Region Danas
Glumac Džek Meril deli mučne uspomene na svoj susret sa serijskim ubicom Džonom Vejnom Gejsijem.
Pre mnogo godina, glumac Džek Meril razgovarao je sa direktorom holivudskog filma o mučnoj noći 1978. kada ga je oteo serijski ubica Džon Vejn Gejsi. „Tako želiš da te pamte?“ upitao je izvršni. Meril se priseća: „Pomislio sam: Ne, pretpostavljam da ne. To bi bilo vezivanje za njega.’“
Decenijama je Meril pokušavao da napad ostavi iza sebe, samo je svojim najbližim prijateljima rekao da mu je Gejsi stavio napunjen pištolj u usta tokom noći silovanja i mučenja na njegovom ranču na periferiji Čikaga.
Čudom, Meril je preživeo. Nekoliko meseci kasnije, 21. decembra 1978, Gejsi — izvođač radova koji je takođe nastupao kao klovn Pogo — je uhapšen i na kraju optužen za ubistvo 33 mladića. Gejsi je pogubljen smrtonosnom injekcijom 1994. Sada Meril, 65, spreman je da podeli svoju priču o preživljavanju i napisao je samostalnu predstavu o svom izuzetnom životu “The Save”, u pozorištu Electric Lodge u Los Anđelesu. Izvođenje predstave je “katarzično”, kaže on. “Ponosan sam na svoje putovanje.”
Evo njegove priče njegovim rečima:
“Odrastao sam u velikoj kući u Evanstonu sa četiri starije sestre. Bio je to lep dom, ali veoma nesrećno mesto. Sve je izgledalo dobro spolja. Moj tata, Džeromi Holtzman, bio je pisac bejzbola za Chicago Sun-Times, tipičan sportski pisac koji je pušio cigare. Izmislio je statistiku „Sačuvaj“, koja se koristi kada bacač za olakšanje održava vođstvo svog tima da bi pobedio u utakmici. On je u Nacionalnoj bejzbol kući slavnih.
Moja majka je imala narcisoidnu ličnost. Ništa nije postojalo izvan načina na koji je život uticao na nju. Ja i moje sestre smo hodali kao po jajima, uvek su vikali na nas. Šta god da sam uradio, pogrešio sam. Srednja škola je bila bekstvo. Moji prijatelji su bili sjajni, a ja sam imao dečka kojeg sam mnogo voleo. Dobijao sam C i D, ali su me nastavnici voleli. Uzeli smo neke droge – to su bile 70-te. Iselio sam se iz kuće sa 17 godina nakon što sam se potukao sa ocem na Badnje veče i završio u sobi u centru Čikaga sa pogledom na ulicu Raš za 165 dolara mesečno. Sa 19 sam radio u klubovima. Želeo sam da budem glumac, ali nisam znao kako to da uradim. Otišao sam na bazen, i jedne noći, nakon plivanja, išao sam kući. Neki tip je stao i rekao: „Želiš li da se provozaš?“ Mislio sam da obiđem blok nekoliko puta, ali on je brzo počeo da vozi i pretvorio se u stvarno loš kraj. Rekao je: „Zaključajte svoja vrata. Opasno je.” Rekao sam da su to držali podalje od novina jer je to loše za posao u obližnjoj ulici Raš, a on je rekao: „Kako to znaš, a? Vi ste pametni. Nisi kao ta druga deca.“
Nakon što je ušao u auto, bio je napadnut
“Nikada ranije nisam ušao u ničiji auto, ali sam imao osećaj da ako misli da sam drugačija od drugih ljudi koje je pokupio, onda treba da se držim toga. Zaustavio se blizu rampe autoputa Kenedi. Izvukao je ovu smeđu flašu, poprskao malo tečnosti na krpu i zabio mi je u lice. Onesvestio sam se, a kada sam se probudio, bio sam u lisicama. Video sam izlaz za Kamberlend na autoputu, blizu aerodroma, i sledeće što sam znao je da smo bili ispred njegove kuće. Rekao mi je da ćutim. Svetlost sa zadnje strane kuće ga je zablesnula mu je oči i odjednom sam shvatio koliko je opasan. Bio sam slabašan 19-godišnjak. Znao sam da ne mogu da ga naljutim. Samo sam morao da ublažim situaciju i da se ponašam kao da je sve u redu. To je način na koji sam preživeo kao klinac – naučili smo da se pritajimo tokom besa mojih roditelja”, napisao je glumac
“Kuća je bila mračna. Osetio sam da je to zamka. Pitao je da li mu verujem, a ja sam rekao da mu verujem, pa je skinuo lisice. Usred kuće je bio bar. Popili smo pivo, a onda mi je vratio lisice i odvukao me niz hodnik. Imao je užad i kotur, i išao je oko mojih leđa i kroz ruke sa lisicama na način da bih se ugušio ako bih se borio. U jednom trenutku jesam i počeo sam da gubim vazduh. Zabio mi je pištolj u usta. Onda me je silovao u spavaćoj sobi. Znao sam da ako se borim sa njim, nisam imao mnogo šanse. Nikad se nisam plašio niti vikao. Takođe mi ga je bilo žao na neki način, kao da nije nužno želeo da radi ono što je radio, ali nije mogao da prestane. Bili smo tamo satima. Konačno, mogao sam da kažem da je umoran. Odjednom je rekao: “Odvešću te kući“, napisao je glumac u potresnoj ispovesti pa nastavio dalje sa prisećanjem detalja ove kobne večeri.
Tela pronađena ispred kuće
“Ostavio me je nedaleko od mesta gde me je pokupio. Bilo je oko 5 ujutru. Dao mi je svoj broj telefona i rekao: „Možda ćemo se jednom ponovo naći. Kada sam došao kući, bacio sam broj u toalet, pa se istuširao. Nisam zvao policiju – tada nisam znao da je ubica. Otišao sam u restoran i pojeo kajganu i čokoladni milkšejk. Sklopio sam pakt sa sobom da ću ovo preskočiti. Nekoliko meseci kasnije video sam naslov u Chicago Sun-Timesu: „Tela pronađena u predgrađu. Priča je imala mapu, a postojao je izlaz Kamberlend na autoputu Kenedi. Pozvao sam novine i rekao: “Taj tip me je silovao.” Čovek koji je odgovorio je rekao: „Kako ste rekli da se zovete?“ Nisam rekao svoje ime. Bio sam osetljiv na svoje ime jer su ljudi poznavali mog oca. To je bio njegov list. Spustio sam slušalicu. Mislio sam da ću se javiti ako policiji ikada zatreba moja pomoć. Sva ta tela su pronašli ispod te kuće, a godinama kasnije je osuđen. Ali kao što sam rekao, da sam im bio potreban, ja bih se javio”, kazao je glumac.
(Kurir.rs/M.J)
