Region Danas
Barbara Džejn Mekl, ćerka poznatog biznismena iz Majamija, Roberta Mekla, 1968. godine bila je žrtva otmičara koji su tada 20-godišnju devojku potom stavili u kovčeg s obezbeđenim strujom, vazduhom i vodom, taman toliko da izdrži pet dana. Međutim, nekoliko sati nakon što su je zakopali u sanduku, svetlo se ugasilo. Uprkos tome, hrabra studentkinja preživela je pod zemljom tri i po dana.
Otmica se dogodila nedelju dana pre Božića, njenog omiljenog praznika. Njen otac, koji je sa svoja dva brata osnovao jednu od najvećih građevinskih firmi u SAD, imao je brojne veze i lično je poznavao 37. predsednika SAD Ričarda Niksona. Ćerki je omogućio život iz snova – Barbara je sve mogla sebi da priušti. Pritom, kako su pisali tadašnji mediji, devojka se oblačila skromno i s ukusom, u javnosti se ponašala dostojanstveno i nije sebi dopuštala previše.
Barbara je studirala na Univerzitetu Emory u Atlanti,. Te zime je hongkonški grip stigao do univerziteta – pandemija koja je odnela živote najmanje milion ljudi. Barbara se zarazila, imala je temperaturu i grlobolju. Njena majka, Džejn Mekl, odmah je napustila porodično imanje na Floridi kako bi pomogla ćerki. Pokupili su je iz sobe i prijavili u Rodeway Inn nekoliko kilometara od kampusa. Majka je brinula o svojoj ćerki i trudila se da je što pre digne na noge kako bi se što bolje pripremila za Božić i dočekala ga zdrava i raspoložena. Ipak, nije sve išlo po planu.
Kako je došlo do otmice?
U noći između 16. i 17. decembra neko je pokucao na vrata sobe u kojoj su bile Džejn i Barbara. Na vratima su stajali muškarac s policijskom kapom i žena s crnom maskom na licu. Muškarac je rekao da je Barbarina bliska prijateljica doživela saobraćajnu nesreću i zamolio žene da odu u bolnicu. Znao je čak i boju, marku i broj automobila. Budući da je Džejn poznavala prijateljicu svoje ćerke, otvorila je vrata onome za koga je mislila da je policajac. Kao rezultat toga, par je provalio u sobu. Muškarac je imao pištolj koji je uperio u majku i ćerku. Kriminalci su Džejn uspavali hloroformom, a Barbaru izveli napolje, stavili je u auto i odvezli se.
Džejn se probudila rano ujutru i preko osoblja motela pozvala policiju. Kroz suze je pričala o otmici i molila za pomoć. Kada je biznismen Robert Mekl dobio obaveštenje o nestanku svoje ćerke, odmah je odleteo iz Majamija i bio na licu mesta nekoliko sati kasnije. Mekl je nazvao Džona Edgara Huvera, koji je u to vreme bio direktor Federalnog istražnog odeljenja (FBI). U istragu su bili uključeni FBI i vrhunski istražitelji.
Upravo u sobi motela, agenti su ispitivali Barbarinu prijateljicu koja je pretpostavila da je djevojka oteta radi otkupnine, jer je bila vrlo popularna na fakultetu: neko je hteo da bude prijatelj s njom, neko joj je zavideo, neko ju je mrzeo, ali svi su znali koliko je njena porodica bogata.
Istraga
Ujutru, istog dana, u kući porodice Mekl zazvonio je telefon na koji se javio porodični prijatelj jer je porodica bila odsutna. Nepoznati glas rekao je da se poziv odnosi na Barbarinu otmicu i da je nešto zakopano na imanju Meklovih. Tada je policija krenula u potragu i pronašla staklenu posudu s porukom o otkupnini. Otmičari su objasnili da je Barbara pod zemljom sa zalihama za pet dana, a ako njen otac želi da vidi ćerku živu, mora da plati 500 hiljada dolara. Mekl je morao da pristane na dogovor tako što je dao šifrovani oglas u novine Miami Herald.
18. decembra u novinama se pojavio oglas u kom je pisalo: “Voljena, molim te, vrati se kući. Mi ćemo platiti sve troškove. Tvoja porodica”. U rano jutro 19. decembra otmičari su se javili i imenovali mesto gde je trebalo da preduzetnik ostavi novac. Nalazio se 10-ak kilometara od kuće Mekl. Biznismen je dobio uputstva da obuče drečavo odelo i sam se odveze do mesta. Po dolasku, čovek je uradio sve po uputstvima: ostavio je kofer s novčanicama i otišao.
