Seizmolog Ana Mladenović ocenila je za Tanjug da na području Srbije nije moguć katastrofalni zemljotres kao onaj koji je pogodio Tursku u februaru prošle godine. Ona je istakla da slabiji zemljotresi na pojedinim mestima predstavljaju oslobađanje viška energije, što može ukazivati na to da jači potres nije izvestan.
– Mogu da se dogode zemljotresi koji će imati magnitudu do šest po Rihteru, zato nemamo razloga za brigu. U poslednjih 100 godina bilo je oko 40 zemljotresa te magnitude u Srbiji – navela je Mladenović.
Ipak, dodala je da postoje područja gde slabiji zemljotresi mogu predstavljati uvod u jači potres. Ona je ukazala na to da se najjači zemljotresi očekuju u blizini obala Jadranskog, Jonskog i Egejskog mora, a ne u unutrašnjosti kontinenta.
Mladenović je objasnila da se zgrade projektuju da izdrže određeni intenzitet zemljotresa, a ne samo magnitudu, ističući važnost Merkalijeve skale za procenu snage potresa.
Seizmolog Slobodan Nedeljković takođe je govorio o zemljotresima u Srbiji, napominjući da oni mogu imati magnitudu do šest jedinica Rihtera. On je naglasio važnost seizmološke karte kao ključnog dokumenta za bezbednost i ekonomiju zemlje.
– Na osnovu te karte gradimo zgrade. Zato seizmološka karta nije samo raspored seizmičnosti, već dokument koji utiče na bezbednost ljudi – istakao je Nedeljković.
Nedeljković je savetovao kako se ponašati u slučaju jakih zemljotresa, preporučujući ljudima da se zaštite od pada teških predmeta i izbegnu izlazak iz kuće dok traje zemljotres, kao i da su slabiji potresi često uzrok psiholoških problema.
Oba seizmologa dotakla su se i pitanja nedostatka stručnjaka u ovoj oblasti, napominjući da postoji problem privlačenja mladih ljudi u profesiju.
Mladenović je ukazala na potrebu promocije seizmologije kao smer koji nije popularan na Rudarsko-geološkom fakultetu, dok je Nedeljković dodao da je potrebna multidisciplinarnost u ovoj oblasti, sa posebnim fokusom na inženjersku geologiju.