Region Danas
Ljudi se kunu da im je molitva nad njegovim moštima pomogla pri ozdravljenju
Vernici se sa posebnom smirenošu i dubokom verom mole na zemaljskom grobu patrijarha Pavla u manastiru Rakovica.
Srbi su ga još za života smatrali za sveca, a u prilog zahtevima da bude i zvanično proglašen idu i svedočenja vernika o onome šta se dešava na njegovom grobu.
Sam njegov život bio je čudo, a ona su nastavila da se dešavaju i posle njegove smrti.
Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. Na tronu Svetog Save kao patrijarh srpski proveo je punih 19 godina, a među narodom je bio veoma omiljen zbog skromnosti i istinoljubivosti.
Ljudi se kunu da im je molitva nad njegovim moštima pomogla pri ozdravljenju.
Među njima je i bračni par iz Kosjerića, čijem je dvanastogodišnjem sinu otkriven najprogresivniji karcinom osteosarkom u potkolenici, a upravo mu je, kako tvrde, molitva nad grobom patrijarha Pavla pomogla u ozdravljenju.
Oni koji dolaze bar jednom mesečno na mesto gde počiva omiljeni srpski patrijarh tvrde da je on taj koji ovaj narod okuplja i koji čuva čast Crkve.
Uvereni su da je svetac, jer kad god dođu osete neku blagodet. Čulo se i da se pored groba desilo veliko čudo. Prema svedočenju igumanija i nekih vernika, jedan čovek koji je bio invalid ustao je i prohodao.
Jovanka Mileusnić, koja živi nedaleko od manastira Rakovica, rekla je da je jednom obišla grob patrijarha i da je još na ulazu u portu videla da grob svetli crvenom stelošću.
„Pomislila sam u prvi mah da je u pitanju neko osvetljenje, ali mi je bilo čudno da je postavljeno u toku dana a sa mnom je bila i moja zaova koja je isto to primetila, kao i još nekolicina ljudi koji su se zatekli u porti manastira. To svetlo oko groba je potrajalo nekoliko sekundi, a onda nestalo samo od sebe. Svi smo se u čudu prekrstili, a uverena sam da nam to patrijarh Pavle kao narodu nešto poručuje, pitanje je samo šta“, kaže Beograđanka.
Istu čudnu svetlost oko patrijarhovog zemnog počivališta video je i Nikola Resanović, koji je kao student teologije barem jednom nedeljno obilazio grob u manastiru Rakovica.
„Sećam se, bio je oblačan dan i kada sam došao do groba blaženopočivšeg patrijarha Pavla video sam bledu crvenu svetlost kako titra oko krsta. Prvo sam mislio da je neko uključio neki svetleći laser, ali ničega i nikoga nije bilo u blizini. Crvenkasta svetlost je nestala, a posle toga sam više puta odlazio do patrijarhovog groba, ali se ta svetlost nije pojavljivala ponovo„, priča Resanović.
Prenosimo vam i reči patrijarha Pavla koje ne treba zaboraviti:
Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade. Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Da je i svima nama, kao ljudima i hršćanima, jasno načelo da „zlo dobra doneti neće“, da je „krv ljudska hrana naopaka“, stvari bi išle srećnije.
Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.
Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.
Izvor: espreso.co.rs
