Region Danas
Sutrašnjom Svetom Petkom počinje sezona slava, a mnogi domaćini prilikom pripreme i proslave prave greške, koje su, otkriva sveštenik greh od Boga!
Kako i sam kaže, pravila su jasna i potrebno je ako verujemo u Boga da slavimo baš onako kako vera nalaže. U skladu sa svojim mogućnostima, ljubavi i verom u Isusa.
– Porodica je potrebno da dođe u crkvu, seče kolač, ostane na liturgiji i da na istu ne kasni, da sačeka goste srdačno i puno ljubavi. Ukoliko je slava za vreme posta od 28. novembra do 7. januara, mora da se sprema posno – objašnjava nam sveštenik i otkriva:
– Nekoliko dana pre porodične proslave sveca, počinju pripreme kako bi se na dan krsne slave uživalo. Rasprema se domaćinstvo, planira jelovnik, a ukućanima – naročito deci – kupuje se nešto novo od odeće “da se ponove”.
Mnogi domaćini u današnje vreme “mrse” Svetog Nikolu, pa smo pitali našeg sagovornika da li je to običaju?
– Mislim da je jasno svima da je to posna slava i svako ko je sprema mrsno, zapravo sebi sprema trbuhougođaj! Svaka slava se slavi posno ako je za vreme posta, a nakon Božičnog posta, prve nedelje slavi se mrsno. Ukoliko slava pada na sredu ili petak, potrebno je da se spremi posna slava i to je jedino pravilo. Takođe, i kada je Aranđelovdan ljudi prave veliku grešku. Recimo, ne prave žito jer su babe nekada rekle da je on živi svetac i da se njemu ne pravi žito, što nije istina – priča nam sveštenik.
Donosimo vam i osnovna pravila na sam dan slave:
Slavska sveća
Kupuje se sveća od pravog voska, obično dužine 50-60 centimetara, ali dužina nije važna. Ona se stavlja u čirak i posebno ukrašava, a pali se tek na dan slave, pred lomljenje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom.
Ona gori celog dana, a gasi se tek kada dogodi nekoliko centimetara do svećnjaka, ali na sledeći način: domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće.
Slavsko žito
Dan pre slave, priprema se slavsko žito, koje se, kao i slavski kolač, nosi u crkvu da se osvešta.
Prilikom sečenja slavskog kolača u žito se stavlja manja sveća, koja gori dok traje ovaj obred. Kad se kolač polomi, žito se preliva crnim vinom, a svećica se vadi iz žita, dok se umesto nje stavlja neki cvet ili biljka, poput bosiljka, ruže, karanfila…
Žitom se najpre posluži domaćin, a potom ostali ukućani. Zatim se služe i gosti, kako koji dolazi. Uz žito obavezno se služi i vino.
Foto: Shutterstock
Slavski kolač
Dan pred slavu, u ranija vremena običaj je bio da domaćica mesi slavski kolač. Ukoliko ga mesite, imajte u vidu da je običaj da se prilikom pripreme testa koristi osveštana vodica.
Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat sa slovima.
Sečenje kolača
Vernik dolazi u crkvu, a onda svojoj kući vraća sve što je doneo. Ako to činite kod kuće, domaćin ili sveštenik čita molitvu, podiže pred ikonom slavski kolač, kao žrtvu u slavu Božiju i čast sveca. Potom preseče kolač i unakrst ga prelije vinom. Ako se kolač okreće i lomi van stola, domaćica na pod prostere manji beli čaršav ili veću salvetu da bi se pokupile mrve od kolača, jer se veruje da je greh da padnu tamo gde se gazi.
Grupa mladih aktivista iz Deliblata kod Kovina zadala nam je svima domaći zadatak! Ovoga puta odlučili su se da besplatno cepaju drva za samohrane majke, starije osobe i one u teškoj finansijskoj situaciji
