Region Danas
Obično se kaže da u Crkvi ima sedam svetih tajni
U pravoslavlju ima sedam svetih tajni i to su krštenje, miropomazanje i sveštenstvo i ne mogu se ponoviti, brak, jeleosvećenje, ispovest i pričešče – ove se tajne ponavljaju. Pristup životu u Pravoslavnoj crkvi u celini je svetotajinski.
Po hrišćanskom verovanju, sveta tajna je čin koji preobražava. Preobraženje je istinski cilj Gospoda Boga u njegovim spasiteljskim delima. U Hristu, Bog ne samo da nas spasava, ne samo da nam oprašta grehe nego, i preobražava naše živote. Svete tajne su sveštene radnje kojima Crkva preobražava naš život, osvećuje ga. Bog je stvorio materiju kao i duh, a stvarni greh čoveka je što je razdvojio i podvojio materiju i duh da bi se podredio materiji, postao njen rob. Svete tajne ponovno spajaju razdvojeno.
Obično se kaže da u Crkvi ima sedam svetih tajni, jer broj sedam označava savršenstvo. Međutim u Crkvi ima bezbroj svetih tajni, u njoj je sve Sveta tajna.
Krštenje
Prvi ljudski greh nastao je još u Raju, kada prvi ljudi pogaziše Božju zapovest. Uzrok prvoga greha bila je gordost, a posledica progon prvih ljudi iz Raja. Od tada se taj prvi, praroditeljski greh prenosi sa generacije na generaciju. Zbog toga se još naziva i nasledni greh.
Jedini način da se očistimo od ovoga greha jeste kroz Svetu tajnu krštenja, jer u ovoj Svetoj tajni dobijamo Blagodat od Duha svetoga, koja čisti dušu od svih grehova i osvećuje je. Ovo znači da se kroz ovu Svetu tajnu čistimo i od ličnih grehova koje smo načinili od rođenja do dana krštenja (ovo važi samo za odrasle osobe jer novorođenčad i mala deca, izuzev naslednog, nemaju drugih grehova) i duhovno ponovo rađamo za Boga, za život večni.
Miropomazanje
Ova Sveta tajna vrši se odmah posle krštenja, i njome novokršteni dobija potrebnu snagu. Sveštenik pomazuje svetim mirom glavne delove tela: čelo, oči, nozdrve, usta, uši, prsa, ramena, ruke i noge, izgovarajući formulu: Pečat dara Duha svetog, koju kum potvrđuje Neka tako bude.
Sveto miro je naročito pripremljena materija. Ono se priprema jednom godišnje. Varenje svetog mira je svečano, najsvečanije što može biti. Počinje na Veliki ponedeljak i traje do Velike srede uveče. Na Veliki četvrtak, za vreme svete liturgije, osvećuje ga Njegova Svetost Patrijarh. Potom se sveto miro, preko eparhijskih arhijereja i arhijerejskih namesnika deli sveštenicima.).
Ono što za telesno napredovanje novorođenčeta predstavlja majčino mleko, to za duhovno napredovanje novokrštenoj duši, kao duhovnom novorođenčetu, predstavlja miropomazanje. Razlozi zbog kojih se svetim mirom pomazuju određeni delovi tela su sledeći:
Čelo se osvećuje – Da se osveti razum i da razmišlja o Bogu i Njegovom zakonu. Grudi – Da se osveti srce i da ljubi Boga. Oči – Da se osvete i da vide dobro u svakom stvorenju. Uši – Da se osvete i da slušaju reči Božje. Obrazi – Da se osvete i izražavaju radost zbog učinjenog dobra i stida zbog greha. Usta – Da se osvete s ciljem da mogu slaviti Gospoda Boga i da uvek govore istinu i dobro. Ruke – Da se osvete da bi uvek činile dobra i plemenita dela pred Bogom. Noge – Da se osvete i da bi išle pravim hrišćanskim putem koji vodi u Carstvo Božje.
Ukratko – Da se osveti ceo čovek, i duša i telo, da bude svet kao što je Bog svet.
Sveštenstvo
U ovoj Svetoj tajni episkop uvodi u oltar kandidata, koji je ispunio sve uslove potrebne za obavljanje svešteničke službe, stavlja mu ruku na glavu i čita molitvu posvećenja, da bi na kandidata sišla Božanska blagodat Svetog duha.
Posle ovoga rukopoloženi ima pravo, u zavisnosti od dobijenog čina, da vrši sveštenoradnje, da uči verne i da upravlja Crkvom. Ovo pravo sveštenstvu je dao sam Isus Hristos, kada je uoči Vaznesenja rekao apostolima: “idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio” (Matej 28; 19, 20).
U Pravoslavnoj crkvi imamo sledeće činove rukopoloženja: đakoni, prezviteri (sveštenici) i episkopi (vladike).
Episkopi se biraju isključivo iz redova monaha i oni imaju pravo da vrše sve Svete tajne, prezviteri sve osim Svete tajne sveštenstva, dok đakoni ne mogu samostalno vršiti ni jednu Svetu tajnu, već pomažu (saslužuju) episkopima i prezviterima.
Ko je ustanovio u Crkvi jerarhiju?
Sam Gospod Hristos kao prvi Prvosveštenik (Jevr. V, 4-6). On, kao izvor svake vlasti i prava u Njegovoj Crkvi, dao je apostolima vlast da uče, isceljuju i opraštaju grehe?
Šta onda predstavlja celinu jerarhije?
Najpre Hristos kao večni Prvosveštenik i glava Crkve, onda od Njega apostoli, pa od apostola episkopi, i od episkopa sveštenici i đakoni..
Zašto je neophodno polaganje ruku u ovoj svetoj tajni?
To su najpre činili apostoli (I Tim. IV, 14, 15,22). Polaganje ruku u ovoj svetoj tajni prenosi se na lice koje se rukopolaže duhovna sila i tako se postiže zakonita veza crkvene vlasti i sveštenosluženja.
Zašto sveštenika zovemo “Ocem”?
Zato što smo preko sveštenika u svetoj tajni krštenja preporođeni u decu božju; preko njih u svetoj tajni pričešća dobijamo nebesku hranu (Hristovo telo i krv); u svetoj tajni pokajanja preko njih dobijamo oproštenje od svojih grehova, a u ostalim svetim tajnama naročite darove Svetog Duha. Pored toga, sveštenici sa za nas neprestano mole, uče nas, savetuju, opominju nas i nama rukovode. Prema tome, oni su zaista naši duhovni oci. Svakako oni moraju biti dostojni tog imena i te velike službe.
Izvor: Srbijadanas.rs/Espreso.co.rs
