UKRAJINA STREPI! Situacija na frontu je loša, a sada stiže nova glavobolja: “PUTIN DIKTATOR BI TE POJEO ZA RUČAK”

Administracija Džoa Bajdena, čija je potpredsednica Haris, podržava Kijev od samog početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Pored političke podrške, američki Kongres je u maju odobrio skoro 175 milijardi vojne i ekonomske pomoći Kijevu, dok Stejt department navodi da su SAD do sada obezbedile preko 64,1 milijardi dolara vojne pomoći od početka pune ruske invazije na Ukrajinu, a 66,9 od inicijalne 2014. Sem toga, SAD su Rusiji nametnule teške sankcije.

Podrška Harisove Ukrajini je praktično neupitna. Ne očekuje se da će ona na tom planu odstupiti od Bajdenove politike. Kandidatkinja demokrata je obećala da će nastaviti da podržava Ukrajinu, navodeći da je pobeda Kijeva ključni interes za nacionalnu bezbednost SAD.

Sam Tramp je rekao da Zelenski priželjkuje da pobede demokrate. To nije čudo, imajući u vidu da Tramp i njegovi republikanci osporavaju obim američke pomoći Ukrajini.

– Mislim da je Zelenski najveći trgovac u istoriji. Svaki put kad dođe u SAD on ode sa 60 milijardi dolara. On toliko želi da oni (demokrate) pobede na izborima, ali ja bih to drugačije uradio. Prva stvar koju ću da uradim (ako budem izabran) je da pozovem Zelenskog i da pozovem (ruskog predsednika Vladimira) Putina i reći ću im “morate da sklopite sporazum, ovo je ludo” – rekao je Tramp na mitingu u Pensilvaniji krajem septembra.

Ukrajina u poslednje vreme suočava sa veoma teškom situacijom na frontu – duga i naporna ruska ofanziva u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa dramatično je ubrzana poslednjih dana. Zbog toga su sve oči uprte u predsedničke izbore u SAD, od kojih će zavisiti dalja sudbina zemlje.

Kako Tramp gleda na Ukrajinu?

Tramp, koji se decenijama predstavljao kao vrhunski pregovarač, unazad je tvrdio kako rat u Ukrajini nikada ne bi izbio da je on bio predsednik 2022. i da bi ga okončao za jedan dan ako pobedi na izborima. Navodno to planira da uradi “zamrzavanjem sukoba”, a to potencijalno uključuje pritisak na Kijev da ustupi deo teritorije ili odustane od članstva u NATO u doglednoj budućnosti, ili “dok Putin ne napusti scenu”.

Tramp je osudio rusku invaziju na Ukrajinu nekoliko dana nakon početka rata. Rekao je da je Putin iskoristio to što je Bajden “slab” da napadne Ukrajinu. Povezao je invaziju sa predsedničkim izborima 2020, ponovo tvrdeći da ih je Bajden dobio na prevaru. Još pre invazije je Ukrajina obeležila njegov mandat. U julu 2018. branio je Rusiju spram tvrdnji o njenom uplitanju u predsedničke izbore 2016. – koje je on dobio. Nakon razgovora licem u lice sa Putinom, suprotstavio se izveštajima svojih obaveštajnih agencija.

Foto: ANATOLY MALTSEV / EPA;

– Putin je rekao da to nije bila Rusija. Ne vidim nikakav razlog zašto bi bila – rekao je on nakon samita sa Putinom u Helsinkiju.

Zanimljivo je da je tada Putin priznao da je želeo da Tramp pobedi na izborima jer je želeo da normalizuje odnose SAD i Rusije. Ovaj put je navodnu podršku izrazio Harisovoj, što je Trampa “jako uvredilo”. Takođe, bivši predsednik SAD je zbog pritiska na Kijev da nađe štetne informacije o poslovanju porodice Bajden u Ukrajini 2019. imao prvo od istorijska dva suđenja za opoziv (oslobođen je).

“Sve ćemo brzo rešiti”

Dok vidno okleva da okrivi Putina za invaziju na Rusiju, Tramp smatra da Zelenski delimično snosi krivicu za početak rata s Rusijom, kao i zbog toga što nije zatražio primirje s Moskvom. Tokom jedine predsedničke debate sa Harisovom odbio je da kaže da li želi da Ukrajina pobedi u ratu. Njegove kritike obima američke pomoći Kijevu sugerišu da bi mogao da pokuša da je blokira ako dobije izbore. Tramp se u septembru sastao sa Zelenskim u Njujorku, koji mu je predstavio ukrajinski “plan pobede”.

