Legat Danila Bate Stojkovića, uz dve prateće izložbe i retrospektivu filmova ovog legendarnog srpskog i jugoslovenskog glumca, otvoren je u Jugoslovenskoj kinoteci povodom 90 godina od njegovog rođenja.
– Celokupna glumačka pojava Bate Stojkovića poseduje onaj višak kvaliteta koji odlikuje sve velike glumce i koji čini da njihove pojedinačne uloge kreiraju priču za sebe – istakao je direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, napominjući da se asocijacije publike najčešće vezuju za čuvene replike koje je on izgovarao uz prepoznatljivu i upečatljivu ekspresiju, ali da su njegove uloge svakako mnogo više od komičnih dijaloških linija.
Kao svojevrstan kontrastni pandan, Pantelić je naveo Velimira Batu Živojinovića, koji je otelotvorio tip heroja, dok je Bata Stojković “kreirao manje atraktivnog junaka, koji često nije protagonista, a svakako se teško može nazvati herojem, ali koji je takođe postao arhetip srpskog i jugoslovenskog filma, a to je lik čuvara sistema i poretka, čiji bi simbolični rođendan bio famozni Dan bezbednosti”.
Legat Bate Stojkovića Autor: Ustupljene fotografije / Jugoslovenska kinoteka
Retrospektiva obuhvata i paradigmatične Batine uloge koje su karakterističan izraz pronašle u figuri očeva – u filmovima “Bubašinter” Milana Jelića, “Maratonci trče počasni krug” Slobodana Šijana, “Čuvar plaže u zimskom periodu” i “Varljivo leto ’68” Gorana Paskaljevića.
Glumica Branka Petrić prisetila se saradnje s dragim kolegom kroz anegdote iz njihovog 40 godina dugog prijateljstva.
– Kada je došao na Akademiju, već je bio potpuno spreman. Sve nas je oduševio kako izvodi Čehovljevu “Krotku”, kako proživljava sudbinu svog lika. Voleo je da govori stihove Majakovskog, a i mi smo mu to tražili ponovo i ponovo – ispričala je Branka, ističući da je Stojković bio autentičan ne samo na sceni nego u svemu i da je umeo da čuva prijateljstva.
Reditelj Slobodan Šijan izjavio je da se Bata pojavio u vreme kada je začet najznačajniji period u srpskom filmu – crni talas, u kojem su autori počeli da traže drugačija lica – ne lepotane, nego one koji su interesantni, specifični, a izgledaju kao obični ljudi.
– Bio je zahtevan glumac. Postavljao je pitanja, umeo je da vas natera da raspravljate o ulozi. Nekad to nervira, ali je i davalo dobre rezultate. Uspevao je da nas ubedi. Imao je izvanrednu sposobnost da se prilagodi liku – istakao je Šijan.