Činilo se da sve ide glatko i po planu, ali ubrzo se pokazalo da su informacije o otkupnini procurile u policiju. Agenti FBI-a nisu koordinisali s policijom, a otmičara su pokušali da uhapse na mestu gde je Mekl ostavio kofer. Napadač je uspeo da pobegne s partnerkom koja ga je čekala u autu. Pobegli su, ali je automobil ostao. Ovaj događaj prestravio je Barbarine roditelje, jer je počinitelj možda mislio da se njenom ocu ne može verovati ako je sve podatke davao policiji. To nije bio slučaj, a kako bi video ćerku živu, preduzetnik je otmičarima morao da dokaže da u njega mogu da se pouzdaju.
Fatalna greška otmičara
Napušteni automobil “volvo” bila je greška kriminalaca koja će se kasnije pokazati kobnom. U pregradi za rukavice bio je pasoš Rut Ajzeman Šir, fotografija Barbare koja drži natpis na kom je pisalo “Oteta”, kolekcija intimnih polaroid fotografija Rut Ajzeman Šir i Garija Stivena Krista, muškarca i žene koji su oteli Barbaru, čekovna knjižica i drugi dokumenti koji upućuju na identitet zločinaca.
FBI je počeo da prikuplja podatke o otmičarima. Ispostavilo se da je Krist (23) u to vreme već imao podužu listu kriminala – mnogo puta je krao automobile, počinio bezbroj sitnih i većih krađa, a pobegao je i iz zatvora. Sebe je nazivao “Ajnštajnom podzemlja”, a dugo je planirao otmicu deteta bogatog biznismena. No, zaključio je da će s malim detetom imati previše problema i odlučio da to ipak bude mlada devojka. Ostalo je samo izabrati žrtvu.
Godine 1968. Krist se sa suprugom i decom iz Bostona preselio na Floridu i zaposlio se na Institutu za istraživanje mora u Majamiju, gde je upoznao studentkinju Rut Ajzeman Šir (26). Među njima je započela burna romansa, a Krist je odmah ostavio suprugu. Ljubavnici su ubrzo počeli da žive zajedno u Kristovoj prikolici, a on je Rut otkrio svoju tajnu da je odbegli zatvorenik koji se sprema da počini savršen zločin. Tog dana našao je vernu pomagačicu.
Nakon toga krenule su opsežne pripreme za otmicu. Krist je proveo nekoliko nedelja u gradskoj biblioteci u Majamiju pretražujući lokalne novine tražeći odgovarajuću žrtvu. U nekom trenutku mu je pažnju privuklo ime Barbara Džejn Mekl i zaključio je da je ona njegova idealna žrtva. Sledeći korak bilo je razmišljanje o metodi otmice. Krist nije nameravao da ubije Mekl, jer mu je pretila smrtna kazna, ali je isto tako morao negde da je drži dok ne bude otkupljena. Tako je kriminalac došao na ideju da devojku stavi u sanduk i zakopa je. Par je od šperploče napravio sanduk veličine dva puta 90 centimetara.
Iznutra je bio obložen staklenom vunom i opremljen ventilatorom i lampom na baterije. Kako bi žrtva preživela, otmičari su u sanduk ostavili vodu i sendviče, a opremili su ga dvema pokretnim plastičnim cevima koje su izvučene na površinu. Napravivši sanduk na Floridi, ljubavnici su ga prevezli u Atlantu, zakopali u šumi i 17. decembra i u njega položili Barbaru.
Otkupnina od 500.000 dolara
Nakon što je policija sprečila operaciju prenosa novca, Robert Mekl je morao ponovo da zadobije poverenje otmičara i pokuša da plati otkupninu. Nakon što je o incidentu razgovarao s agentima FBI-a, odlučio je da da zvaničnu izjavu za novine da nema nikakve veze s akcijama policije u Majamiju, kao i zahtev da mu otmičar pruži još jednu priliku. Ove reči preduzetnika bile su u svim novinama novinama, TV kanalima i radio stanicama.
Kasno uveče 19. decembra, ponovo je zazvonio Meklov kućni telefon. Robert je podigao slušalicu i začuo glas koji mirno daje nova uputstva – kriminalac je naveo drugo mesto za primopredaju novca, koje je bilo na obroncima grada. Ovaj put FBI je obavestio policiju da ništa ne preduzima.
Te noći primopredaja novca je bila uspešna. Preduzetnik je platio 500.000 dolara u novčanicama od dvadeset dolara, koliko su tražili otmičari. Sledećeg dana, FBI je primio anonimni poziv: muškarac je tvrdio da zna gde se nalazi Barbara Mekl. Prema njegovim rečima, živa je zakopana u šumi, 38 kilometara od mesta otmice.
