Region Danas
Život ovog čudotvorca bio je neobičan, a u narodu je ostalo verovanje da od sutra počinje jesenja setva
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju dan posvećen Prepodobnom Simeonu Stolpniku, rođenom oko 389. godine u selu Sis u maloazijskoj oblasti Kilikija.
U zemlji Kapadokiji, u selu Sisanu, živeli su blagočestivi supružnici, Susotion i Marta, roditelji Svetog Simeona, koji je bio vaspitan u hrišćanskom duhu. Još kao dete, odlazio je u crkvu, a nakon službe odlazio bi on na neko usamljeno mesto i svoje slobodno vreme provodio je u molitvi.
Napustio je roditeljski dom veoma rano otišavši u manastir, gde se svima pokoravao i služio, živeći strogo, uzimajući hranu samo jednom sedmično.
Slava svetog podvižnika raznese se svuda i počeše dolaziti mnogi, čak izdaleka, donoseći svoje bolesnike radi isceljenja, isteravanja demona… I niko ko je došao k njemu, nije se vratio prazan, nego je svako dobio ono što je i tražio: neko isceljenje, neko utehu, neko korisnu pouku. Svi su se radosni vraćali svojim kućama, slaveći Boga. Sveti Simeon Stolpnik, kada bi iscelio nekoga, uvek je govorio: “Proslavljaj Boga koji te iscelio i nikako se ne usuđuj reći da te Simeon isceli, da te što gore ne snađe”.
Vremenom, sve to blaženom Simeonu postade teško, te on nađe načina da se izbavi od toga i sazida sebi stub na kome poče živeti u postu i molitvi. I bi prvi Stolpnik.
Taj prvi stub bio je visok 6 lakata, a vremenom mu ljudi počeše dizati jedan po jedan stub (od 12 lakata, 22 lakta, 36…), kojima se on kao lestvicama penjao ka nebeskom svetu, trpeći mnogo na njima od kiše. Provede mnogo godina u svom podvigu, odlikovavši se i darom proroštva.
Činio je mnoga čudesa i isceljenja za svoga života, te tako bi i posle njegovog upokojenja. Kada česne mošti Svetoga Simeona behu položene na pripremljenu nosiljku, patrijarh želeći da uzme na blagoslov nekoliko dlaka iz svete njegove brade, pruži ruku, a ona mu se osuši. Tek nakon usrdnih molitvi, ruka patrijarhova postade zdrava.
Primivši svetiteljevo telo, meštani Antiohije ga odnesoše u veliku crkvu i dogodi se mnogo čudesa i isceljenja na grobu njegovom. Na mestu gde je bio njegov stub podignuta je prekrasna krstolika crkva i veliki manastir, te se tako ispuni obećanje njegovo, da on nikada neće napustiti svoje mesto, i tako i bi, jer tu, na tom mestu mnogi se izlečiše i mnoga čuda se dogodiše.
Iznad stuba se javljala velika i sjajna zvezda, koja je obasjavala ceo kraj. To sveto mesto bilo je nepristupačno za žene i strogo se pazilo da ženska noga ne kroči ni na prag. Jednom se jedna žena usudila, preobučena u muško, dotaći se praga crkvenog, ali istog trenutka pala je mrtva. Od tada ni jedno žensko nije prilazilo ni blizu ograde.
Običaji i verovanja
Život ovog čudotvorca bio je neobičan, a u narodu je ostalo verovanje da od sutra počinje jesenja setva čiji je ovaj svetac zaštitnik.
Zato se u mnogim mestima zadržao običaj nošenja semena iz kuće u crkvu na osveštenje da bi godina bila dobra i rodna. Ne valja prekršiti jer se to smatra velikim grehom.
Na sutrašnji dan gleda se i kakav je mesec, ako je mlad – žito će dobro roditi, ali biće rodna i cela godina. Sveti Simeon Stolpnik veoma je poštovan među zemljoradnicima i ratarima.
Nova crkvena godina
SPC obeležava i početak nove crkvene godine. U istoriji hrišćanstva, godinu treba početi u septembru u slavu Svetog cara Konstantina, rođenog u Nišu. On je tada pobedio nad Maksencijem, neprijateljem Hristove vere, a toj pobedi sledovala je sloboda hrišćanske veroispovesti.
Foto: Printscreen/SPC
Izvor: Srbijadanas.rs/Espreso.co.rs
