlja sudije federalnih država, kao i sudiju Vrhovnog suda, da će bez smetnje imati apsolutnu kontrolu nad zakonodavnom, sudskom i izvršnom vlasti u zemlji. Moći će da postavlja ambasadore i imenuje generale američkih Oružanih snaga i predstavnike obaveštajnih službi.
Predstavnički dom su do sada držali republikanci pa će se taj trend po svemu sudeći nastaviti.
U odsustvu potpredsednika, Senatom predsedava pro tempore (“za sada predsednik”), koji je tradicionalno najviši član većinske stranke u Senatu, a češće po pravilu dozvoljava mlađem vodećem senatoru da preuzme predsedavanje.
Početkom 1920-ih počela je praksa da većinske i manjinske stranke biraju svoje lidere. Zakonodavnim i izvršnim poslovima Senata upravlja vođa većine u Senatu, koji povremeno pregovara o nekim stvarima sa liderom manjine u Senatu. Treba reći i to da se članovi i Senata i Predstavničkog doma SAD biraju na direktnim izborima.
Američki Kongres ima ukupno 535 članova sa pravom glasa – 100 senatora i 435 predstavnika.
Potpredsednik Sjedinjenih Država, kao predsednik Senata, ima pravo glasa u Senatu samo kada je nerešeno. Predstavnički dom ima šest predsedavajućih bez prava glasa. Zakonom o reproporciji iz 1929. godine utvrđeno je donji dom ima 435 predstavnika.
Broj predstavnika u donjem domu, tj. Predstavničkom domu SAD proporcionalan je broju stanovnika svake savezne države, ali je 1929. godine uvedeno pravilo, kada je donji dom imao 435 poslanika, da se taj broj zadrži i više ne povećava i tada je odlučeno da se trajno bira 435 poslanika bez obzira na ukupan broj stanovnika SAD, koji se stalno menja i uvećava. Najviše poslanika ima Kalifonija, ukupno 53, kao najmnogoljudnija savezna država u SAD.
Član 1. Ustava SAD zahteva da članovi Kongresa mogu imati najmanje 25 godina ako se biraju za Predstavnički dom i najmanje 30 godina ako se biraju za Senat SAD.
Moraju da budu državljani SAD sedam godina ako žele da uđu u Predstavnički dom ili devet godina ako žele da uđu u Senat, kao i to da budu stanovnici savezne države koju predstavljaju. Članovi oba doma mogu se kandidovati za reizbor neograničen broj puta.
Kongres je osnovan Ustavom SAD i prvi put se sastao 1789. godine, zamenivši Kongres Konfederacije u njegovoj zakonodavnoj funkciji.
Po svemu sudeći izgleda da će Republikanska stranka zadržati prednost u Predstavničkom domu američkog Kongresa, a to znači da će moći da donosi federalne zakone koji će važiti na celoj teritoriji SAD, koje će po svemu sudeći ratifikovati Senat jer će i on biti u rukama republikanaca i na kraju će ih potpisivati sam Donald Tramp koji je republikanac, dakle, imamo apsolutnu kontrolu nad svim oblicima vlasti u SAD od strane jednog čoveka i njegove stranke.
Predsednik po pravilu može da stavi veto na donošenje određenih zakona i u tom slučaju oni ne mogu stupiti na snagu, osim u slučaju da dva doma ponovo izglasaju zakon i to dvotrećinskom većinom u oba doma. No, po svemu sudeći za tim posle poslednjih izbora neće biti potrebe, jer će donošenje glasova ići lagano.
Dakle, republikanci su osvojili većinu u Senatu, dok se još uvek odlučuje o Predstavničkom domu, nad kojim će izgleda zadržati kontrolu.
Republikanci su preuzeli gornji dom, prvi put nakon četiri godine
Republikanci su ponovo preuzeli gornji dom, prvi put nakon četiri godine. To GOP-u daje kontrolu nad glavnim centrom moći u Vašingtonu i vodeću ulogu u potvrđivanju kabineta sledećeg predsednika, tj. Donalda Trampa, kao i sudije Vrhovnog suda.
Iako se glasovi još uvek broje, GOP je već obezbedio 51 mesto za većinu u Senatu. Demokrate su izgubile mesta u Ohaju i Montani, gde su republikanski protivnici bili bolji od aktuelnih kandidata.
Podsetimo, poslednji put kada je jedna stranka kontrolisala i Senat i Predstavnički dom bilo je u periodu od 2021-2022. godine, kada su to bile demokrate.
Posle izbora 2020. godine, Senat je bio podeljen sa 50-50, a potpredsednica Kamala Haris je imala odlučujući glas, što je omogućilo demokratama da efikasno kontrolišu Senat.
Demokrate su zadržale kontrolu nad Predstavničkim domom nakon izbora 2020. godine, iako su imale tesnu većinu.
Međutim, nakon izbora za Predstavnički dom 2022. godine, republikanci su povratili kontrolu nad ovim domom, dok su demokrate zadržale kontrolu nad Senatom, što je dovelo do podele vlasti između dve najveće stranke u zemlji.
Dakle, poslednji period kada je jedna stranka imala apsolutnu kontrolu nad oba doma parlamenta SAD bio je od januara 2021. do januara 2023. godine, što je dalo odrešene ruke za mnoge unutarpolitičke i spoljnopolitičike odluke koje su donosile SAD na čelu sa predsednikom Džozefom Bajdenom i potpredsednicom Kamalom Haris.
U novonastaloj situaciji, kada će u rukama republikanaca biti apsolutna vlast, to znači da će Tramp mnogo lakše donositi odluke koje se tiču gorućih pitanja o kojima je prethodno govorio, a to su imigracija, abortus, veštačka oplodnja, rat u Ukrajini, sukob Izraela i Irana, Kina i tajvansko pitanje, odnos prema NATO saveznicima, odnos prema Rusiji i mnoga druga pitanja.
Podsetimo, izborni dan je uglavnom protekao glatko širom SAD. Strahovi od nasilja na ulicama nisu se obistinili u većini mesta, barem za sada, ali pretnje bombama, za koje se ispostavilo da su bile lažne dojave, poremetile su glasanje u najmanje pet država “bojnih polja”, piše AP.
Srbija Danas/Kurir
