“Oca i mamu ne možemo vratiti, ali smo uz njega” Dečak iz Donje Jablanice, koji je OSTAO BEZ RODITELJA u poplavi, svakim je danom sve bolje, njegov ujak ispričao detalje tragedije

Nezapamćena tragedija pogodila je Bosnu i Hercegovinu početkom meseca.

Foto: Facebook/ Zenicablog / Drustvene mreze

Obilne padavine prouzrokovale su poplave, a u Donjoj Jablanici i klizište te odron kamenoloma koji se nalazio iznad ceste. Živote je izgubilo 19 osoba, prenosi Srpskainfo.

Mladi supružnici Adela i Vedad Tufek su među nastradalima. Njihov sin Edi, koji ima svega osam godina, preživeo je. Nakon što su ga spasioci pronašli, helikopterom EUFOR je evakuisan u Mostar, gde se, od kobnog 4. oktobra, nalazi i danas. Još je na lečenju, ali je, na svu sreću, sve bolje.

Njegov ujak Kenan Velić, brat nastradale Adele, od tada boravi u Mostaru i svaki dan provodi s dečakom Edijem. To je rekao Velić, koji se javio nakon što je uspeo uzeti mobilni telefon, jer ga u bolnicu ne smije unositi.

– Igramo karti, malo se zezamo. Dobar je, posebno ova poslednja dva dana. U Mostaru ga baš paze. Da mi bilo koju drugu kliniku na svetu ponude, da ga negde prebacim, verujte mi da bih radije da ostane u Kantonalnoj bolnici „Dr Safet Mujić“. Na Odelu intenzivne nege, tako ga dobro paze. Non-stop su mu i sestrice i lekari posvećeni – kazao je Velić.

Izuzetno je zahvalan građanima Mostara. Kaže da su mu mnogi nudili smeštaj, da je grad u ovoj tragediji ujedinjen. Ali Velić ima porodicu u Mostaru i kod njih boravi, piše Avaz.

– Kod sina sam od mamine tetke. Oni su čuli da se uveče probijam, tog 4. oktobra. Išao sam preko Prozora, pa do Blidinja, odatle u Posušje. U Mostar sam tek naveče oko 8 sati došao. Kada sam čuo da je Edi preživio… Živim na Slatini, s prijateljem držim splavove na Jablaničkom jezeru. Nisam znao koliko je ozbiljno. Išao sam da vidim ima li štete. Ali policija je bila tu, tako sam i saznao za katastrofu u Donjoj Jablanici. Prijatelj mi je javio za sestru i zeta. Rekao mi je i da je mali preživeo, ali da je u teškom stanju. Jedva sam se peške probio kroz bujice do Jablanice, s tim prijateljem, nije me hteo ostaviti samog. Došao sam do Hitne pomoći, njega su ukrcali u helikopter i prebacili ga u Mostar. Našli su i sestru i zeta, sestrinu svekrvu i svekra, koji su takođe nastradali. Znao sam samo da do Mostara moram doći da budem uz Edija, jer tu, u Jablanici, nisam nikome mogao više pomoći – prisjetio se Velić.

Držimo se

Od tada je u Mostaru. Došao je samo kada je bila sahrana sestri, zetu i zetovim roditeljima, te ostalim žrtvama iz Jablanice.

– Još mi je sve friško. Fokusiran sam na Edija. Dok se čovek ne nađe u toj situaciji, ne može shvatiti. Edi je imao dosta vanjskih povreda, teško je stanje bilo. Svakim danom je sve bolje, ima odličnu njegu. Malo je i veseliji. Tu smo ja, moj otac, njegov deda, baka, tetka i tetak. Tetka je izgubila devet članova porodice i jako joj je teško. Ali držimo se svi skupa i tako preživljavamo. Uz dečaka smo. Inače smo jako familijarno vezani. Ediju oca i mamu ne možemo vratiti, ali smo uz njega, imamo mnogo ljubavi za njega – istakao je Velić.

Lijepo je odgojen

Edijev ujak Kenan ponosan je na sestrića.

– Edi je izuzetno inteligentan. To su mi i lekari rekli. Kažu da je lijepo odgojen. Roditelji su ga uputili na pravi put. U školi je odličan. Bira riječi kako ne bi nekoga povrijedio – ponosno je rekao Velić.

(DNEVNI AVAZ)