Foto: Julia Demaree Nikhinson, File / Tanjug/AP

– Obojica želimo da vidimo kraj ovome, kao što želimo i fer dogovor. Trebalo bi da to prestane, predsednik (Zelenski) želi da to prestane, siguran sam da i predsednik Putin želi isto i to je dobra kombinacija – rekao je tada Tramp, dodajući da ima “veoma dobre odnose” sa Zelenskim, “ali i sa Putinom”.

– Ako pobedimo, mislim da ćemo veoma brzo to rešiti – dodao je on.

Zelenski tada nije razgovarao samo sa Trampom. Predstavio je svoj “plan pobede” i Bajdenu i Harisovoj u Beloj kući jer “Ukrajini treba snažna američka podrška” u ratu sa Rusijom. Harisova je tada kritikovala Trampovu politiku “predaje” u vezi Ukrajine, dok je Bajden objavio novi paket vojne pomoći vredan skoro osam milijardi dolara.

Kako Harisova gleda na Ukrajinu?

Harisova zagovara da je podrška Ukrajini američki “strateški interes” i rekla je da je Putin – kojeg je Tramp u prvim danima invazije nazvao “genijem” – “diktator ubica”.

Ukrajina bi bila srećna ako Harisova trijumfuje u novembru, napisao je za “Forin afers” Aleksander Vindman, bivši američki potpukovnik i direktor Instituta za informisano američkog rukovodstvo Fondacije VetVojs.

Foto: Shawn Thew / EPA;

Harisova je u avgustu na demokratskoj konvenciji obećala da će “snažno stajati uz Ukrajinu i naše NATO saveznike”. U septembru je rekla da bi “Putin sada sedeo u Kijevu” da je Tramp i dalje predsednik. Takođe je poručila Trampu da je Putin “diktator koji bi ga pojeo za ručak”.

Ona se sa Zelenskim prvi put srela na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2022, nekoliko dana uoči invazije, a od tada su se sastali više puta. Predvodila je američku delegaciju na ukrajinskom mirovnom samitu u Švajcarskoj u junu.

Čemu se Ukrajina nada na američkim izborima?

Zelenski je u intervjuu za BBC u julu rekao je da je spreman da radi sa bilo kime ko je na vlasti u Sjedinjenim Državama. Takođe je ocenio da bi ta saradnja sa Trampom, ako bude ponovo izabran, bila “težak posao”, ali da su Ukrajinci “vredni radnici”. Zelenski je rekao da ne može da predvidi šta će Tramp uraditi ako pobedi na izborima, ali je izrazio nadu da će on podržati dalju američku vojnu pomoć.

Foto: Olivier Matthys, Pool Photo / Tanjug/AP

Nedelju dana uoči američkih izbora, Zelenski je na konferenciji u Rejkjaviku rekao da Ukrajina “razume sve rizike”, uključujući moguću promenu u američkoj politici, i da priprema plan za unutrašnje jačanje zemlje u ekonomskoj, vojnoj, informativnoj i drugim sferama. Takođe je izjavio da nikada nije čuo da je Tramp rekao da će smanjiti pomoć Kijevu.

– Tramp mnogo priča, ali nisam čuo da je rekao da će smanjiti podršku Ukrajini – rekao je Zelenski i dodao da će i dalje težiti da zadrži dvostranačku podršku američkog Kongresa, preneo je “Kijev independent”.

Potencijalno presudni izbori

Bajdenova administracija izražava “nepokolebljivu podršku ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu u okviru njenih međunarodno priznatih granica, što se proteže na njene teritorijalne vode”, kako navodi Stejt department. Nakon sastanka Zelenskog i Bajdena u septembru, Bela kuća je saopštila da je američki predsednik “odlučan da pruži Ukrajini potrebnu podršku za pobedu”. Bela kuća nikad nije eksplicitno rekla kako definiše pobedu u ratu. Umesto toga, ponavlja da je na Ukrajincima da odluče kada i ako će pregovarati.

Foto: Efrem Lukatsky, File / Tanjug/AP

Ali, izbori 5. novembra mogli bi da budu presudni za sudbinu Ukrajine.

Prema Anđeli Stent, saradnici Instituta Brukings pitanje sa kojim su američki glasači sada suočeni, jeste da li SAD treba da nastave da podržavaju Kijev dokle god je to potrebno – što zagovara trenutna demokratska administracija – ili trebaju da ga pritisnu da pregovora sa Moskvom i okonča rat a da nije povratio potpuni teritorijalni integritet – za šta potencijalno navija republikanski tabor.

Sve o izborima u Americi 2024. možete pratiti na sajtu “Blica”.