Spasavanje Barbare i hapšenje otmičara
Više od 100 agenata FBI-a stiglo je na mesto događaja i rasporedilo se po celom području kako bi pronašli devojku. Odlučili su da ne obaveste Barbarine roditelje o pozivu kako ih više ne bi uznemiravali. Nakon sati češljanja šume, jedan od agenata je doviknuo: “Svi ovde, mislim da sam nešto našao”. Kad su kolege dotrčale do muškarca, zatekle su plastičnu cev kako viri iz zemlje. Agenti su mahnito počeli da kopaju, neki lopatom, neki rukama i ubrzo su naišli na kovčeg. Nastavili su da kopaju i dozivati Barbarino ime, ali nije bilo odgovora sve dok se nije začulo tiho kucanje.
Otvorivši poklopac, muškarci su zatekli iscrpljenu i bledu, ali nasmejanu Barbaru. Jedan od agenata ju je na rukama odneo do automobila, a ona mu je rekla da je on najzgodniji muškarac kog je ikad videla i nasmejala se. Direktor FBI-a, Huver, lično je nazvao Roberta Mekla i javio mu vest da mu je ćerka pronađena živa.
Krist i njegova ljubavnica Rut odlučili su da se razdvoje: on je nameravao da kupi brod i otplovi u Meksiko, a ona je tamo trebala da ide kopnom. Međutim, okoreli kriminalac napravio je još jednu kobnu grešku: kupio je brod i platio ga novčanicama od dvadeset dolara, iako je doslovno cela Amerika znala da se takvim novčanicama plaća otkupnina.
Krista je vlasnik broda prijavio policiji i on je ubrzo priveden. Njegova partnerka ubrzo je uhvaćena. Ljubavnici su bili na FBI-ovoj listi deset najtraženijih kriminalaca, a Ajzeman Šir postala je prva žena koja se našla na toj listi. Krista je sud osudio na doživotni zatvor, ali je nakon 10 godina pušten na uslovnu slobodu. Činilo se da čovek zaista planira da započne novi život: školovao se i pokušao da radi kao lekar, ali čim su na potencijalnom poslu saznali za njegovu kriminalnu prošlost, odmah su ga odbili.
Zbog toga se Krist vratio kriminalu, a 2006. je uhvaćen na brodu koji je prevozio drogu i ilegalne imigrante i bio je uhapšen. U novembru 2010. pušten je na slobodu. Kako se nakon toga odvijao njegov život nije poznato. Ajzeman Šir je osuđena na sedam godina zatvora, ali je puštena na uslovnu slobodu nakon četiri godine. Vratila se u rodni Honduras, udala i rodila četvoro dece.
“83 sata do zore”
Barbara je rekla da je Krist, pre nego što ju je stavio u kovčeg, jasno pokazao kako sve u njemu funkcioniše. Kad je devojka shvatila da nameravaju da je živu zakopaju, postala je histerična, ali Krist i njegova partnerka bili su istrajni: naterali su Barbaru da uđe u kovčeg i zatvorili poklopac. Devojka je očajnički pokušavala da izađe, iz sve je snage udarala nogom po poklopcu, ali sav njen trud bio je uzaludan. Pogledala je okolo i pronašla uputstva za korišćenje kovčega i ceduljicu na kojoj je pisalo: “Ne brini. Na sigurnom si… Do Božića ćeš na ovaj ili onaj način biti kod kuće”. Počinitelji su uveravali žrtvu da može da preživi u kovčegu najmanje 11 dana.
Međutim, Kristov izum nije uspeo već nakon nekoliko sati, a Barbara je ostala u potpunom mraku. Pod zemljom je provela 83 sata. Kako je napisala u svojoj knjizi o otmici, “83 sata do zore”, pozitivno razmišljanje i smirenost pomogli su joj da preživi: zamišljala je proslavu Božića sa svojom porodicom, pomoć majci u kićenju jelke i pakovanju poklona. Međutim, devojka je priznala da je imala i crne misli: mislila je da će ovaj kovčeg postati njeno poslednje utočište, a jednog dana će je mrtvu pronaći farmer ili prolaznik.
Kad se Barbara vratila kući, njeni roditelji su učinili sve kako bi Božić bio srećan. Barbara se 1971. udala za svog prijatelja Stjuarta vudvorda i u braku je dobila dvoje dece. Živeli su zajedno 42 godine, do Stjuartove smrti 2013. godine.
Foto: St. Petersburg Times / Zuma Press / Profimedia, YouTube/The Ancient Journey
Izvor: Insider.story.rs/Kurir.rs
