Na Milicu je čekao više od 60 godina: Ivo Andrić voleo je zabranjene žene, jednu je preoteo kumu, druga mu je bila tiha patnja…

Nobelovac Ivo Andrić ima je veoma zanimljiv emotivan život. Oženio se tek u 66 godini, ali je imao brojne ljubavnice. Istoričari književnosti detaljno su istraživali njegovu biografiju i povezanost realnih žena s junakinjama njegovih pripovedaka i romana.

Poznata je njegova afera s Persidom (Siđuškom) Karšnijević, ženom njegovog kuma pesnika Gustava Krkleca. Odlazeći 1925. godine na put, Gustav Krklec je zamolio Andrića da mu čuva porodicu. Kad se vratio, na pitanje da li ih je Andrić obilazio, Siđuška mu je odgovorila da nije, ali su deca rekla da je kum stalno dolazio. Shvativši šta se između njegove supruge i Andrića dogodilo, Krklec je od kuma zatražio objašnjenje. “E moj Gustave, to ti je kao letnji pljusak: kako dođe, tako i ode“, utešio ga je Andrić.

Ljubavni trougao

Milica Babić, sedamnaest godina mlađa od Andrića, iz imućne porodice, školovana u Beču, bila je početkom 1931. godine postavljena za kostimografkinju Narodnog pozorišta. Godine 1933. udala se za dve godine starijeg Nenada Jovanovića, novinara i prevodioca, sekretara Centralnog pres-biroa, vladine službe koja se bavila propagandom i prikupljanjem obaveštenja iz inostranih medija. Ivo Andrić i Nenad Jovanović bili su dugogodišnji prijatelji, a kad je pisac 1939. godine postavljen za našeg ambasadora u Berlinu, izdejstvovao je da Jovanović bude postavljen za atašea za štampu u ambasadi. Milica je u Berlinu bila modni dopisnik Politike.

Nema pouzdanih podataka da su Milica i Ivo postali ljubavnici dok je ona bila u braku, ali se zna da je ova trojka bila nerazdvojna. Sam Andrić reći će kasnije kako već tada nije mogao bez Milice.  Nenad je u leto 1944. godine kao rodoljub bio uhapšen i sproveden u logor Dahau, gde je ostao do kraja rata. U arhivama su ostali tragovi nastojanja Milice i Iva Andrića da mu slanjem paketa i novca olakšaju zatočeništvo. Nenad Jovanović se krajem 1945. ili početkom 1946. vratio u Beograd. Nastavio je život u braku s Milicom i prijateljstvo sa Andrićem. Umro je 28. februara 1957, a 27. septembra naredne godine Milica se udala za Ivu Andrića. Njihov skladan brak – bila je uz njega i 1961. godine u Stokholmu kad je primao Nobelovu nagradu – trajao je deset godina. Milica je iznenada umrla 1968. u njihovoj kući u Herceg Novom.

Neuzvraćena ljubav

Dok je studirao u Poljskoj, tada 22-godišnji Andrić upoznao je šest godina mlađu Jelenu Iržikovsku, prelepu Poljakinju, u koju se i zaljubio. Bila je iz porodice Iržikovski kod koje je odseo kada je došao iz Beča u Krakov. Ona mu nije uzvratila ljubav, ali je ostavila dubok trag u njegovom stvaralaštvu.

“Kada je otvorio vrata, Andrić je ugledao više devojčicu nego pravu devojku “neodređenih godina”. A ona je – odmah je to primetio – i u izgledu imala nečeg božanskog, nečeg anđeoskog. I kao da je bila poslata odnekud, od nekog i sa nekom porukom. Prvo što mu je privuklo pažnju i palo u oči bile su njene oči. Bolje reći tamnoplava jezerca – lepa, pametna, nasmejana!”. Ovako je istoričar književnosti Dragoljub Vlatković opisao njihov susret u knjizi “Jelena u životu i delu Ive Andrića

(Kurir.rs/Žena/M.J)